Prva asocijacija na domaći IT sektor je "dobra plata". Tačno je da je prosečna neto zarada u delatnosti "Računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti" u januaru bila skoro 280.000 dinara, odnosno tri puta veća od srpskog proseka, ali ovo ima svoju cenu. Radno vreme je, po pravilu, klizno i duže od osam časova dnevno. Ako sarađujete sa klijentima ili kolegama iz inostranstva, očekuje se da im budete dostupni praktično 24 sata.. Programeri moraju i stalno da se usavršavaju kako bi održali korak sa industrijom koja se stalno menja. Polovina njih je ispred ekrana čak i u slobodno vreme. Rokovi, rokovi, još rokova.
Podaci su svakako zabrinjavajući. Prema podacima koji su obuhvatili 33.000 programera iz 32 zemlje, čak 40 odsto IT profesionalaca je u visokom riziku od burnouta, fenomena koji Svetska zdravstvena organizacija definiše kao "hronični stres na radnom mestu koji se ne kontroliše uspešno". Isti procenat programera izloženih ovom riziku planira da da otkaz u narednih šest meseci. Skoro dve trećine profesionalaca navodi da je iscrpljeno, i fizički i emocionalno.
Mentalno zdravlje polako, ali sigurno, postaje jedna od važnijih tema unutar IT sektora i u Srbiji. Pošto je ovaj koncept i dalje stigmatizovan u široj domaćoj javnosti - poželjno je i dobro da pričamo o hroničnom stresu i svim njegovim negativnim posledicama.
Programeri retko idu kod psihoterapeuta
Darko Vučurović radi u internacionalnom timu na projektima iz inostranstva. Radno opterećenje koje vodi u burnout vidi kao hroničan problem IT sektora.
"Ne toliko zbog stvarne količine posla (koja je znatna), koliko zbog rokova i sada već standardnog opisa posla. Kada radite od kuće - vi posao neminovno “unosite”u kuću, ni sami ne znate koliko vam je radno vreme, što uglavnom rezultira padom produktivnosti. Manje ste efikasni, pa pokušavate da nadokanadite zaostatak tako što više vremena provodite za računarom. Eskapizam iz ovog ciklusa, na primer gejming nakon posla, bih uporedio sa onim kada izbacite ruku kroz prozor prilikom višesatne vožnje. Vetar vas hladi - ali vam ruka izgori", kaže Darko u razgovoru za HelloWorld.rs.
Izloženost stresu mnogo zavisi od politike firme u kojoj radite, odnosno korporativne kulture, a programeri po njegovom mišljenju stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta koriste "malo ili nimalo".
"Mislim da žene u IT sektoru češće koriste usluge psihologa. Muškarci su malo infantiliniji po ovom pitanju. Takođe, 'neprogrameri' zaposleni u sektoru (menadžment, na primer) češće idu na terapiju. Programeri to čine retko i ne vole da pričaju o tome", smatra Darko.
Uvek postoji izbor, ali se ne rešava ništa naprečac
Jelena Medarević Košar, psiholog i geštalt psihoterapeut, kaže da je hroničan stres u stručnoj javnosti prepoznat kao važan faktor nastanka mentalnih tegoba, a da se IT po ovome ne izdvaja mnogo od drugih sektora. Odnos prema poslu, njegovim dobrim i lošim stranama, uvek je individualan.
"U današnje vreme stres je prisutan gotovo svakodnevno, u prevozu, na internetu, preko medija i redovnog slušanja tragičnih vesti na TV-u, pa sve do ličnih životnih situacija. Suština je naučiti kako se nositi sa stresom. Ono na šta možemo uticati je naša percepcija stvari i svesni izbor aktivnosti koje nam donose opuštanje, zadovoljstvo, jednom rečju ventil. Takođe, borba za egzistenciju i mnogo vremena provedeno na poslu, ostavlja malo prostora za druge aktivnosti koje bi napravile neki balans”, objašnjava Medarević.
