Sećaš se vremena kad je preporučiti prijatelja značilo da firmu stvarno voliš? Kad bi bez problema poslao poruku bivšem kolegi "dođi kod nas, super je atmosfera, nećeš se pokajati". Danas, kad te neko pita "kako je kod vas", ne znaš da li da odgovoriš iskreno ili diplomatski, jer ni sam više nisi siguran.
Šta je zapravo eNPS i zašto je važan
Employee Net Promoter Score (eNPS) je broj koji pokazuje koliko bi zaposleni preporučili svoju firmu drugima. Trenutno iznosi -6, što znači da većina IT-jevaca ne bi preporučila svoje radno mesto čak ni najboljem drugu. Ne zato što mrze posao, već zato što im se više ne igra sa poverenjem.
Jedna HR menadžerka iz domaće IT kompanije rekla mi je kratko:
"Ima više ljudi na tržištu, firme su smanjile budžete za sve što nije direktan profit. Ljudi i dalje vole bonuse za preporuke, ali ih sada daju pažljivije."
U prevodu: entuzijazam je zamenila opreznost. Preporuke su postale proračun. Koliko rizika, koliko koristi i kolika je verovatnoća da sutra objašnjavaš prijatelju zašto mu je plata smanjena. Kad znaš politiku firme, znaš i granice.
Nikola, developer s kojim sam pričala, više ne preporučuje nikoga.
"Znam politiku firme i znam da ne mogu da zaštitim čoveka od nje, bilo da se radi o otkazima, smanjenju plata ili pritiscima koji se stvore. Ne želim da dovedem prijatelja u situaciju da mu ja budem lice te politike."
I iskreno, ima smisla. Preporuka je nekad bila znak lojalnosti, a sad je mala moralna dilema. Ako znaš da firma ne stoji čvrsto, ne želiš da te sutra neko gleda kao "onog što ga je doveo".
Kad preporuka postane teret
Tu je i dodatni problem: čak i ako nekog preporučiš, nema garancije da će ga zaposliti. Proces može da se završi bez rezultata, a ti ostaneš s onim glupim osećajem da si čoveka iscimao za ništa. I ne znaš šta je gore – to što nije prošao, ili to što ti se više nikad ne javi.
Ni preporuke više nisu jednostavne. Nije to više "evo CV-ja, dobar je čovek". Sad moraš da napišeš zašto baš njega, u čemu je dobar i kako se uklapa u kulturu firme. U suštini, pišeš mini motivaciono pismo za tuđu karijeru, a dobro znaš da te mrzi da ga pišeš i za sebe.
Na Redditu i drugim forumima sve češće se vide komentari poput:
"Referrals don’t mean much anymore… too many applicants, too little trust."
"Preporuka danas nosi više rizika nego bonusa."
"Neću da preporučujem firmu ako ne bih i sam ostao tu duže od šest meseci."
Prava slika je jednostavna: ljudi su umorni od toga da glume ambasadore firmi koje ne znaju da uzvrate poverenje. Negativan eNPS ne znači da su besni, već da su gotovi sa iluzijama. Kad zaposleni prestanu da preporučuju firmu, to ne znači da žele da odu, nego da više ne veruju dovoljno da bi nekog doveli unutra.
Za HR i menadžere to je ozbiljan signal. Pad preporuka ne meri samo motivaciju, već i dubinu poverenja. Kad ljudi prestanu da dovode druge, znači da su izgubili osećaj sigurnosti. A kad nestane sigurnosti, nestaje i timski duh. Ljudi rade samo svoj deo posla, bez inicijative, bez želje da nešto grade zajedno.
I nema tog bonusa ni benefita koji može da popravi kulturu u kojoj se poverenje troši brže nego što se gradi. Ako si HR, pogledaj oko sebe, ne ko odlazi, nego ko više nikog ne dovodi. To je prava metrika poverenja.
0 komentara