Uprkos tome što su prošlu godinu obeležila masovna otpuštanja zaposlenih u velikim svetskim tehnološkim kompanijama, a što se odrazilo i na domaće IT tržište, ova industrija je kako kažu stručnjaci i dalje najbrže rastuća. Ipak, da više može da bude manje, odnosno da rast može da bude mana, smatra Zoja Kukić, jedan od osnivača “Startita" koja rast čak svrstava u jedan od trenutnih top tri problema domaćeg IT - ja!
Kako za Helloworld.rs objašnjava naša sagovornica, koja je više od deset godina deo srpske IT zajednice, a trenutno radi kao konsultantkinja na međunarodnom tržištu, upravo lažni osećaj veličine može da uljuljka i spreči razvoj i napredak.
Veliki potencijal, ali nedovoljno ulaganja
- Po meni, najveći problem domaće IT industrije je to što se širi brže od drugih domaćih industrija i što je, za razliku od većine naše privrede, globalno povezana. Zvuči kao dobra stvar, pa zašto je onda navodim kao problem? Upravo, jer to čini da je percipiramo većom nego što jeste i zato sporije radimo na njenom daljem razvoju. Naime, IT industrija napreduje u celom svetu, tako da je ono što mi vidimo u Srbiji vrlo slično i kada se pogledaju druge zemlje. Zbog toga, nije dovoljno što se širi brže od drugih u našoj zemlji, potrebno nam je da se širi brže od IT industrija u drugim zemljama. Trenutno to nije slučaj. Istraživanja i izveštaji ukazuju da mi kao društvo nedovoljno ulažemo u IT industriju. Ovo je poseban problem baš zato što domaća IT scena ima veliki potencijal i impresivne rezultate, pa je jasno da bi veća podrška i ulaganje dalo značajan doprinos - kaže Kukić za naš portal.
Nismo se povezali sa kompanijama iz Rusije
Drugi najveći problem na njenom spisku je nedovoljno povezivanje sa ruskom IT zajednicom u Srbiji, slaba integracija sa ruskim IT kompanijama i profesionalcima koji su u prethodne dve godine došli u našu zemlju.
- Verujem da oni u velikoj meri stoje iza značajnog rasta IKT izvoza, koji je tokom 2022. porastao za 45%, a procene su da se isto desilo i u 2023. godini i da je dostigao gotovo 3,5 milijardi evra. Čini mi se da i nakon dve godine još uvek nismo uspeli da ih integrišemo u velikoj meri. Postoji mali nivo razmene znanja, učestvovanja na događajima ili povezivanja zaposlenih. Nadam se da će 2024. doneti daleko bolju situaciju, iza koga stoji mnogo prilika i dugoročan značaj za našu ekonomiju.
Broj tri na listi je nedostatak lokalne povezanosti, smatra Zoja Kukić i kaže:
- Kada je pre pet godina Startup Genome tim iz San Franciska prvi put došao u Srbiju i izdvojio naš startap ekosistem u svom izveštaju, jedan podatak odatle me je baš iznenadio. Rekli su da je naša lokalna povezanost veoma niska - da se preduzetnici, eksperti i investitori ne pomažu i da nam nedostaje osećaj zajedništva. Bilo mi je teško da to prihvatim, ali sam polako počela i sama da se uveravam da je istina. Sa jedne strane, retko tražimo podršku od drugih, a sa druge, retko je bezuslovno nudimo. Mislim da je u IT industriji to i dalje bolje nego u nekim drugim oblastima, ali treba da radimo na poboljšanju. S tim u vezi, važan je i podatak Startup Genome da startapi koji dolaze iz ekosistema sa jakom lokalnom povezanošću imaju čak dvostruko veći rast prihoda - zaključuje naša sagovornica.
Nedostatak kvalifikovane radne snage
Na ovu negativnu top listu, Milan Šolaja direkor Vojvođanskog IKT klastera, dodaje pre svega nedovoljno edukovanost privrede o važnosti informacionih tehnologija za razvoj, kao i nespremnost za investiranje i strateško planiranje.
- Ovo se polako menja nabolje. Primer akcije u dobrom smislu je inicijativa pri Privrednoj komori Srbije, a u pitanju je Centar za digitalnu transformaciju. Kapaciteti tog Centra trebalo bi da se uvećaju, kako bi dosegli do većeg broja domaćih preduzeća. Domaćem biznisu je zaista potrebna edukacija o neophodnosti implementiranja IT rešenja da bi se razvijali - imali veći rast, smanjili gubitke, povećali efikasnost i bili konkurentni. Sve to bez visoko-tehnoloških rešenja, danas nije moguće - objašnjava Šolaja za naš portal i dodaje kao sledeći veliki problem domaćeg IT tržišta - nedostatak kvalifikovane radne snage.
- Ovo je problem koji ranije nije bio u tolikoj meri izražen, ali se godinama sve više povećava. Za dve decenije se toliko toga dogodilo u ovoj industriji, napredak je vrtoglav, pa obrazovni sistem nije mogao da isprati eksplozivan razvoj informacionih tehnologija. Trenutno je procena da je svaki peti student u IT-ju, što jeste napredak, ali nije dovoljno za potrebe tržišta. IT industrija je najviše rastuća i prošle godine je izvoz iz ove oblasti bio veći za trećinu nego godinu ranije. Njegova ukupna vrednost je međutim samo 0,4 odsto vrednosti svetskog IT tržišta. Jasno je da smo tek maleni šraf, ali takođe i da ima i te kako prostora za rast i širenje. Sa druge strane, zahvaljujući uspešpnim domaćim firmama koje su izašle van granica, Srbija je doživljena kao destinacija vredna pažnje, naši stručnjaci su cenjeni - naglašava Šolaja za Helloworld.rs.
Kako naš sagovornik kaže, nedovoljna platežna moć kompanija koje kupuju IT usluge je na listi tri najveće mane domaćeg tržišta.
- I ovo se popravlja jer sada negde pronalaze sredstva i podižu se budžeti ali su i dalje dosta mali. Po mom mišljenju na četvrtom mestu bih dodao temu sajber bezbednosti. Ova tema nije dovoljno prisutna kod domaćih kompanija i kao da važi moto "bolje lečiti, nego sprečiti". To je veoma loše i neophodno je više raditi na osvešćivanju privrednika o ovoj temi i edukaciji o tome koje mere preduzeti kako bi se zaštitili.
Izlazak na strano tržište neophodno za nepredak
Nebojša Bjelotomić, direktor “Digitalne Srbije” kao ključne probleme na čijem bi ispravljanju u narednom periodu trebalo da bude fokus izdvaja pristup kapitalu odnosno dostupnost većeg kapitala startap poduhvatima. Na mestu broj dva vidi problem manjka prodavaca. Kako kaže, neophodno je zapošljavanje ljudi u prodaji, smatra da je to profil za koji se ne osposobljavaju kadrovi u dovoljnom broju. Treće i četvrto mesto zauzimaju skaliranje - održivo uvećanje kompanije i internacionalizacija - izlazak na strana tržišta.
- Domaći IT ima dominantno inženjerski obrazovni profil. I to od neposrednih izvršilaca do top menadžmenta. Stoga, znanja iz finansija, prodaje pa i organizacije poslovanja nisu jača strana domaćih IT firmi. Potrebno je mnogo više ljudi iz non tech segmenta da se priključi IT firmama kako bi taj sektor zaista poprimio obrise industrije koja raste i razvija se i to na stranim tržištima. Ona su neophodnost jer bar kad je IT u pitanju, domaće tržište je izuzetno malo.
0 komentara