Ako je osnovni izvor stresa na poslu, zaposleni može da, nakon što to prepozna, pokuša da razgovara i tako reši situaciju. Ukoliko to nije moguće, jedna od opcija je da prihvati situaciju kakva jeste. Ako ni to nije moguće, onda da menja posao. Kako naša sagovornica kaže, ovo su tri izbora koja ima, i ne dešava se ništa preko noći, niti naprečac.
"Zaista postoje ljudi koji vole svoj posao ili imaju (psihološku ili neku drugu) podršku na poslu. Ono što iz iskustva rada sa klijentima zaista vidimo je više slučajeva anksioznosti, paničnih napada, depresije, otuđenosti, hipohodrije...Ovo se odnosi i na mlade, javljaju se mahom ljudi starosti od 20 do 50 godina. Puno je razloga za nastanak stresa na poslu: međuljudski odnosi na radnom mestu, odnosi sa šefovima, način života, odnosno manjak slobodnog vremena, lični procesi…", navodi Medarević Košar za HelloWorld.rs.
Ona smatra da je problem što se u Srbiji nedovoljno pažnje posvećuje prevenciji stresa.
"Mi nemamo temeljna istraživanja o uticaju posla na nastanak hroničnog stresa. Postoje instituti za mentalno zdravlje, kaoi podrška u domovima zdravlja, ali ako se na razgovor čeka oko dva meseca ili on traje 15 minuta - to nije adekvatno rešenje. Ljudi u zdravstvu nisu odgovorni za ovo, jednostavno ne stižu da se više posvete pacijentima", ističe naša sagovornica.
“Najčešći razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za psihoterapiju su nastali problemi u partnerskim odnosima, postojanje dijagnoze, neželjeni obrasci koji se ponavljaju…Sve su to “okidači” za javljanje psihoterapeutu. Psihoterapija je proces u kom zajedno istražujemo, osvešćujemo, osnažujemo, kako bi osoba postigla željenu promenu, ostvarila cilj zbog kog je tu”, kaže Jelena i dodaje:
"Zato je individualna terapija proces u kom malim koracima pokušavamo da rešimo probleme jedan po jedan".
Milan Žudić sada radi u međunarodnoj kompaniji, u kojoj nema pritisaka, za razliku od prethodnih iskustava dok je radio, kako kaže, u "malim, neorganizovanim firmama" ili dok je bio frilenser. Glavni izvor stresa na poslu su obično kratki rokovi, a posledice su prezasićenje u poslu, odnosno burnout.
"Stres ne stvaraju samo smene od 10+ sati, koliko to čine često nerealni rokovi. Njih zadaju menadžeri, koji možda nisu nikada radili kao programeri. Veći pritisak nastaje u manjim firmama, dok u većim, koje imaju dovoljno ljudi, posao je obično dobro raspoređen. Kada radite u timu koji ima samo jednog 'frontendaša' ili 'bekendaša', vi jednostavno nemate zamenu na klupi, a rokovi ostaju isti", objašnjava Milan za HelloWorld.
Kad ubediš sebe da ni na koga ne možeš da se osloniš
On smatra i da se premalo govori o problemima burnouta unutar sektora, odnosno da je nedovoljan broj programera svestan značaja mentalnog zdravlja.
"I dalje se prečesto problemi samo akumuliraju u našim glavama. Ljudi misle 'proćiće, preživeću, samo da preguram ovaj ili naredni projekat'. To se prolongira od nedelje do nedelje, dok gotovo neprimetno sam sebe ne ubediš da si jedini sposoban, da si najpametniji na svetu, da ni na koga ne možeš da se osloniš, odnosno da sav posao mora da padne na tebe. Ti si onda već duboko zagazio u burnout, a da toga nisi ni svestan. Tada počinješ da “ujedaš” sve oko sebe, trpi i profesionalni i privatni život", kaže Milan.
On navodi i da povratak iz burnouta može da traje godinama, a da programeri u međuvremenu, pošto nisu u stanju da rade "kao nekada", često gube klijente ili pozicije u firmi.
