Već godinama unazad, IT sektor beleži konstantan rast. Potreba za ovim kadrovima mnogo je veća nego što domaći obrazovni sistem može da “proizvede”. Ova razlika popunjava se delom i kroz obuke i prekvalifikacije za IT, a u isto vreme, IT prekvalifikacije prilika su za promenu karijere i dobijanje angažmana u i dalje rastućoj industriji, sa solidnim primanjima i uslovima rada. Veliki broj prekvalifikovanih znatno je zadovoljniji novim poslom i platom.
Nacionalni program prekvalifikacija za IT, organizuje se od 2017. godine. Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koji od početka učestvuje u sprovođenju ovog programa, kroz pet ciklusa do sada je obuku završilo 2.263 polaznika i polaznica. U toku je obuka za još 362 buduća programera, što čini ukupnu cifru od 2.625 polaznika. Za osobe sa invaliditetom napravljen je poseban program u skladu sa njihovim potrebama i do sada je dva ciklusa programa završilo njih 38.
Nastavničku katedru u Osnovnoj školi zamenila za IT kompaniju
Eniko Forgač, nastavnica matematike iz Novog Sada, kroz program IT prekvalifikacije prošla je 2018. godine, a danas radi kao android developer u HTEC Group sa 5 godina iskustva.
- Iz razgovora sa prijateljicom koja se bavi programiranjem i zadacima koje rešava na poslu, shvatila sam da znanja iz matematike i svoje analitičko razmišljanje mogu da iskoristim i u IT-ju. Počela sam da istražujem kakvi kursevi se organizuju kod nas. Dok sam skrolovala društvenim mrežama, “iskočio” je oglas za kurs za prekvalifikaciju. Nakon prijave, zatim testiranja za buduće kandidate, prošla sam. Dok je obuka trajala bila sam nastavnica matematike u osnovnoj školi i radila sam za jedno udruženje pedagoga. Volela sam svoj posao, jer je za mene raditi sa decom čarobno. Međutim, osećala sam da imam još nešto u sebi – kaže sagovornica za HelloWorld.rs.
Kako kaže, obuka je trajala osam meseci, sa časovima tri puta nedeljno, koje je pohađala uz posao.
- Kurs je obuhvatio full stack development, učili smo Javu za backend deo i React za frontend. Pored sticanja tehničkih veština, imali smo i nekoliko susreta sa HR menadžerom i učili smo osnove preduzetništva. Obuka se završila na proleće 2019. godine, a na jesen iste godine sam uspela da se zaposlim. Prvo sam bila praktikant u Execom-u, gde sam naučila razvijanje mobilnih aplikacija, koristeći Javu. Danas radim u modernoj kancelariji, a mogu da radim i od kuće, iz kafića, a i radno vreme je fleksibilno. Posao pak mora da se uradi, pa najčešće počinjemo između sedam i devet časova. Sada imam mnogo veću slobodu, znatno veću platu i razne benefite uz to. Priroda posla se mnogo razlikuje. Radim mnogo manje sa ljudima, a i znatno manje pričam u toku radnog vremena. Verujem da svako ko nije zadovoljan svojim poslom treba da počne da radi na sebi kako bi došlo do promene. Prekvalifikaciju bih preporučila onima koji su radoznali, kreativni, a u našem poslu često se rešavaju problemi, pa je dobro biti maštovit – kaže Forgač.
Prekvalifikacije rešavaju problem nestašice IT kadrova
Prema rečima Jelene Ružičić, portfolio menadžerke za digitalne inovacije u UNDP, ovaj program sprovodi Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu u saradnji sa UNDP.
- Cilj programa prekvalifikacija je da se u kratkom vremenskom periodu kroz neformalno obrazovanje poveća ponuda „junior“ programera na tržištu rada i tako podrži rast IT sektora. Osmišljen je tako da se osim obuke za izabranu oblast programiranja unaprede i ”meke veštine”, kao što su pisanje CV-a, predstavljanje poslodavcima, rad u timu. Ideja je i da se omogući praksa u IT kompanijama i dodatna mentorska podrška i osnaživanje za početak karijere u IT sektoru. Programski jezici za koje se polaznici obučavaju su Java Script, .NET, Java, HTML/CSS, PHP, MySQL, Python, Linux, Web dev, C++, Sistem Administracija – objašnjava naša sagovornica.
Najnovija analiza efekata programa koju je uradio UNDP Tim za digitalne inovacije, pokazala je da su od prekvalifikacija najviše koristi imali pripadnici i pripadnice marginalizovanih grupa, kao i polaznici koji su nakon obuke imali praksu i zaposlili se u tim firmama.
