Digitalna rešenja danas imaju ključnu ulogu u rešavanju ekoloških problema, posebno globalnog otopljavanja, i mogu značajno doprineti održivom razvoju. Među najpoznatijim primerima su aplikacija "Ukloni divlju deponiju" za lociranje ilegalnih deponija, Helbiz za e-sharing električnih vozila u urbanim sredinama, kao i platforme poput Vinted-a za razmenu i prodaju garderobe i obuće. Međutim, s obzirom na to da je Srbija zemlja bogata plodnom zemljom, posebno je zanimljivo osvrnuti se na digitalna rešenja koja "ozelenjuju" poljoprivrednu proizvodnju.
Cropt: Veštačka inteligencija u službi održive poljoprivrede
Cropt, nastao kao spinoff Instituta BioSens (Evropskog centra izvrsnosti za napredne tehnologije u održivoj poljoprivredi), razvija napredna rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji i big data analitici za zeleniju i efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.
Oskar Marko, suosnivač i direktor Cropt-a, opisuje njihov put: "Do ideje o formiranju kompanije je došlo sasvim spontano. Godine 2016. smo se prijavili na globalno takmičenje u big data analitici - Syngenta Crop Challenge, i osvojili 4. mesto. Ono što nam je dalo podstrek da nastavimo je bilo to što je MIT bio peti, te smo nastavili da radimo na našem rešenju i osvojili prvu nagradu 2017. godine. Ređali su se naučni projekti, radovi i doktorati i u razgovoru sa poljoprivrednicima smo shvatili da tehnologija ima velik komercijalni potencijal, te smo 2019. koleginica Sanja Brdar i ja osnovali kompaniju Cropt. Od tada se bavimo primenom veštačke inteligencije i obrade satelitskih slika, a predikcije prinosa, procenu rizika, detekciju šteta i druge informacije dajemo preko platforme Space Garden. Ovu platformu koriste kako poljoprivredne kompanije (distributeri, trgovci, semenske kuće) tako i finansijske institucije za automatsku procenu klijenata."
Što se finansiranja tiče, Oskar kaže da se kompanija na početku finansirala mahom iz akceleratora i projekata, poput projekata Fonda za inovacionu delatnost, evropskih Horizont akceleratora i nemačkog RootCamp akceleratora, dok danas većina sredstava dolazi iz prodaje.
Atfield: Inovacije u vinogradarstvu
Atfield se specijalizovao za posebnu granu poljoprivrede - vinogradarstvo, razvijajući sistem senzora i aplikaciju winessense. Vukašin Pejović, CEO i suosnivač kompanije, objašnjava da je ideja za ovakvo rešenje nastala iz želje da se zadovolji potreba za intuitivnim donošenjem odluka u vinogradarstvu koje je direktno na udaru klimatskih promena. "Potrebu smo uočili iz ličnog iskustva i iskustva naših prjatelja i poznanika vinara i vinogradara. A kada postoji potreba, postoji i preduslov za uspešan poslovni poduhvat," kaže Vukašin.
O samom proizvodu, Vukašin detaljno objašnjava: "Naš proizvod winessense® je kombinacija mikroklimatskih senzora i naprednog softvera za vinogradarstvo koji našim korisnicima daje odgovor na pitanje kako klima utiče na njihove vinograde. Sami smo dizajnirali, razvili i implementirali sve aspekte proizvoda. Sami proizvodimo senzore i unapređujemo softver. Samim tim, naš posao je da istražujemo i pratimo trendove u vinogradarstvu, da stalno poboljšavamo sve aspekte proizvoda i da testiramo i potvrđujemo performanse celokupnog rešenja. Dakle, prilično široko, posebno ako se uz to dodaju prodajne i marketinške aktivnosti."
Projekat Ponovo: Reciklaža elektronskog otpada
Značajan ali nedovoljno iskorišćen potencijal u IT sektoru leži u reciklaži elektronskog otpada. Ovim izazovom se bavi humanitarni projekat Ponovo, koji vodi Pionir slobodna škola iz Kikinde. Marko Kažić, inicijator projekta, deli njihova iskustva i planove: "Tokom vremena smo shvatili koliko je u korporativnom svetu niska svest o tome šta sve može da se uradi po pitanju elektronskog otpada. Vrlo malo firmi nas podržava, ali mnogo pojedinaca, a mi verujemo da je ovo propuštena prilika za kompanije da uz vrlo malo ulaganja rade kvalitetan CSR na lokalu. Voleli bismo da ostvarimo bolju saradnju sa korporativnim sektorom i pozivamo firme da nam se jave kako bismo porazgovarali o modelima saradnje i podrške našeg projekta. Osim što popravljamo i ponovo stavljamo u upotrebu staru elektroniku i baterije (a s tim novcem kupujemo sadnice i finansiramo Pionir slobodnu školu), imamo ideju da u toku ove godine organizujemo karavan koji će ići po školama i organizacijama u Srbiji kako bi radili edukacije, sakupljali elektronski otpad i držali radionice o popravljanju istog, i voleli bismo da se udružimo sa kompanijama koje bi podržale jedan ovakav poduhvat."
Preporuke za ekološki održivo poslovanje IT kompanija
Za IT kompanije koje nemaju sopstvene "zelene" digitalne proizvode, postoje brojne mogućnosti za ekološki održivo poslovanje. Ove mogućnosti uključuju smanjenje potrošnje energije ili prelazak na obnovljive izvore, minimiziranje štampanja i korišćenje recikliranih materijala, kao i recikliranje elektronskog otpada. Takođe je važno korišćenje energetski efikasnih servera, optimizacija koda i algoritama za smanjenje potrebnih resursa, kao i efikasno upravljanje otpadom.