Kao prvo, nisam mlad, ili bar ne onoliko koliko je mlado 99% početnika u programiranju. Imam 48 god. Počeo sam da učim programiranje sa 46. Mada sam se sa programiranjem prvi put “sučio” sa 13 godina, kad sam kupio časopis „Računari u Vašoj kući“, i iz dodatka u sredini naučio BASIC. Bez računara. Kasnije sam kupio ZX Spectrum, pravio razne basic programčiće, ali se sve uglavnom svodilo na igranje na računaru. I posle toga pauza. Radio sam neke druge stvari, koristio računare na poslu i kući, ali nisam se bavio programiranjem.
Novi početak
Radim kao tehničar u jednoj beogradskoj medijskoj kući. 2015. godine sam shvatio da moram da uradim nešto sa svojim životom i sa svojim poslom. Iz više razloga. Posao nije više „siguran“, plata više nije kao što je bila, prilično sam siguran da će većina zaposlenih uskoro da postane tehnološki višak... A deca rastu, i kredit neće da postane „tehnološki višak“. Ako ne računam te „sitnice“, tu je i lični stav – nije više interesantno, posao je postao monoton, više nema mesta za kreativnost.
Vreme je za promene. Ali šta, kako, gde, zašto, s kim? Na jednom dečjem rođendanu prijatelj koji radi u IT firmi, pomenu da je njegov kolega upisao kurs programiranja za android telefone, jer u njihovoj firmi trenutno traže, i kasnije će tražiti još junior android programera. Pošto zna moju situaciju, reče mi : “A što ti ne pokušaš?“
Učenje
Nisam dugo razmišljao, jer bih sigurno odustao. Kurs dosta košta, treba ponovo da se uči, mogu li ja to... Mogu, hoću, moram! Upisao sam jednogodišnji kurs android programiranja, online, jer samo tako sam mogao i da radim i da učim i da budem sa porodicom.
Nije bilo lako, naročito u početku. Nekoliko puta sam hteo da bacim računar kroz prozor. Na sreću, vrlo brzo sam shvatio da je programiranje jako zanimljiva stvar. A i prepoznao sam neke stvari koje sam naučio pre 33 godine. Porodica je davala podršku 100% . Supruga je stalno pominjala Maldive a deca su smislila koje sve igrice i aplikacije moram da im napravim. Šalu na stranu, supruga je rekla „uči i ne brini“, a deci sam rekao da ćemo kad promenim posao, neću više morati da radim vikendom, pa su me pustili da učim.
Praksa
Na kursu sam naučio šta sam naučio, ali je pravo učenje tek počinjalo. Počeo sam da pravim svoju prvu „pravu“ android aplikaciju. Ništa specijalno, ali sam jako puno naučio dok sam je pisao. Objavio sam je na Google Play prvenstveno zbog CV-ja. Kasnije sam napravio i jednu aplikaciju za potrebe firme u kojoj radim. Koristi se za slanje nedeljnog rasporeda zaposlenima. I dalje se koristi.
U jednom trenutku sam na sajtu škole koju sam “pohađao" video ponudu za praksu, takođe online. Nisu oni držali praksu, već su CV prosleđivali zainteresovanim firmama, mada ja to tad nisam znao. I u jednom trenutku mi je stigao mail sa sledećim sadržajem:"Razmotrili smo vašu prijavu.... Ovim putem vas pozivamo da nam se javite ukoliko ste zainteresovani za praksu kod nas."
Praksa je online (kako drugačije) i trajala je 3 meseca. Tačnije dok ovo pišem na samom je kraju. Prvo sam radio (u timu sa kolegom) i uspešno završio projekat za android. Već tu smo “primećeni”. Mentor mi je par puta vrlo jasno rekao da imam lepu budućnost kao progamer. Sledeći zadatak je je bio da uradimo projekat sa meni totalno nepoznatom tehnologijom: Cordova, što podrazumeva javascript (koji mi je tad izgledao kao "španska sela"). Međutim, snašli smo se vrlo brzo, i sad je i ta aplikacija na Google Play!
To nam je definitivno otvorilo vrata za pravi posao! Vlasnik firme je zadovoljan onim što je video, pa nam je ponudio (meni i kolegi) da radimo za njegovu firmu, za početak honorarno. Par dana pre nego što sam ovo napisao poćeo sam da radim kao honorarni programer.
Nikad nije kasno…
…da se uči i da se osvajaju nova znanja. Godine su relativna stvar. Samo je stvar da li želiš ili ne. Mora puno da se radi, treba biti uporan, do tvrdoglavosti, imati želju za dokazivanjem, za učenjem, želju da se savladaju nove tehnologije, pravilan pristup poslu. Imao sam i malo sreće, da sam obavljao praksu na mestu gde sam mogao da se pokažem i dokažem.
Nije bilo lako, naročito jer imam 48 godina. Ali uspeo sam. Počeo sam da radim u IT. Postao sam programer. Početnik, ali idemo dalje...
Kako će moja karijera teći, u ovom trenutku ne znam. Možda nađem posao u nekoj firmi, možda ostanem večiti honorarac. Ali u jednu stvar sam siguran: odvešću suprugu na Maldive!
23 komentara