Dobra stvar je što se u IT zajednici polako stvara svest o mentalnom zdravlju.
"Sve više se priča o tome da odlazak kod psihologa nije bauk, da stigma oko ovih pitanja ne sme da postoji, odnosno da je mentalno zdravlje bukvalno najvažnija stvar na svetu", zaključio je Žudić.
Osnivač platforme Benefiti.rs Vladimir Jelić navodi da su kompanije prepoznale značaj ovog pitanja više nego pojedinci.
Ova platforma, koja olakšava HR i Comp&Ben menadžerima da svojim zaposlenima ponude personalizovane benefite, trenutno u ponudi ima preko 200 pogodnosti u više od sedam gradova. Među njima su i usluge koje se tiču mentalnog zdravlja.
"U razgovorima sa HR profesionalcima smo odmah definisali tri stuba usluga koji moraju postojati na platformi: zdravlje, edukacija i porodica. Umesto postojećeg modela, po kom vrh kompanije samo da benefite svojim zaposlenima, koji im možda i ne trebaju, putem Benefiti.rs se zaposlenima dodeljuje budžet, ionda oni samostalno biraju benefite koje žele da koriste. Imaju mogućnost i da ih menjaju u skladu sa afinitetima.. Mentalno i psihofizičko zdravlje nam je visoko na lestvici", naveo je Jelić.
On ističe da kompanije jesu zainteresovane i pokušavaju da animiraju svoje zaposlene, ali veruje da će ova tema tek postati važna.
"Primer je jedan od (tada) potencijalnih klijenata, koji je kao uslov za početak saradnje sa nama tražio da uvrstimo jedan konkretan psihološki centar u naše benefite. Mi smo to veoma brzo uradili, ali je u prva tri meseca samo pet odsto zaposlenih u ovoj firmi zapravo odabralo te usluge. Ljudi i dalje ne razumeju dovoljno ove potrebe, ali sve otvorenije o njima govore", zaključio je Jelić.
HR Business Partner u Inspira grupi Anja Tokić navodi da po iskustvu iz njene kompanije programere najčešće muči perfekcionizam koji dovodi do anksioznosti, odnosno da zaposleni misle da nisu dovoljno dobri.
"Javlja se i imposter sindrom, želja da se dokažu, što posledično dovodi do burnouta. Tu je i veliki broj radnih zadataka koji zahtevaju veliki mentalni fokus kako bi rešili problem."
Na sopstvenom primeru pokazati put do rešenja
Tokić dodaje da se poslodavci protiv hroničnog stresa kod zaposlenih bore, na prvom mestu, interno.
"Kroz prilagođavanje radnog okruženja i posla, broja fokusa, radnog vremena, broja zadataka, obezbeđivanjem adekvatnog odmora. Na drugom mestu je izgradnja zdravih odnosa u firmi - koji podstiču sigurnost, otvorenost, priliku za davanje feedback-a, upravo kako bi pojedinci pod stresom mogli da zatraže pomoć, da se oslobode radnih zadataka, slobodno komuniciraju...Naravno, tu su i programi podrške mentalnom zdavlju, od psihoterapije, koučinga, razgovora, do radionica kako da se samostalno bore sa stresom", kazala je Tokić.
Na pitanje kako poslodavac može da ohrabri zaposlene da zatraže psihoterapeutsku pomoć, ona dodaje da otvorena komunikacija ne može nikako naštetiti ni pojedincu, pa ni organizaciji.
"U Inspira grupi imamo program psihološke podrške, u pitanju je rad sa psihoterapeutima, otvoreno se priča o temi mentalnog zdravlja, ne postoji stigma. Sam vlasnik kompanije i šef IT-ja otvoreno pričaju o svom burnout-u, šta su radili u toj situaciji, i tako na svom primeru pokazuju da je sasvim u redu potražiti pomoć, koja je neophodna u tim situacijama..Važno je da oni koji koriste usluge psihoterapije vide da zbog toga ne postoje nikakve negativne posledice, niti će iko misliti da im nešto fali", navodi Anja Tokić.
8 komentara