Mnoge od najvećih tehnoloških kompanija započele su otpuštanja velikog broja zaposlenih usled sve veće recesije.
Microsoft je najavio otpuštanje 10.000 zaposlenih, Amazon planira da otpusti ukupno 18.000 radnika, a Google je nedavno objavio da planira da prekine radni odnos za 18.000 ljudi.
Uprkos tome što je svaka kompanija drugačija, većina njih koje otpuštaju zaposlene krive makroekonomske uslove i strah od dalje recesije.
Ipak, čini se da niko ne obraća pažnju na činjenicu da su sve te tehnološke kompanije proteklih godina znatno ubrzale zapošljavanje novih tehnoloških stručnjaka i praktično ih gomilale u svojim redovima.
Tokom pandemije koja je zahvatila svet 2020. godine, internet aplikacije su postale još značajnije ljudima koji nisu mogli da napuste svoje domove, što je zauzvrat znatno doprinelo razvoju poslovanja mnogih kompanija.
Kako su prodaja i profit nastavili da rastu i tokom 2021. godine, kompanije su nastavile da dodaju nove članove svojim timovima nadajući se da će ovi izuzetno pozitivni rezultati postati nova norma. Međutim, stvari se nisu odigrale baš kako su svi želeli.
Rast se sada usporava i kompanije moraju da menjaju svoje strategije i načine poslovanja.
Doduše, izgleda da u celoj ovoj priči postoje jedan izuzetak – kompanija Apple.
Razlog za to može biti što tehnološka kompanija iz Kupertina nije toliko povećala obim zapošljavanja u poslednje dve godine i, za sada, nije najavila otpuštanja.
Kompanija je tokom pandemija ostvarivala održivi i nešto sporiji rast u poređenju sa drugim kompanijama. Zapravo, Appleova politika zapošljavanja prati isti trend koji je bio prisutan 2016. godine.
U septembru 2022. godine Apple je imao 164.000 zaposlenih, uključujući tu zaposlene u samoj kompaniji, i radnike u prodavnicama. To je rast od samo 6.5 odsto u poređenju sa istim periodom 2021. godine. Drugim rečima, Apple je zaposlio samo 10.000 novih ljudi. Slična situacija je bila i u 2020. godini kada je u firmu ušlo 7.000 novih radnika.
Ovo nije bio recept koji su pratile ostale kompanije. Alphabet je u 2021. godini dodao 21.000 novih zaposlenih, a u 2020. preko 16.000 novih radnika, što je porast od gotovo 14 odsto.
Meta je od 2012. godine na godišnjem nivou zapošljavala na hiljade novih zaposlenih. U 2020. godini kompanija je angažovala 13.000 novih radnika, a naredne godine još toliko. Po ukupnom broju radnika, ovo su bile dve najveće ekspanzije u Facebookovoj kratkoj istoriji.
Microsoft je sredinom 2022. godine imao 221.000 zaposlenih u stalnom radnom odnosu. To predstavlja skok od 40.000 radnika u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
A tu je i Amazon koji je još komplikovaniji od Microsofta jer poseduje veliku radnu snagu koja radi u skladištima i čije se plate obračunavaju po utrošenom satu, kao i korporativne zaposlene koji rade u kancelarijama.
Kompanija je u 2021. godini dodala 310.000 novih radnih mesta, to je usledilo nakon još većeg proširenja 2020. godine kada je broj zaposlenih porastao za 38% jer je angažovano preko pola miliona zaposlenih.
U septembru 2021. godine Amazon je prijavio ukupan broj zaposlenih koji je iznosio 1.6 miliona.
Agresivne taktike zapošljavanja i vera da će rezultati samo nastaviti da rastu istim, ako ne i bržim tempom, u narednim godinama za mnoge kompanije su se ispostavile kao velika greška, koju će, nažalost, uglavnom plaćati radnici na najnižim pozicijama.
0 komentara