Inicijativa Krojačeve škole i Centra za mame, motiviše mame da se stručno usavršavaju, poslovno osnaže, da i dalje brinu o svojoj porodici, a uz sve to da imaju i vremena za sebe.
Ovo je priča jedne mame Branislave Josimov, koja zna tajnu broja četiri.
- Gde sada radiš i šta si inače po zanimanju?
Po zanimanju sam WordPress developer i menadžer u Digitalnoj agenciji 28codes (upravo se redizajnira i gradi nova stranica, videćete), koju smo suprug i ja osnovali pre gotovo četiri godine. To je za mene bila prilika da objedinim dve svoje velike ljubavi - kodiranje sa marketingom, a za mog supruga je to bila prilika da se stalno usavršava. Kaže da je definitivno pronašao posao svojih snova koji mu nikada neće dosaditi.
Agencija 28codes se prvenstveno bavi izradom web sajtova, ali radimo i popravke, redizajn web sajtova (oblačimo ih u novo ruho), kreiranje i održavanje stranica na socijalnim mrežama, obradu fotografija, optimizaciju za internet pretraživače, optimizaciju web sajtova za manje ekrane (tablete i mobilne telefone), pisanje sadržaja… Sve ono što je potrebno da reklama na internetu bude što bolje prikazana i privuče što veći broj potencijalnih kupaca ili klijenata. Jer web sajt je reklama. I to veoma moćna reklama. U današnje digitalno vreme, kada su ljudi okrenuti internetu kao izvoru informacija, reklamiranje svog posla na internetu je osnovna stvar.
- Koliko godina imaju tvoja deca?
Imam četvoro dece. Eleonora ima 17 godina, Arijana će uskoro napuniti 13 godina, Ivan ima 7 godina, a Kristijan ima 4 i po godine. Kao što možete da zamislite, veliki je izazov imati dve tinejdžerke i dva živahna dečaka pod istim krovom. Obožavaju da nerviraju jedni druge. Ali sa druge strane, neverovatno su povezani. Trudili smo se da ih naučimo kako da se oslanjaju jedni na druge i da ne trče kod mame i tate baš za svaki problem. Imaju jedni druge. Naravno da to nije uvek dovoljno i mi smo tu, ali već sada, čak i ovi mlađi, pokazuju sposobnost samostalnog rešavanja problema (naravno adekvatnih za njihov uzrast).
- Kako je počelo tvoje učenje?
Otkako se rodilo naše najstarije čedo, pa za njom i drugo čedo, uz redovan posao smo stalno učili, jer smo imali stalnu želju za usavršavanjem, da bi mogli da dobijemo dobro plaćen posao, kako bi se lakše brinuli o svojoj deci. Ja sam završila ekonomiju, smer finansije i bankarstvo, sa delom o menadžmentu i dobila sam posao koji je bio bolje plaćen. Za sve to vreme Dejan mi je bio apsolutna podrška za sve. Ali, nekako se nismo osećali ispunjeno. Dejan je počeo da izrađuje web sajtove, ali nije bio zadovoljan svojim znanjem. Želeo je više. I onda smo čuli za Krojačevu školu veb-dizajna. Nije nam trebalo puno da se odlučimo. Dejan je završio obuku za web dizajn, a tokom njegove obuke, ja sam se zainteresovala za isto. Do tada mi nikada nije ni padalo na pamet da se bavim time. Uvek sam išla u nekom ekonomskom smeru, a kreativnost je više bila za hobije. Ali, zahvaljujući Krojačevim predavačima i ja sam se zaljubila u kodiranje. Dejan je obučio mene i ja sam otišla na obuku iz WordPress-a, pa sam onda ja naučila njega onim što sam ja naučila. Kao šlag na tortu, išli smo oboje na obuku Start za tvoj start-up, divne Ane Jovanović.
I tako je počelo moje učenje koje ni dan-danas ne prestaje. Kada se bavite ovim poslom, morate stalno biti u toku sa novitetima jer se sve menja vratolomnom brzinom. Ali, po mom mišljenju, u tome je baš i čar.
- Da li je tokom učenja bilo težih trenutaka i da li si pomišljala da odustaneš?
Težih trenutaka je bilo, naravno. Nije lako učiti kada imaš bepca kojem niču zubi i još troje njih, svako sa svojim prohtevima. Ali, nikada nisam pomišljala da odustanem. Previše sam se zaljubila.
- Kako si prevazilazila te trenutke?
Shvatila sam da nema šanse da sama postignem sve što moram u toku jednog dana. Jednostavno je bilo previše obaveza, a dan ima samo 24 časa. Onda sam počela da delim prioritete, po principu: najhitnije, hitno i to može da sačeka. Takođe sam naučila da prihvatam ponuđenu pomoć. A, onda sam počela i da je tražim. Rekla sam sebi da ako mislim da učim i napredujem u poslovnom smislu, moram da podelim kućne obaveze i obaveze oko dece. I to funkcioniše i dan danas.
- Da li bi nešto promenila na svom putu do sadašnjeg posla, odnosno profesije?
Ne bih menjala ništa, jer ceo put kojim sam prošla od mene je napravio ovo što sam danas. Iako smatram da treba još da se nadograđujem, sviđam se sebi ovakva kakva sam sada. Dovoljno odlučna da znam šta hoću, dovoljno obzirna prema drugima i dovoljno sigurna u sebe da ne dozvoljavam drugima da me pokopaju.
- Da li je teško da se porodično i poslovno organizujete?
To zavisi od doba godine. Znam da zvuči smešno, ali tako jeste. Različiti su nam prioriteti dok traje škola i za vreme raspusta. Posla uvek ima, a mi smo uglavnom vezani za rokove, pa se trudim da svaki novi sklopljen posao uskladim sa završavanjem prethodnih i sa onim stalno tekućim. Kada su deca u pitanju, ako je vreme škole, moramo da uskladimo odvođenje u vrtić i dovođenje iz njega, vreme bolesti su uvek izazovi sa vremenom, ali sve se pregura uz dobru organizaciju. Ali, definitivno je mnogo lakše kada imaš svoju firmu i fleksibilno radno vreme. To je bio jedan od razloga zašto smo je otvorili. Lakše se uklapamo sa porodičnim obavezama.