Najvažnije stvari koje bi trebalo da znate o prelasku na Linux

BlackKrim tomatoes 14.07.2022.

9

0

Линукс је фанстастичан ОС, поготово за машине са мало слабијим перформансама. Користио сам Минт пре пар година, пре неколико дана поново експериментисао са неколико различитих дистрибуција, све је много боље и исполираније него раније. Дефинитивно вреди испробати. Једини проблем са којим сам се сусрео је што су драјвери за NVidia картице прилично лоши, али то можда и нема везе са самим Линуксом већ са оном "господом" што праве драјвере за картице. Вероватно ћу се поново позабавити тим кад ухватим мало више времена. Што се Виндовс 11 тиче, не купује ми се никако нов хардвер док овај солидно ради, па је Линукс свакако занимљиво решење.

Mladen Pauljev 15.07.2022.

2

42

Linux ni pod pretnjom pištoljem. Windows 11 radi i na starim mašinama ako umeš da ga instaliraš odlično. Sabljarka i fx8350 samo peva. Ono što je jedan od problema sa Linuxom je taj da nemaš nikakvu kontrolu nad OS. Može da ti briše disk ti ne bi znao. Može da ti skenira ceo disk i šalje na net ti ne bi znao. A i onaj VLC plejer bolje je radio na Winu nego na Linuxu. Za kućnoga korisnika nema nikakvu prednost nad Windowsom. Nije važan OS već aplikacije koje rade na njemu. Postoje dosta free aplikacije koje imaju veću upotrebnu vrednost i komercijalan kvalitet nego na Linuxu. Nisi ograničen na distribuciju već ideš na market i skineš program koji ti treba nema goto komanda batcheva i ostalih čudesa za obično instaliranje programa za snimanje ekrana ili rezanja dikova i slično.......

Nikola Djukanovic 17.07.2022.

