U eri u kojoj generativna veštačka inteligencija (genAI) postaje sveprisutna, mnogi korisnici veruju da su njihovi razgovori sa AI alatima kao što su ChatGPT, Copilot ili Gemini privatni. Međutim, realnost je da je privatnost ovih interakcija daleko od garantovane, jer su AI kompanije često angažovane u proveri sadržaja radi unapređenja kvaliteta usluga.
Sistem koji omogućava ljudima da pregledaju razgovore sa AI četbotovima zasnovan je na potrebi za kontrolom kvaliteta i detekcijom eventualnih problema u komunikaciji. Kompanije zapošljavaju osoblje za analizu uzoraka razgovora, čime osiguravaju da odgovori koje genAI pruža zadovoljavaju standarde preciznosti. Takođe, ovakvi pregledi služe za identifikaciju zloupotreba – AI alati koriste dodatne filtere za prepoznavanje sumnjivih obrazaca ponašanja u razgovorima.
Nisu svi razgovori podložni ovoj vrsti pregleda, ali mogućnost da neki od njih budu nadzirani predstavlja važnu tačku za korisnike koji dele osetljive podatke. Primera radi, mnoge kompanije već sada zabranjuju zaposlenima da unose poverljive poslovne podatke u četbotove poput ChatGPT-a, zbog rizika od curenja informacija. Čak i kad se obeća da podaci neće biti korišćeni za obuku modela, sama činjenica da se podaci čuvaju na serverima stvara prostor za potencijalnu reviziju.
Kako se AI alati prilagođavaju različitim potrebama, prisutni su i različiti pristupi zaštiti privatnosti korisnika. ChatGPT, na primer, omogućava korisnicima opciju "privremenog četa," gde razgovori neće biti korišćeni za obuku, ali se ipak čuvaju na serverima 30 dana radi eventualne revizije u svrhe bezbednosti. Sa druge strane, Google upozorava korisnike Geminija da izbegavaju unos poverljivih informacija koje ne žele da budu potencijalno vidljive recenzentima.
U situacijama kada su poslovni podaci ključni, rešenja kao što su lokalni AI modeli ili samostalne AI platforme koje kompanije mogu da pokreću u sopstvenim centrima podataka postaju sve atraktivnije. Lokalno hostovani AI alati omogućavaju obradu podataka bez slanja informacija na eksterne servere, čime se postiže viši nivo kontrole nad privatnošću. Microsoft, na primer, koristi opciju lokalne obrade podataka na svojim uređajima, dok je Google nedavno pokrenuo AI istoriju pretrage na Chrome pregledaču, uz napomenu da ljudski recenzenti mogu pregledati te pretrage ukoliko korisnik odabere ovu opciju.
Sveukupno gledano, privatnost u interakciji sa genAI alatima je i dalje otvoreno pitanje. Kako sve više kompanija i pojedinaca integriše ove alate u svakodnevne aktivnosti, potrebno je jasno razumeti granice privatnosti koje ovakvi sistemi nude. Za one koji razmatraju implementaciju AI alata u poslovanju, najbolji pristup bi mogao biti pažljiv odabir i razumevanje svih aspekata privatnosti koje nudi svaki pojedinačni alat.
0 komentara