Uprkos prošlogodišnjoj ekonomskoj krizi koja je potresla globalno IT tržište i uticala na poslovanje u Srbiji, broj domaćih kompanija u ovoj industriji nastavlja da raste. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), tokom prošle godine osnovano je 806 novih IT preduzeća. U prvih pet meseci 2024, na tech tržištu je zvanično formirano i registrovano dodatnih 278 kompanija.
Iako je rast tržišta značajan, on je daleko manji nego tokom pandemije kovida.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS, ističe za HelloWorld.rs da je prošle godine osnovano čak 30 odsto manje IT kompanija nego, na primer 2022. godine, kada je bilo registrovano 1.149 firmi.
“Ovogodišnji podaci takođe pokazuju nastavak rasta broja preduzeća na IT tržištu, ali znatno manjim intenzitetom. Ako se trenutni trend nastavi, sa 278 novoosnovanih kompanija u prvih pet meseci ove godine, do kraja 2024. možemo očekivati manje od 700 novih firmi koje se bave informacionim tehnologijama”, objasnio je Stanić.
Uspon IT sektora uprkos izazovima
"Broj novoosnovanih kompanija ne znači mnogo kada je reč o proceni veličine i snage IT industrije u Srbiji. Mnogo bolji pokazatelj je profit, a on raste iz godine u godinu. Podsetiću i da je suficit u robno-trgovinskoj razmeni u oblasti IT-ja dostigao 2,5 milijarde evra", naglašava Stanić za HelloWorld.rs.
“Ako se neki projekti završe, pa se kompanije zatvore, to je manje bitno. To su poslovne kalkulacije osnivača i ljudi koji vode biznis, koji potom otvaraju neka nova preduzeća”, dodaje on.
Govoreći o jačanju IT industrije u Srbiji i većem broju igrača na tržištu, Stanić napominje da je reč o privrednim društvima. Dodaje da postoji i značajan broj preduzetnika, ali njihovi profiti su neuporedivo manji.
Naš sagovornik objašnjava da, iako je IT industrija u velikoj ekspanziji, ipak ne prednjači prema broju novootvorenih firmi. Prošle godine, na tržištu Srbije, najviše novoregistrovanih preduzeća bilo je u oblasti trgovine na veliko - 1.760, dok je računarstvo i programiranje na drugom mestu sa 806 registracija. Slede izgradnja zgrada sa 669 i pripremanje hrane i posluživanje pića sa 634 novih preduzeća.
"Teško IT može da izbije na prvo mesto, jer je trgovinskih firmi mnogo više", kaže Stanić i dodaje:
"Treba da se setimo i da je udeo IT industrije u BDP pre deset godina bio zanemarljiv, a danas čini 10 odsto. To jeste jedan od ključnih nosilaca razvoja naše zemlje, ali ne može da bude glavni. Ne verujem da može da pretekne trgovinu i prerađivačku industriju. Ipak smo mi industrijski orijentisana zemlja."
Podaci Agencije za privredne registre takođe pokazuju da IT sektor nastavlja da jača, bar kada je reč o broju učesnika u tržišnoj trci.
Na kraju 2022. godine, u njihovom registru bilo je 6.225 aktivnih privrednih društava u oblasti informisanja i telekomunikacija. Do 2023. taj broj se povećao na 6.719, a poslednjeg dana maja 2024. iznosio je 6.778.
U ovom ukupnom broju privrednih subjekata, ubedljivo najveći udeo imaju oni koji pružaju usluge računarskog programiranja, trenutno 4.578 firmi. Konsultantske usluge u oblasti IT pruža 1.071 kompanija, dok je za upravljanje računarskom opremom registrovano svega 52 kompanije.
U kategoriji ostale IT usluge nalazi se 276 pravnih subjekata, obradom podataka i hostingom bavi se njih 219, kategorija web portali obuhvata 244 preduzeća, a proizvodnja računara i periferne opreme ukupno 338.
Strani kapital i dalje dominira
Poslednji podaci APR-a o broju zaposlenih u ovoj industriji pokazuju da je na kraju 2022. godine ukupno 29.124 osobe bilo zaposleno u ovim kompanijama.
U ukupnom broju osnivača i zaposlenih u ovim firmama nije zanemarljiv broj stranaca. Bojan Stanić navodi, pozivajući se na podatke APR-a, da je ukupan broj IT firmi sa većinskim stranim kapitalom 1.813, što čini devet odsto svih kompanija u Srbiji koje imaju većinsko strano vlasništvo. On precizira da je najviše novoosnovanih firmi iz Ruske Federacije (424) i Sjedinjenih Američkih Država (172).
Podaci koje je HelloWorld dobio od APR-a pokazuju i da na toj listi slede Švajcarska, Nemačka, Velika Britanija, Slovenija, Hrvatska, Holandija, Austrija i Italija.
Stanić dodaje da se kompanije osnovane većinskim stranim kapitalom, kao i domaće, uglavnom bave pružanjem IT usluga te razvojem i prodajom digitalnih proizvoda, a manje proizvodnjom opreme. Tako je, kaže, od ukupno 1.813 stranih kompanija, čak 1.795 registrovano u delatnosti računarskog programiranja, a samo 18 za proizvodnju računara i periferne opreme. On potvrđuje i da se strancima i te kako isplati poslovanje u Srbiji.
"Ukoliko pogledamo po 10 najvećih kompanija po profitu sa većinskim stranim i domaćim kapitalom, možemo zaključiti da strane generišu veće neto profite. Kompanije sa većinskim stranim kapitalom u 2022. godini ostvarile su ukupno 7,1 milijardu dinara neto dobiti (60,5 miliona evra). S druge strane, kompanije sa većinskim domaćim kapitalom ostvarile su u istom periodu 2,8 milijardi dinara neto dobiti ili 24,2 miliona evra”, zaključuje Stanić.
0 komentara