7

1

Pohvaljujem inicijativu autora da napiše članak o LinuxuRazjasnio bih par stvari koje su mene bunile kada sam počinjao i dao par komentara na text i komentare. Takođe ću ubaciti i malo istorijata. Mislim da je istorijski i filozofski deo Linuxa bitan da se razume kako ne bi bilo nekih pogrešnih očekivanja."Ako si se umorio od svih glavobolja koje Windows može da zada, a Apple proizvodi su ti isuviše skupi, Linux se gotovo prirodno nameće kao odličan izbor." - Nije prvi put da sam video gradaciju da je mac bolji od windowsa i linuxa ili da je linux dobar izbor zato sto je besplatan. Besplatnost jeste faktor, ali sigurno nije presudni faktor zašto se korisnici odlučuju za Linux. Windows i Mac nisu baš u kategoriji sa Linuxom jer ne igraju po 'pravilima', opsirnije u nastavku.Izvor konfuzije o besplatnosti linuxa je nespretno izabran termin za pokret koji je osamdesetih godina nastao kako bi promovisao softver koji korisnicima garantuje odredjene slobode*, naziv tog pokreta je "Free Softrare". Iako je tačno da je ogromna većina ovakvog softvera besplatna mnogo značajnije značenje reči "free" ovde je "slobodan" (verovatno bi bolji odabir na engleskom bio "Freedom Software", u poslednje vreme se čuje i termin "Libre Software"). Što se samog Linuxa tiče, nije svaki linux besplatan (npr RHEL), ali svaki jeste slobodan u gorenavedenom smislu.Ni mac ni Windows ne poštuju te slobode, Linux je OS pravljen sa namerom da poštuje te slobode. Rekao bih da je to presudan faktor zbog kojeg se korisnici odlučuju za Linux, a svakako je razlog zašto ga sa toliko strasti brane."Linux nije samo kernel" - Linux jeste "samo" kernel :)Ovo je predmet rasprave (i sprdnje) i unutar Free Software/Open Source** zajednice.Gore sam naveo da je Linux OS pravljen tako da poštuje Free Software slobode. Mala korekcija, Free Software je osamdesetih krenu u izradu OS koji je baziran na tim slobodama - GNU projekat. Komponenta koja im je nedostajala početkom devedesetih je kernel - deo operativnog sistema koji je zadužen za komunikaciju sa hardverom (najniži nivo OS). Zamoli su Linusa (Torvaldsa) da li mogu da iskoriste njegov studentski projekat (Linux kernel), i posle toga se to zaukalo.Richard Stalman (osnivač Free Software pokreta) ovaj OS zove, GNU/Linux, svi ostali ga zovu jednostavno Linux :)Čak postoje i distrubucije koje su (iz zezanja ili inata) uklonile GNU komponente, samo da ni Richard Stalman ne bi mogao da ih zove GNU/Linux.Još malo o distribucijama:OS se sastoji iz par delova (pojednostavljeno):  1) Kernel  2) Sistemske biblioteka  3) Aplikacije, uključujuci i GUI i shellVeć smo ustanovili da je kernel svuda isti (dobro, razlikuje se u verzijama, neke distribucije prihvataju testing verzije, neke samo stabilne, druge opet imaju neku drugu strategiju), tako da se distribucije mogu razlikovati po sistemskim bibliotekama (rekao bih ne značajno, više po rasporedu sistemskih foldera) i aplikacijama koje koriste, od toga su najvažnije shell (tekstualni interfejs iz terminala) i GUI environment. Zapravo najvažnija razlika među distribucijama je na koji način pakuju i instaliraju aplikacije. Manje više sve aplikacije su dostupne na svim distribucijama posto i sve aplikacije slede Free Software slobode, tako da u najgorem slučaju možete da skinete kod i da ih sami kompajlirate (neki čak i sami kopajliraju kernel), a u zavisnosti od ditribucije zavisi koliko je lako instalirati ih (tj da li one već postoje u nekoj formi na zvaničnim repozitorijumima, nešto slično kao App Store).Iz ovoga sledi da nije toliko bitno koja je distribucija dokle god znate šta i kako da instalirate. Ali svakako je lakše da počnete od neke koja već ima korisne aplikacije instalirane. Dobar deo poznatih distribucija (za razliku od Windowsa recimo, za mac ne znam) dolazi sa defaultnim programima koji jako dobro rade, npr Browser (Firefox, Chromium ili neki drugi svakako orisniji od IE), Media Player (VLC je strava), tekstualni editor (zaista širok****, širok izbor, svaki neuporedivo bolji od notepada).Što se shella tiče najčešće je to BASH, ali i ovde je izbor veliki (zsh, fish...).E sad, ako je sve ovo zbunjujuće to je u redu, ali je zgodno da da mali kontekst.Zapravo za novog korisnika je najvažniji izbor GUI environmenta. Pretpostavićete i da je tu izbor ogroman :)Preporuka za nekog ko je koristio Windows je da izabere neki od onih koji liče na ono što su već koristili, npr KDE Plasma."Izbaci sve Arch bazirane distribucije – ovo se odnosi na nove korisnike" - Hajde da ne budemo tako isključivi :)Arch linux se smatra distribucijom za napredne korisnike i često ćete videti i sprdnje na njegov račun zbog toga. Iako sam Arch za novajlije nije pravi izbor, postoje njegovi derivati koji su ok. Jedna od prednosti Arch-a je što ima verovatno največi repository aplikacija - AUR (Arch User Repository).Moja preporuka za distribuciju za novajlije je Manjaro, koji jeste baziran na Arch-u, ali ima sve što je u tekstu pobrojano, npr grafički package manager, a kada se na to nasloni AUR, imate distribuciju na kojoj je dostupno jako mnogo programa za instalirati jednim klikom.Već smo gore pomenuli da GUI environment nije vezan za samu distribuciju, tako da Manjaro sa KDE je pun odgovor :)evo stranice za skidanje: https://manjaro.org/download/Xfce je takođe dobar izbor za Windows korisnike, Gnome je verovatno bliži mac-u, ali mislim da je on više ideja za sebe (po meni je on najlakši za korišćenje ako ranije niste koristili računar, moja