Nakon više propalih termina za fudbal zbog otkazivanja igrača u poslednjem trenutku, Nikola Garabandić odlučio je da pronađe rešenje za ovaj problem sa kojim se rekreativni sportisti često suočavaju. Rezultat njegovog razmišljanja je aplikacija „Fali nam igrač“, koja omogućava timovima i pojedincima da se povežu i popune praznine u timu. Pored fudbala i košarke, aplikacija sada u ponudi ima i tenis, stoni tenis, padel, badmington i rukomet.
Samo mesec dana nakon što je puštena u rad, aplikacija „Fali nam igrač“ već broji oko 3.000 korisnika. Komentari u prodavnicama aplikacija su izuzetno pozitivni, a dostupna je za Android i iOS uređaje.
- Očekivao sam da će aplikacija mesečno imati 300 do 400 novih korisnika, međutim iznenadio sam se kada sam video da ih je 10 puta više, i bilo mi je jasno da je zaista bila potrebna – kaže Nikola za HelloWorld.rs
- Iako sam ja osmislio „Fali nam igrač“, za projekat mi je bio potreban tim. Pronašao sam dvojicu saradnika, međutim zbog naših drugih profesionalnih obaveza projekat je trajao nekoliko meseci. Ja sam pisao specifikacije, Andrija Gajić je sve to implementirao, a njegov brat Ilija Gajić se pobrinuo za UI/UX dizajn.
Korišćenje aplikacije je intuitivno. Korisnici se prvo registruju ili prijave, zatim odaberu sport, vreme i mesto održavanja, kao i svoj nivo veštine od 1 do 5. Kada nekom timu zatreba igrač, jednostavno pretraže i odaberu jednog od registrovanih korisnika.
Nikola objašnjava i šta je potrebno da se pokrene jedan ovakav startap. Kaže, investicija nije velika, ali zasad nema nikakve prihode. Prvi korak je registracija firme, za početak je dovoljna preduzetnička, ali za ozbiljnije poslove najbolje je da to bude društvo sa ograničenom odgovornošću (doo).
- Od ovoga može da se zaradi, ako se dobro monetizuje. Mora se poznavati tržište. A monetizacija je moguća na više načina - pre svega preko sponzorskih reklama, kao i preko naplaćivanja korišćenja ili pronalaskom investitora i partnera – objašnjava naš sagovornik.
– Kod nas je startap kultura još u povoju i investitori nisu spremni da ulažu i rizikuju. Na Zapadu je normalno da neki startap ne uspe, jer se iz grešaka uči i sledeći će biti uspešniji. Postoje startap akceleratori, ali ljudi i dalje više veruju megalomanskim kompanijama, nego startapovima. Ali odziv na našu aplikaciju pokazuju da su ljudi srećni kada se reši neki problem koji ih je mučio.
Nikola ističe da nema nameru da razvija verziju aplikacije na engleskom jeziku, jer veruje da već postoji slično rešenje na tako rasprostranjenom jezičkom području. Međutim, to ne znači da neće proširiti tržište. Razmatra mogućnost uvođenja ruskog jezika zbog velikog broja ruskih državljana koji borave u Srbiji. Takođe, planira uvođenje regionalnih jezika poput bosanskog, crnogorskog i makedonskog, a možda i hrvatskog. Nagoveštava da već razmišlja o drugim aplikacijama, ali su one još u fazi ideje, pa nije trenutak da o njima detaljnije priča.
A kad se ne bavi svojim startapom, Nikola Garabandić radi kao Senior Tech Lead u jednoj kanadskoj kompaniji, na daljinu, iz Novog Sada. Bavi se razvojem video igara, koje su ga, kaže, interesovale od najranijeg detinjstva.
- Računarima sam počeo da se bavim od 7, 8 godine, istraživao kako se “krekuju” igrice, kako računar radi, a programiranjem se bavim od srednjem škole. Završio sam Elektrotehničku školu, gde su nas upoznali sa svetom programiranja, a posle i Softversko inženjerstvo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu – navodi Nikola.
– Video igre sam prvi put pravio u srednjoj školi. Profesor nam je dao grafičku biblioteku i tad sam napisao prvi kod vezan za igru, a na početku studija sam ozbiljnije počeo time da se bavim. Na trećoj godini sam se i zvanično zaposlio. Sada već imam sedam godina radnog iskustva.
Do sada je, kaže, promenio nekoliko kompaniija, jer je, navodi, važno da se menjaju projekti i okruženje, ako čovek želi da uči i napreduje. U IT industriji, objašnjava, nije dobro da se ostaje u zoni komfora, jer se tako stagnira. Ipak, prema njegovom mišljenju, nije dobro ni prečesto menjati.
- Čovek treba da ostane na nekom mestu dok ne nauči sve što može, a kada vidi da stagnira, treba da ide dalje. Ali ne treba srljati samo zbog malo veće plate, već gledati na kakav projekat idete, kakve mogućnosti ćete imati u novoj kompaniji. Kad ste mladi, najvažnije je da učite, a kada imate veliko znanje, onda vam je sve lako i možete da se uhvatite u koštac sa velikim izazovima – objašnjava Nikola.
– Kada je neko na početku karijere, mislim da je prerano za sopstveni biznis i pokretanje startapa. Bolje je da prvo proba da radi u nekoj kompaniji, da stekne inženjersko znanje, ali i da bolje shvati kako biznis funkcioniše i da nije dovoljno samo imati dobru ideju. Mnogo kockica tu treba da se sklopi. Pa tek sa određenim znanjem i iskustvom može se pokretati startap koji će imati šansu da uspe, i to najbolje paralelno sa redovnim poslom. I to sve treba isprobati ranije, kada je čovek spreman da rizikuje, propadne, ponovo se podigne i nastavi. Već kada dođu deca i porodica, sklonost ka riziku je mnogo manja.
0 komentara