Već smo navikli da svakog dana čitamo vesti i najave koje imaju veze sa veštačkom inteligencijom i njenom sadašnjom i budućom upotrebom. Ipak čini se da je skorašnja najava kompanije IBM možda i jedan od najvećih projekata u kojima bi AI mogao da učestvuje, a vreme će pokazati da li je IBM zagrizao preveliki zalogaj.
U centru pažnje je programski jezik COBOL (Common Business Oriented Language). On je važan iz razloga što se na njega oslanja veliki deo svetskog poslovanja i finansijskih sistema. A koliko je zapravo veliki taj deo? Procentualno, 43 procenata svih bankarskih sistema funkcioniše putem COBOL-a, 95 procenata svih aktivnosti vezanih za bankomate u Americi i oko 80 procenata svih transakcija vezanih za lične kreditne kartice. Da budemo još precizniji, na dnevnom nivou, COBOL je uključen u promet oko 3 hiljade milijardi dolara! Dnevno!
Ako se malo osvrnemo na istoriju COBOL-a, videćemo da je sve u vezi njega fascinantno, pa i sam problem koji sada zadaje glavobolje brojnim finansijskim sistemima i institucijama širom sveta.
Ovaj programski jezik je nastao daleke 1959. godine. Dizajniran je za komercijalne i poslovne sisteme i postao je standard u svetu tokom šezdesetih godina, kada su računari i programski jezici pravili svoje „prve korake“. Zanimljivo je da su u njegovom nazivu krije anagram „be cool“ (B COOL).
Žena koja se naziva „majkom COBOL-a“ je Grejs Hoper. Bila je jedan od pionira u programiranju i prva žena koja je doktorirala matematiku na prestižnom Jejlu. Kasnije je doktorirala i fiziku, a o tome koliko je bila jedinstvena govori i njen čin kontra-admirala u američkoj mornarici. Ipak, ako realno sagledamo sled događaja, ova fascinantna žena nije bila baš majka COBOL-a, već bi se pre mogla nazvati „bakom“. Ona nije direktno učestvovala u njegovom stvaranju, ali jeste postavila temelje i omogućila nastanak COBOL-a, jer je njena uloga bila ključna u pronalasku „poslovnog argumenta“ za njegovo stvaranje.
Za one koji žele više da saznaju o Grejs, izguglajte je, pa ćete biti u prilici da vidite kakve ona veze ima sa korišćenjem reči „bug“ u računarskom svetu, njeno objašnjenje na temu „zašto računari moraju da budu mali, da bi bili brzi“ i kroz kakve je sve izazove prošla, ne bi li dokazala ljudima da „računari mogu da pišu programe, a ne samo da računaju“.
Svet zavisi od 64-godišnjeg programskog jezika koji niko više ne zna
A sad da se vratimo na glavni problem koji trenutno opterećuje ljude koji se bave protokom novca na našoj planeti. Veoma mali broj programera poznaje ovaj jezik, a i oni koji ga znaju u većini slučajeva su pred penzijom. Još manji broj programera je zainteresovan da ga nauči, jer je programiranje u njemu, za današnje standarde, dosadno, plus kompajliranje traje jako dugo. Budući da ga skoro niko više i ne uči, programeri koji mogu raditi u COBOL-u su sve teže dostupni, a zamene su retke.
Ovaj problem IBM planira da reši uz pomoć veštačke inteligencije, tačnije uz pomoć generativnog pomoćnika za kodiranje „watsonx“ . On je zvanično predstavljen u maju 2023. godine, a naziv nosi (kao i njihov prvi AI kompjuter Watson), po osnivaču i prvom izvršnom direktoru IBM-a Tomasu Votsonu.
Njihova ideja je da pomognu klijentima da „refaktorišu svoje aplikacije pisane u COBOL-u, tako što će ih razbiti na manje delove, koje će klijent sam selektovati, kako bi u tom trenutku izvršio modernizaciju iz COBOL-a u Javu“. Ono na čemu insistiraju je da je ovo „poboljšanje produktivnosti, a ne zamena za aktivnost programera“. Po njihovim rečima, programer je neophodan u ovom procesu, jer će on biti uključen u upotrebu AI alata i pomoći će klijentu u odabiru usluge. To sve zvuči jako lepo i efikasno, međutim nisu svi ubeđeni da će IBM uspeti u ovom poduhvatu, jer se mnogi sećaju prethodnog AI eksperimenta kompanije IBM, „Watson Health“, koji nije ispunio svoja velika očekivanja.
Ljudi iz IBM-a priznaju da nemaju „studije slučaja“ za ovaj projekat, kao ni bilo kakve garancije da bi njihova ideja mogla da bude uspešno završena, jer je u pitanju neproverena tehnologija, međutim optimizam grade na svom velikom iskustvu.
Prevod koda uz pomoć AI svakako zvuči obećavajuće, pa nam ostaje samo da čekamo i da vidimo da li će COBOL nastaviti da odoleva vremenu ili će kombinacija programeri + veštačka inteligencija, uspeti da ga pošalju u više nego zasluženu penziju.
1 komentar