majka ga uspešno koristi godinama)O hardveru i driverimaNisam stručnjak ni za drivere ni za linux kernel, ali koliko mi je poznato dobar deo njih je pisan kao kernel module (ako ne i svi), tako da driveri ne bi trebalo da zavise od instalirane distribucije, tj ako postoji driver za nešto verovatno može da se koristi i na vašoj distribuciji.E sad, malo je komplikovanije od toga jer:   1) driveri možda ne rade za neku određenu verziju kernela (naravno možete da menjate verzije kernela, možete i da ih imate više)           2) u zavisnosti od tumačenja slobode neke distribucije po defaultu neće instalirati proprietary drivere, već samo one koji su FOSS (naravno vi možete da instalirate koje god želite)Neko je pomenuo NVIDIA grafičke, ja sam koristio zvanične drivere i radilo je najnormalnije, štaviše biblioteka koju sam koristio (darknet, za mašinsko učenje) je prilični popularna, koristi NVIDIA CUDA procesore i radi samo na  Linuxu!E sad, neke distribucije će po defaultu instalirati FOSS drivere koji možda neće biti najbolji, ali to nije problem linuxa, već vendora koji neće da otvore kod.Ja lično sam imao taj slučaj samo sa NVIDIA grefičkom, ali sam lako resio tako što sam instalirao proprietary driver (mada je instalacija iz shella, jako je jednostavna, samo se pokreće skripta).Moje iskustvo je da su računari koje sam koristio mnogo brže radili pod Linuxom, jednostavno GUI environmenti troše mnogo manje resursa od Windowsa.Što se tiče Manjaro-a, ima ugrađen alat za pretragu drivera.Neko iz mase: "Ne radi mi program X ne mogu da ga instaliram na Linuxu"Zbog ove rečenice je poznavanje filozofije i istorijata Linuxa bitno. Ovo je relativno čest slučaj kod početnika. Ljudi žele da koriste ono što su koristili do sada. Ideja Linuxa nije samo da vam garantuje pomenute slobode već i da promoviše upotrebu programa koji su Free Software. U ovu svrhu je smišljena i gomila licenci koje to promovišu, najpoznatija je GPL2.Za dosta aplikacija postoje FOSS alternative koje rade jednako dobro koliko i njihovi proprietary pandani, i Linux će vam ih kroz svoje repozitorijume učiniti lako dostupnim. Dakle nije ideja da pređete na Linux i da koristite Word, Outlook i Visual Studio, već da koristite odgovarajuće alternative za njih koje su FOSS. Gomila jako pametnih ljudi je sa mnogo entuzijazma radilo na njima.Ako baš baš hoćete da koristite neki od proprietary softvera Linux vam i to omogućava, ali vam neću reći kako :PNeko iz komentara: "Ono što je jedan od problema sa Linuxom je taj da nemaš nikakvu kontrolu nad OS."Iz gore priloženog teksta se može zaključiti koliko je ovo pogrešno, Linux je doslovno pravljen da bi korisnici imali potpunu kontrolu nad računarom. Ali to svakako jeste slučaj sa mac-om i Windowsom, koji šalju razne 'metrike' negde, a Windows vam ni ne da da koristite računar dok se updateuje :D (ovo naravno nije slučaj na Linuxu)."Dobra stvar je i to što većina Linux distribucija može testirati bez pravljenja promena na tvom hard disku."Upravo tako možete da bootujete Linux sa flash drive-a ili CD-a, u tome vam može pomoći Unetbootin za windows, (https://unetbootin.org/). Lako se koristi, mada kada instalirate Linux videcete da može još lakše pomoću dd ;)Linux je lako i dual bootovati sa Windowsom, za mac ne znam (ali valjda ko ima mac hoce da koristi mac)."Linux je postao toliko user-friendly da uopšte ne moraš ni da priđeš terminalu." - ovo jeste tačno, ali gde je tu zabava :)Kako je ovo portal koji mahom posećuju programeri i ostali IT stručnjaci, mislim da ne bi trebalo praviti bauk od terminala, tj shell-a. BASH je samo još jedan programski jezik.Polje gde Linux dominira nad konkurencijom je automatizacija i shell scripting, a BASH nam daje neograničene mogućnosti, gotovo svakodnevno postoji dosadni task koji može da se reši sa malo pipe-ovanja u jednoj liniji koda. Za one koje zanima preporučujem video tutorijale sa MIT-a na https://missing.csail.mit.edu/Ako sam negde pogrešio molim komentatore da me isprave, bilo bi lepo da članak o korišćenju Linuxa bude popularan i da inspiriše više ljudi da ga koriste. Linux je nije bez svojih mana, ali šta jeste? Priča o Linuxu i FOSS je fascinantna, i neverovatno je dokle je Linux i FOSS dogurao od jedne plemenite ideje bez ikakve sebičnosti. Linux se koristi na preko 90% servera, 100% superračunara, verovatno ubedljivoj većini mobilnih telefona (android), a sta mislite šta koriste vaši telefizori, mikrotalasne i ostala bela tehnika? :) Čak i CERN ima svoju Linux distribucijuNadajmo se da će i desktop uzeti primat jednog dana, sloboda softvera je bitna koliko i ostale slobode za koje su se ljudi borili.* Garantovane slobode koje podrazumeva Free Software (https://www.gnu.org/philosophy/free-sw.en.html#four-freedoms) :       0) Sloboda da korisnik koristi program kako želi i u koju god svrhu želi        1) Sloboda da korisnik proučava program i da ga menja po želji (ovo podrazumeva dostupnost koda)                2) Sloboda da korisnik pravi kopije i da ga deli bez ograničenja        3) Sloboda da korisnik deli svoje prepravljene kopijeSve ove slobode su na dobrobit zajednice, razvijanje softvera koji ne poštuje ove slobode Free Software smatra ne etičkim** Uf mislim da bi bilo kontraproduktivno da raspravimo ovde i sta je Open Source i kako se razlikuje od Free Software. Recimo da je slično sa određenim filozofskim razlikama :)*** Skraćenica za Free and Open Source Software**** Vim i Emacs imaju jednako verne pratioce kao Linux

