U karijeri svakog programera dođe trenutak (uglavnom je to ponedeljak ujutru), kada poželi da menja posao. Sa godinama to postane želja za menjanjem karijere, ali o programerima koji sanjaju o gazdinstvu, a nisu prekopali metar bašte, nekom drugom prilikom.
Pokušaću da dam pragmatične odgovore na neke uobičajene scenarije, ali je naravno čitava stvar užasno slojevita i lična iskustva variraju. Naš CV je naša poslovna lična karta koja u bilo koje doba može postati karta za željenu destinaciju, ili crveni karton koji nas šalje (nazad) na klupu, zato dragе moji kolege - dobro razmislite kada se menja posao.
Da li se posao menja kada nam dosade projekat ili sama pozicija?
Kada provedemo određeno vreme na jednom poslu, šanse su da ćemo optimizovati uobičajene zadatke i svesti većinu radnog vremena na rutinu. Dok je pričanje o “problemu” sa linijskim menadžerom uvek opcija (ukoliko takva struktura postoji), ovo će se uglavnom svesti na pokušaje da dobiješ više zadataka ili neko slično kratkoročno rešenje koje će vremenom da izbledi. Ne mislim da je to zbog nečije nesposobnosti ili malignosti, nego zbog proste činjenice da smo svi deo neke strukture čije funkcionisanje ne zavisi nužno od zadovoljavanja naših ličnih potreba - fokus menadžmenta će se pomeriti usled neke biznis potrebe. Uvek predlažem lični angažman. Pokreni novu inicijativu, preuzmi nove odgovornosti, fokusiraj se na lični projekat ili na posletku, proskrolaj poslovi.infostud pa vidi šta ima.
Da li se posao menja kada nam se promene platežne potrebe (ili porastu apetiti), ili jednostavno, kada dobijemo “bolju” ponudu?
Ponekad nam se neke okolnosti promene, bilo da je to prinova u porodici, najmljenje većeg stana, neki novi kredit… Ili jednostavno samo osećamo da zaslužujemo više. Pa nekad čak i odgovorimo onom dosadnom rekruteru na linkedinu i posle intervjua (ili dva) dobijemo dobru ponudu. Ovde uvek zagovaram profesionalizam. Ukoliko imamo dovoljno dobar razlog da idemo (a to svako zna za sebe šta je dovoljno dobar razlog), treba da budemo profesionalni i odemo nakon što dobijemo ponudu koju smo tražili. Ako naš poslodavac napravi kontra ponudu ne bi li nas zadržao, smatram da NIJE profesionalno to prihvatiti, jer dajemo do znanja poslodavcu da smo spremni da ga ucenjujemo na godišnjem nivou, ne bi li izvukli još novca. Možda je gore ako tog novca ima, mi ga zaslužujemo, ali ne dobijamo. U svakom slučaju, ucenjivanje i kontra ponude su nešto što treba izbegavati. Principijelnost se ceni i mnogo više vredi ostaviti dobar utisak i otići nakon čvrste odluke nego se “žicati” za dodatnih 5% mesečno. Pre nego što prihvatimo intervju (ili proskrolamo helloworld iskustva o potencijalnim poslodavcima), često vredi prihvatiti dodatni angažman na trenutnoj poziciji, obavestiti nadležne o novim obavezama koje ispunjavamo i pregovarati o povećanju plate. Osetićete dobro da li za tako nešto ima volje, i ukoliko prava reakcija menadžmenta izostane, uvek možemo promeniti posao.
Da li se posao menja kada nam se promeni uloga?
Kada gradimo karijeru, kad tad ćemo doći u situaciju gde smo dobili nove obaveze, izazovnije zadatke, a plata je ostala ista. Bez da ulazimo u filozofiju tipa “da li tek sad odgovarate na očekivanja poslodavca, a trenutna plata je do sada samo bila motivacija??”, moramo se suočiti sa istinom da će se ovo skoro uvek dešavati. Svaki posao ima periode zatišja i bure, i ponekad je čak i korisno stisnuti zube i “progurati” kroz buru jer postoje ljudi koji su spremni da nagrade vašu lojalnost i stečeno znanje, IAKO NE MOMENTALNO. Čak će ceniti i vaše strpljenje. E sad… ovde je ključno prepoznati u kom ste stadijumu karijere i koliko dugo ste u određenoj kompaniji. Ako vi već “znate gde ste” i “znate koliko vredite”, a često osećate da ste nepravedno “natovareni” morate napraviti samostalnu procenu - da li zahtevati više resursa od menadžmenta, uzeti slobodne dane i odmoriti ili, da, pogodili ste - promeniti posao.
Da li se posao menja kada nas neko uvredi?
Ovo je možda najškakljivija tema. Postoji razlika između toga da vas neko vređa, i da se vi osećate uvređenim. Ovo je pogotovo bitno razlučiti ukoliko ste “mlađi”, odnosno emotivniji. Da li se radi o gestu koji vas je uvredio posredstvom nekog izneverenog očekivanja, ili se radi o klasičnom vređanju? Kolege većinu vremena ne vide vas (već sebe) kao glavnog aktera filma i mahom ne razmišljaju dugo o nekim svojim postupcima. Bez obzira na sve, ukoliko se osećate neugodno u nekoj ekipi, i pogotovo ukoliko vas neko stvarno uvredi, uvek bih predložio da se posao menja pod hitno. Niko vam neće nadoknaditi “živce”, a kolektiv koji je “truo” se neće povinovati jedinki.
Da li se posao menja kada smo spremni da izađemo iz zone komfora i suočimo se sa novim izazovima?
Ovo pitanje bih prefurmilisao kao, da li se posao menja iz čista mira? U moru linkedin “praznoslovlja”, lako je napuniti glavu izrazima koji ne znače ništa i nisu u stanju da se postave kao stubovi na kojima naš život počiva. Ti stubovi su porodica i prijatelji, svakodnevni rituali kojima ispunjavamo život i vrednosti iza kojih smo spremni da čvrsto stojimo. Nema ništa loše u zoni komfora (životu koji nam dozvoljava mnoštvo slobodnog vremena i opušten pristup poslu), a izazovi nisu “projekti” i “napunjeni edžajl sprintovi”, nego nešto drugo (o čemu bih mogao možda u nekom privatnom blogu, nevezanom za IT). Ukoliko osećate da možete da pružite više profesionalno, ili ukoliko osećate da možete da dobijete više materijalno (u službi poboljšanja svog života i života svojih bližnjih) u svakom slučaju treba skupiti hrabrost i napraviti odgovarajuće korake.
IT industrija nam dozvoljava vrtoglav vertikalan rast i višegodišnji napori su skoro uvek nagrađeni. Taktičke promene posla/pozicije su dobar način da se dobije veća plata, ali budite spremni da ovo objasnite na sledećem razgovoru za posao jer “hteo sam još para hehe” ne zvuči profesionalno.
Učite strpljivo, po širini i po dubini, i ako uspete, zaljubite se u svoj zanat, to je ipak 8 sati vašeg dana. Menjajte poslove ukoliko osećate da niste na pravom mestu u pravo vreme. Tretirajte svoj CV kao ličnu kartu koju sami pišete, i tretirajte svoje kolege kao glasnike koji će prenositi priče o vašem profesionalizmu čineći vas uvek poželjnim članom tima. Naravno, neki od kolega vam mogu postati dobri prijatelji i privatno - nemojmo to, ni po koju cenu zaboravitii! Ljudi pre svega prepoznaju iskrenost. Na posletku - slobodno dajte “više” već na trenutnoj poziciji jer svaki (profesionalni) trud kad tad dođe na naplatu.
4 komentara