- Nakon obuke, 44,2 % učesnika i učesnica se zaposlilo na IT pozicijama, 42,8 odsto polaznika i polaznica dobilo je i praksu posle obuke, a 23,8 odsto njih je nakon prakse i ostalo da radi kod tog poslodavca. Program obuhvata najmanje 250 sati stručne obuke u periodu od najmanje šest meseci, 40 sati mekih veština, 120 sati programa stažiranja - kaže Vid Štimac, projektni menadžer, član UNDP tima za digitalne inovacije koji se bavio analizom efekata ovog programa.
Kako dodaje, podaci pokazuju da su ubedljivo najbolji prošli polaznici i polaznice koji su posle prakse dobili posao. Oni su zarade,gotovo udvostručili! Sa druge strane, značajan je procenat onih koji su već imali posao, a nakon obuka su promenili poziciju i zadovoljniji su novim radnim zadacima.
Obuke je do sada izvodilo 17 škola – fakulteta i stručnih udruženja. Jedna od njih je i Vojvođanski IKT klaster.
- Slobodno možemo reći da su programi IT prekvalifikacije dali doprinos u rešavanju problema nedostatka kadrova u ovoj industriji – navodi Milan Šolaja iz Vovođanskog IKT klistera i dodaje da je oko 500 polaznika prošlo obuke kod njih, a da je prosečna stopa zapošljavanja nakon obuke oko 35 odsto. - Prvi kurs smo organizovali još 2014. godine uz pomoć USAID-a kada je 40 polaznika prošlo kroz 140 sati obuke za full-stack junior programera. Iz te prve generacije je njih 32 započelo karijeru u IT-ju. Od tada smo sproveli brojne kurseve i tokom godina ih usavršavali, a danas naši programi traju od 250 do 350 časova tokom 8 do 12 meseci i veoma su intenzivni - kaže Šolaja.
Odabir kandidata je važan korak i prekvalifikacija nije za svakog
Naši sagovornici kažu da je najvažniji deo procesa - odabir kandidata.
- Kandidati se biraju u dva kruga. U prvom se testiraju u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kroz testove - algoritamske pismenosti, test inteligencije, test engleskog jezika i test ličnosti. Na osnovu postignutih rezultata formira se rang lista i popunjavaju liste želja za IT profil. U drugom krugu, procenjuje se njihova motivisanost za učenje i rad. U testiranjima učestvuju pored nastavnog kadra i HR stručnjaci – kaže Jelena Ružičić i dodaje da je starosna grupa 26 do 30 godina bila najuspešnija, pa su ovi polaznici nakon završene prakse lakše nalazili posao u IT struci.
Prema rečima Milana Šolaje, ono što važi za svaku profesiju, važi i za ovu - nije za svakoga.
- Polaznicima su neophodne predispozicije za ove poslove: sklonost ka matematici i logičkom razmišljanju i solidno znanje engleskog jezika. Svakome ko ispunjava ove osnovne preduslove pruža se šansa da se započne karijera u IT-ju i dobije prilika za dalje učenje i usavršavanje kroz rad. Naše iskustvo pokazuje da prethodno obrazovanje nema presudan uticaj na uspešnost nekog polaznika. Kompanije će uvek radije dati priliku nekome ko zna da uči i pokazuje snažnu želju da napreduje – tvrdi Šolaja.
Kako dodaje, u poslednje vreme značajno je pala tražnja za IT juniorima, jer alati koji koriste veštačku inteligenciju odrađuju značajan deo posla koji je nekada bio rezervisan upavo za njih.
- Kompanije su, ipak, svesne da je takav razvoj događaja mač sa dve oštrice, jer najtraženiji kadrovi - IT seniori - mogu da nastanu samo od onih koji su započeli kao IT juniori. Inače, tražnja za IT kadrovima i dalje postoji, mada u nešto manjem obimu nego ranijih godina. U skladu sa razvojem poslovnih modela naših kompanija, pojavljuje se i veća potreba za ne-IT profilima, poput marketinga, upravljanja ljudskim resursima, menadžmentu i administraciji - zaključuje Šolaja.
Većina novih IT kadrova, kao razloge učestvovanja u obuci navode - posao na kojem su tada radili nije bio iz struke za koju su se školovali, nesigurnost posla, relativno niska plata uzimajući u obzir stručnu spremu ispitanika.
0 komentara