Vladimir Dimitrijević 18.07.2022.

1

0

Koristio sam uporedo Linux i Windows dok sam kodirao i razlike nije bilo, a Linux je odlično radio. Davne 2004 gospodin Cvetković, tadašnji direktor Microsofta za Srbiju, pričao je o istraživanju firme Bearing Point (sadašnje KPMG), koliko je Linux za kompanije neisplativ na duže staze, koliko para treba firma da uloži itd. Par godina kasnije, moj prvi posao, Java development team, a naš team lead je iz Nemačke došao u Srbiju, kaže da je Linux prava stvar, da ga tamo koriste grad Minhen i Deutsche Bahn, svake nedelje pomene to. Svi se smeju Windowsu. Meni stalno u glavi ono istraživanje, mislim se da su Ameri previše ishvalili Widnows...Odlazim u Nemačku nekoliko godina kasnije, sve veće firme pričaju koliko su se zeznule kada su prešle na Linux, jer nikad ne mogu da nađu gotov softver za nešto veće u operativnom sistemu što im je potrebno pa moraju sami da kodiraju i stalno štuca, dok sve to ima u Windowsu out of the box.Nekome treba doo, nekome PR, tako je i sa operativnim sistemima. Mali biznisi i Linux- treba probati, zašto da ne!? Java timovi- zašto na Windowsu!? Velike firme- ostanite gde jeste :)

RedHat 18.07.2022.

