Dok sve više kompanija koje su imale full-remote pristup, uvodi praksu povratka u kancelarije po hibridnom modelu, uz negativne reakcije zaposlenih, više od polovine IT radnika bez mogućnosti rada na daljinu spremno je da prihvati manju platu samo da bi dobilo tu fleksibilnost.
Iskustva zaposlenih pokazuju da rad od kuće donosi veću kontrolu nad vremenom i produktivnošću, ali i izazove u timskoj saradnji i obuci mlađih kolega. Stručnjaci ocenjuju da hibridni modeli postaju najpraktičnije rešenje, jer kombinuju autonomiju zaposlenih i potrebu kompanija za zajedničkim radom i jačanjem timske kulture.
Prema istraživanju “Šta to radi IT-jevce”, dva od tri zaposlena koji rade remote u IT-ju će tražiti novi posao ukoliko im kompanija ukine mogućnost rada od kuće.
Više od pola zaposlenih u IT industriji koji nemaju remote opciju bi pristali na smanjenje zarade kako bi dobili tu mogućnost.
Među onima koji bi pristao na smanjenje plate da sačuva remote i softverski arhitekta Nebojša Horvat Cinger, pod uslovom ako bi na to bio primoran.
“Ako bih bio primoran biram - pristao bih. Ovako mogu da budem prisutan za porodicu, da obavim obaveze prepodne ili oko ručka da napravim veću pauzu. Mogu da se bavim baštom i da povremeno prošetam napolje da se opustim ili osvežim”, kaže on za HelloWorld.rs
Nakon decenije i po u IT-ju kaže da mu je fleksibilnost rada od kuće veoma bitna.
“Doduše, ja oduvek radim ‘remote’, a do pre par godina sam radio iz coworking prostora, pa bih eventualno se možda vratio u coworking povremeno, ali varijante putovanja u kancelariju i fiksnog radnog vremena mi ne odgovaraju, jer smatram da ovako imam veću kontrolu nad svojim danom a i veću produktivnost”, njegovo je iskustvo.
Po njegovom mišljenju, najveći benefit “remote”-a jeste fleksibilnost pri uklapanju ličnih obaveza u radni dan, dok kao najveći nedostatak vidi to što je otežano vođenje “remote” ekipe i saradnja sa istom.
“Otežano u smislu da morate drugačije pristupiti problemima kada svi rade “asinhrono”. Video pozivi su manje lični od uživo sastanaka, i nekad zafali momenat odlaska na kafu sa kolegama. Na sve to, neki ljudi imaju problem sa fokusom, motivacijom i raspoloženjem ako su ceo dan zatvoreni u svoja četiri zida. Ovo sve se rešava povremenim uživo druženjima, hibridnom pristupu rada od kuće i kancelarije ili radom iz coworkinga”, kaže Horvat Cinger.
I do njega dolaze informacije da mnoge kompanije pokušavaju vratiti ljude u kancelarije.
“Delimično je to stvar nekretnine: ako ih već imaju, šteta im da stoje prazne, a dugo su ih gradili i opremali. Verovatno čak i imaju zaposlene menadžere za kancelariju, spremačice i ostalo prateće osoblje koje zavisi od toga. Ali mislim da je ipak glavni faktor nepoverenje, pogotovo u velikim firmama. Mnogi menadžeri ne znaju kako da prate rad svojih podređenih online, i jedini način da zaključe da je neko “vredan” jeste da ih vide kako sede u kancelariji za radnim mestom. Umesto da mere rezultate - gotove projekte, zadovoljne klijente, rešene probleme - oni mere trud, i često se plaše da je pažnja zaposlenog podeljena između njihovog i drugih projekata kada zaposleni radi od kuće”, smatra.
Dodaje da zapošljavanje ljudi za rad od kuće i jeste drugačije nego za kancelariju, jer drugi tip ljudi uspeva u toj okolini.
“Pri tom je teže obučavati juniore u firmi ako nisu fizički prisutni, ali nije nemoguće. Jednostavno, zahteva drugačiji pristup od rada iz kancelarije, a mnoge firme nisu spremne na neophodne promene u alatima, procesima i ljudstvu za vođenje ekipe koja radi od kuće, zaključuje Horvat Cinger.
Mladen Prijić, CEO ConcordSoft Solutions ocenjuje za HelloWorld da je produktivnost stvar pojedinca, individualnog je karaktera i da ona nije vezana za mesto rada.
“Rad od kuće, može biti dobar ukoliko radnik ima dobre uslove za rad i ukoliko ima mir. Takođe, može biti i veoma neproduktivan i stresan ukoliko ga tokom rada prekidaju razne situacije. Dosadašnja praksa kod nas nije pokazala nekakvo pravilo po ovom pitanju, u stvari pokazalo je jedno pravilo - sve zavisi od pojedinca. Često ovu situaciju poredim sa učenjem od kuće ili iz biblioteke - čitaonice. Prosto, neko ima bolju koncentraciju u čitaonici, a neko kod kuće”, njegova su iskustva.
Kada je u pitanju zadržavanje kadrova, Prijić ne vidi problem ako ne nudi remote opciju.
