Fakulteti i visoke strukovne škole u Srbiji u mnogome uzimaju u obzir iskustva i očekivanja privrede prilikom koncipiranja budućih studijskih programa u eri kada se IT rapidno razvija i ubrzano menja. Takvi studijski programi služe kao baza znanja, gde se daljom saradnjom institucija obrazovanja i IT sektora, kroz prakse, hakatone, gostujuća predavanja… studenti usmeravaju ka određenim oblastima u kojima žele da se specijalizuju. Neretko se i zapošljavaju pre diplome.
Predrag Matković, šef katedre na Ekonomskom fakultetu u Subotici kaže za HelloWorld da se fakulteti suočavaju sa izazovom kako koncipirati studijski program, kada se akreditacija za njega izdaje na period od sedam godina. U praksi to znači da fakulteti sedam godina ne bi trebali da menjaju srž kompetencija koje prenose u eri kada se te kompetencije u IT-ju najbrže menjaju, tako da prilikom formiranja studijskih programa ne samo da uzimaju u obzir potrebe privrede, nego idu i korak ispred njih.
“Mi o tome razmišljamo kada gradimo te studijske programe. Kada gradite studijski program vi ga sa jedne strane gradite na takav način da odlazite u privredu, pitate nekoga šta mu treba. To je jedan set kompetencija. Jedan set kompetencija gledate tako što čitate neke standarde, okvire kvalifikacija, okvire kompetencija koje propisuju neka stručna udruženja i tako dalje. A sa druge strane, mi smo svi ljudi koji se bave naučnim radom tako da gledamo i u budućnost i očekujemo šta će se desiti”, kaže Matković.
Prof. dr Zlatko Čović, pomoćnik direktora za odnose sa javnošću i studentima na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici u ovom pravcu navodi nove metode u obrazovanju inženjera, poput projektnog učenja, timskog rada, hakatona i rešavanja zadataka zasnovanih na izazovima – približavajući ih što više situacijama koje će ih očekivati u realnom poslovnom okruženju.
“U kontaktu smo sa industrijom i osluškujemo njihove potrebe i na osnovu toga se trudimo da prilagođavamo i menjamo sadržaj studijskih programa. Studijski programi nisu striktno orijentisani za pripremu za specifične pozicije, već studentima pružaju široku bazu koja će im omogućiti brzu prilagodljivost i kontinuirano usavršavanje u skladu sa potrebama poslodavaca. Jako je bitno da studenti steknu veštine da na logičan način pristupe reševanju problema i da se primenom algoritamskog razmišljanja i stečenog znanja reše probleme”, kaže Čović.
Sara Koprivica, asistentkinja na Katedri za informaciono-komunikacione sisteme na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu kaže za HelloWorld da su iskustva domaće IT industrije dragocena u njihovom izazovu da isprate sve promene u IT-ju.
“Pažljivo osluškujemo, razgovaramo i analiziramo utiske koje dobijamo iz razgovora sa IT kompanijama i u nastavu ih implementiramo kroz studentske projekte, nastavne materijale i generalno unapređenje naših studijskih programa. Iako su IT kompanije, njihova iskustva i zahtevi tržišta rada izuzetno su važni za nas, ono na šta stavljamo najveći akcenat je obrazovanje inženjera koji mogu da, svojim znanjem i kompetentnošću, agilno odgovore na zahteve vremena u kom budu radili”, kaže Koprivica.
Misija fakulteta, po oceni Matkovića, upravo i jeste šire obrazovanje kadrova koji su sposobni da se vrlo brzo prilagode konkretnom poslodavcu i njegovim potrebama. Time, diplomirani poslovni informatičar može biti od fron-end developera, bek-end developera, preko ERP konsultanta do toga da se može baviti digitalnim marketingom i digitalnom transformacijom organizacija.
“Taj sprektar kompetencija koje mi njemu damo mora biti širi nego što jedna specifična firma traži. Ona će tražiti neku oblast, druga će tražiti neku drugu, treća neku treću. Ali da bi mi to prevazišli, ono što je dosta važno, mi između 3. i 4. godine pravimo Sajam praksi koji prati mnogo informatičkih kompanija, onda oni raspisuju prakse za tu decu i onda deca odlaze na te prakse i onda oni dobijaju neka dodatna, praktičnija znanja u nekoj oblasti i produbljuju svoje kompetencije i na takav način se i specijalizuju”, rekao je Matković.
I nastavni kadar Visoke tehničke škole strukovnih studija u Subotici se trudi da obrazuje buduće inženjere tako da steknu odgovarajuća teorijska znanja i praktične veštine iz oblasti različitih inženjerskih struka u koju spada i informatika.
“Stečene veštine mogu uspešno nadograđivati učešćem u stručnoj praksi kao i tokom prvih radnih dana. Nastavne i vannastave aktivnosti u koje su uključene i kompanije utiču u velikoj meri na to da studenti steknu nove ključne kompetencije i da se dodatno usavršavaju u nekoj od inženjerskih oblasti”, dodaje Čović.
Iskustva na FTN su da studenti kroz praksu stiču iskustvo koje im pomaže u i zapošljavaju odmah po sticanju diplome, a najčešće je to i mnogo ranije.
“To smo postigli upravo dobrom saradnjom sa IT industrijom kroz različite projekte, konferencije i sajmove zapošljavanja naših studenata koje FTN podržava. Kroz predmet Stručna praksa studenti mogu da biraju između velikog broja kompanija sa kojima imamo potpisane ugovore i već u toku studija osete poslovno okruženje”, dodaje Koprivica.
Pored navedenog, na FTN redovno organizuju gostujuća predavanja, radionice i tribine, kao i predstavljanje IT kompanija, tako da studenti već od prve godine imaju prilike da saznaju o tome kakvi su uslovi, vrednosti i kultura kompanija i time već na početku karijere odaberu rad u onoj koja je najprikladniji izbor za njih.
“Srećni smo što obrazujemo inženjere koji stvaraju i razvijaju IT industriju u Srbiji, koji su izuzetni i vredni mladi ljudi. Mnogi od vlasnika IT kompanija svoje znanje su stekli upravo na Fakultetu tehničkih nauka. Zato nam se rado vraćaju i zajedničkim radom unapređujemo kvalitet znanja i stručnosti IT industrije Srbije”, zaključuje Koprivica.
Da li sve ovo zvuči ili podseća na dualno obrazovanje? Na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici ne postoje studijski programi u potpunosti zasnovani na konceptu dualnog obrazovanja, ali se zahvaljujući dobroj saradnji s industrijom, ovaj koncept na neki način primenjuje u njihovoj praksi.
Zlatko Čović sa VTŠ naglašava da svi studenti osnovnih i master studija obavezno obavljaju stručnu praksu koja se realizuje u prostorijama kompanija, a često ostaju na praksi i duže od propisanog minimuma.
“Najveća razlika u odnosu na pravi dualni sistem ogleda se u tome što studenti ne mogu provesti ceo semestar u kompaniji bez pohađanja nastave u školi. Ponosni smo na našu saradnju s kompanijama, koja uključuje organizovanje studentskih praksi, stručnih predavanja i radionica, rad na zajedničkim projektima, sponzorisanje odlazaka na konferencije, učešće na takmičenjima, programe studentskih stipendija i mentorstvo u studentskim projektima”, kaže Čović.
0 komentara