7

1

Nazalost podrška Linux OS-ova za novi hardver. Dosta novih štampača, multifunkcionalnih uređaja ne funkcionišu. Iz tog razloga sam ga i batalio pre dve ili tri godine. Jednostavno kupite najnoviji model matične ploče i sačeka vas sledece: muzička kartica nepostoji, grafika radio samo na nekim generičkim drajverima, NVMe je jedva dostizao 150MB/s znači kao stari SATA I disk. O korišćenju računara za bilo šta drugo osim za surfovanje po netu i ograničeno korišćenje za multimediju zaboravite (jedino ako niste raspoloženi da nekoliko dana provedete kopalirajući pisanju i gubljenju vremena da poterate neki multimedija player da pusti fajl sa novijim codec-om), igre isto tako.  Sto se bezbednosti tiče nekada je bio malo sigurniji danas ne. Čak mislim da polako zaostaje jel veliki problem za bezbednost pretstavlja open source. Sve distribucije Linuxa koje mogu da pariraju bilo kom Mac OS ili Windows OS se plaćaju i to debelo. Zgodni su samo da malo zavivirite u svet OS-ova van Win ili Mac ali samo za to ili da u zivotu održite nekakvog dinosaurusa od računa. Inače novi Win 11 jako lepo radi i na starijim mašinama za razliku od od 10-tke.

Ivan Vučićević 23.07.2022.

1

0

Ja sam na Linux prešao silom prilika, ali sam i pre toga razmišljao da počnem da ga koristim. Stari desktop sa XP-om je počeo da štuca zbog loših sektora na hardu. Prvi Linux koji sam instalirao bio je Mint 9, kome nisu smetali loši sektori. I od tada počinje druženje sa Linuksom. GNOME 2 je stvarn bio ispeglan, i dan-danas mislim da je to najbolje grafičko okruženje. Kasnije sam koristio druge verzije, a 19-ica koju sam instalirao na laptop (namerno kupljen model koji je podržan od Linuksa) je počela da zakucava. Po 2 puta dnevno. I onda sam prešao na Debian. Ispoliran sistem do kraja, ima veliku bazu aplikacija, i podržava stariji hardver. Moj laptop Dell N5050 radi već skoro 10 godina, jedino je DVD rezač otišao, pa sam stavio SSD disk umesto HDD-a koji je stavljen na mesto rezača. Moja teorija je ta da Linuks manje haba hardver, ne svetli non-stop lampica HDD memorije, za razliku od Win-a koji "melje" vaš računar. Neka laptop izdrži još koju godinu, i onda sledi kupovina mašine, koja je sertifikovana od strane Ubuntu-a, ili je pogodna za Linuks generalno, i tako nastavljamo istu priču. Znači, ako hoćete da koristite Linuks, pri prvoj sledećoj kupovini izaberite ono što je podržano, i neće biti problema. Na primer, moj stari skener HP 2400 radi dobro, a koliko znam, i Samsungovi štampo-skeneri se isporučuju sa drajverima za Linuks.

Kubix 26.03.2023.

0

0

Naravno da ima argumenata za i protiv prelaska na Linux naročito u korporativnom okruženju''. Analize su tu dosta pristrasne. KPMG radi za MS revizije, poreze i druge finansijske usluge tako da njihova istraživanja treba uzeti sa rezervom. MS koristi vendor lock-in stvarajući zavisnim firme i korisnike i naravno da gura priču o neisplativosti prelaska na neki drugi sistem. Istina je da na početku oni daju dobre popuste za prvi (trogodišnji) ugovor i garantovanju cenu ali već sledeći put nema popusta a i cena  softvera je veća za 10-30% u odnosu na erp cene koje su bile ranije. Ali tada ste već u njihovim ''kandžama''. Ali... stvari postaju zanimljivije. Blagodareći novim geopolitičkim previranjima, situacija se može preokrenuti i to ne zahvaljujući korisnicima i njihovoj želji za promenom. Ruske kompanije naroćito iz sektora energetike i vojne industrije moraće hteli ne hteli da traže alternativu  za MS. Mnoge od njih su na crnoj listi vlade u USA i MS odbija da im produži ugovore pa čak ne mogu ni da naruče nove licence po već postojećem ugovoru. Ovo kači i naša preduzeća koja imaju više od 50% vlasnišva kod kompanija i pojedinaca iz RF.  Da ne pričamo o tome koliko mogu da izgube ako se informativni rat rasplamsa. Panta Rei...