“Pri raspisivanju konkursa definiše se šta se tačno očekuje od kandidata, pa i to da li se zahteva rad iz kancelarije ili postoji opcija remote. Tako da je primljeni kandidat već prihvatio uslove rada. Oko ovih i sličnih stvari je bitno samo jasno iskomunicirati u početku. Kasniji zahtevi za rad od kuće se razmatraju i donose se odluke u dogovoru sa zaposlenim. Da li postoji neko pravilo? S obzirom na to da smatram da je to individualnog karaktera, ne mislim da treba da postoji pravilo koje će važiti za celu kompaniju”, kaže on.
Na pitanje koliko je teško balansirati između zahteva zaposlenih i poslovnih potreba kao što su bezbednost podataka, timska saradnja, kreativnost, Prijić smatra da je to sastavni deo posla.
“Ne bih ja to ni definisao kao ‘zahtevi zaposlenog’, više bih to definisao kao ‘očekivanja zaposlenog’. Kao što kompanija ima očekivanja od svakog zaposlenog, tako i svaki zaposleni ima očekivanja od kompanije. Ukoliko postoji zajednički interes, postoji saradnja, ukoliko postoji preveliko razmimoilaženje onda prestaje saradnja. Stoga, ukoliko posao može da se obavi efikasno radom od kuće, nema potrebe insistirati na radu iz office-a. Međutim, postoje poslovi koje, prosto, ne možete odraditi dovoljno efikasno od kuće”, smatra Prijić.
Direktorka Infostuda Sonja Ćetković podseća u razgovoru za HelloWorld da je rad na daljinu već godinama ustaljena praksa u IT sektoru, kako u svetu, tako i u Srbiji i ocenjuje da to definitivno nije prolazni trend, iako određeni broj kompanija, u poslednje vreme traži od zaposlenih da se vrate u kancelarije, uglavnom po hibridnom modelu.
“IT industrija, po svojoj prirodi digitalna i fleksibilna, lako je prihvatila model rada na daljinu kao normalu. Kod nas je to bio ubrzan trend, posebno od izbijanja pandemije, ali nije iznenađenje budući da struktura IT poslova omogućava visoku adaptabilnost. Ono sa čim kompanije jesu eksperimentisale kroz godine je nivo fleksibilnosti koji nude zaposlenima - od full-remote pristupa do različitih oblika hibridnog rada, jer pokušavaju da balansiraju potrebu za fleksibilnošću i potrebu za jačom timskom angažovanošću i povezanošću”, kaže Ćetković.
Fleksibilnost, posebno u vidu remote i hibridnog rada, po njenom viđenju, znatno doprinosi konkurentnosti poslodavca jer povećava sposobnost kompanije da privuče i zaposli kvalitetnije zaposlene, naročito među mlađim generacijama koje visoko vrednuju autonomiju i balans između posla i privatnog života, a takođe i smanjuje geografska ograničenja pri potrazi za talentima.
“Nudeći ovakve fleksibilnosti kompanija jača brend poslodavca, odnosno poželjnost kompanije kao poslodavca”, smatra ona.
Dalje, fleksibilnošću u ovom smislu, kompanija povećava zadržavanje zaposlenih.
“Istraživanja pokazuju da fleksibilno mesto rada, kao i drugi oblici fleksibilnosti na poslu, jesu među najviše rangiranim faktorima koje utiču na ostanak u kompaniji”, dodaje.
Navodi i da remote snižava troškove i unapređuje efikasnost.
“Remote rad utiče na smanjenje troškova zakupa kancelarijskog prostora i putnih troškova, dok veća produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih čine kompaniju efikasnijom”, kaže Ćetković.
U praksi, po njenoj oceni, domaće IT firme koje nude fleksibilne modele (remote/hibrid) mogu direktno konkurisati stranim kompanijama i time ostvarivati veće poslovne prednosti nego ranije.
Ona veruje da će, iako remote rad dominira u IT-ju, nad full-remote modelom dominaciju odneti hibridni model jer predstavlja dobar miks koji daje fleksibilnost, ali i ostvaruje prednosti koje realno postoje kada zaposleni rade zajedno u istom prostoru.
“U poslednje vreme sve više kompanija koje su imale full-remote pristup, uvodi praksu povratka u kancelarije po hibridnom modelu. To često izaziva negativne reakcije zaposlenih i smanjenje njihovog zadovoljstva što i povećava rizik od napuštanja kompanije. Ovakve odluke kompanije donose jer, kako navode, osećaju negativan uticaj full-remote rada na angažovanost zaposlenih i kulturu kompanije. Vreme i trendovi pokazuju da se, iz perspektive poslodavaca, hibrid smatra najverovatnijim i najefikasnijim modelom, jer pomaže u regrutaciji i zadržavanju zaposlenih kao i reputaciji kompanije kao poslodavca. Sve u svemu, možemo reći da Srbija prati globalne trendove po pitanju rada na daljinu u IT sektoru i da su fleksibilni modeli tu da ostanu i samo će dalje evoluirati u budućnosti kroz različite formate”, zaključuje direktorka Infostuda.
0 komentara