Svi vi preduzetnici, ili vi koji biste to hteli da budete, radoznali i gladni uzbudljivih priča u tehnološkom svetu, novih kontakata i poznanstava, ideja, rešenja, i u potrazi za odgovorima „kako da“ ili „kako si ti uspeo“, dođite na tech doručak koji Heapspace održava svake prve srede u mesecu, u Parobrodu.
“Heapspace” najstarija je tehnološka organizacija u Srbiji, koja postoji već 12 godina. Do pre godinu i po dana bili su “Javasvet” a zatim su se preimenovali i proširili oblast delovanja.
Tech doručak je inicijalno rezervisan za preduzetništvo, mada se provlače i druge oblasti. “Želimo da napravimo atmosferu gde će ljudi da nauče jedni od drugih. Kako da sprovedu ideju, ili ako imaju uspešan primer, da ga podele sa drugima,” kaže nam Jovana Tomić ispred “Heapspacea”.
Propustili smo prvi tech doručak, ali zato smo ispratili drugi, i to želimo da podelimo sa vama. Tri predavača pričali su svoje uspešne priče, a oblast su – Obnovljivi izvori energije.
Strawbery energy – Pametne klupe za pametne ljude
Pođimo od toga da ljudi komuniciraju sa objektima u gradu, ali i da koriste nove tehnologije – mobilne telefone, tablete, računare. Shodno tome najveća potreba čoveka u 21. veku postali su internet i energija.
Ključne tačke u gradu su klupe, autobuske stanice, parkovi. Nisu se menjali u poslednjih 100 ili više godina. Upravo se „Strawbery energy“ fokusirao na njih, i kreira ih tako
da ljudi mogu da koriste obnovljive izvore energije kako bi recimo, napunili mobilne telefone.
Jedan od solarnih punjača za mobilne telefone je na Tašmajdanu. Ima ih oko 20 u 7 zemalja i 15 gradova. “Četiri klupe nalaze se u Londonu. Biće ih desetak u narednih mesec dana,” objašnjava Miloš Milisavljević, osnivač Strawberry Energy, i jedini Srbin na listi 100 najvećih inovatora u Centralnoj i Istočnoj Evropi. On dodaje: “Imamo tri načela: Da ljudima pružimo pristup energiji i konektivnosti, gde god da su. Da im pružimo najdetaljniju, najpotpuniju mrežu za kvalitet vazduha i okolinu, i relevantne i lokalne informacije tamo gde se ljudi nalaze.”
Ono što Milisavljević vidi kao problem, odnosno prepreke na koje nailazi jeste što gradovi uskoro neće imati dovoljno novca. I to nije tajna. “Razgovarao sam sa čelnim ljudima San Franciska – i zaključak je da će taj grad do 2020. bankrotirati. Ukratko, rashodi su veliki a prihodi stagniraju. Ipak, ovakvi proizvodi doneće velike uštede. I to je ono što je budućnost.”
Solagro press system – Recikliranje za sve od 5 do 75 godina
Solagro press system čini tim ljudi koji projektuje sprave za reciklažu, i želi da učini reciklažu dostupnu svima. Ove sprave smanjuju zapreminu a čuvaju kvalitet. “Planiramo da u svaku zgradu (za početak to će biti Belvil) postavimo pametnu presu koja bi sakupljala otpatke i donosila vrednost reciklerima, odnosno ljudima. To bi bile pametne prese koje bi u sebi sadržale softver, a koji bi dalje prikupljao podatke o broju limenki i flaša koje se recikliraju, i na osnovu tih podataka recikler bi znao koliko će novca dobiti,” kaže Nemanja Janić, jedan od trojice koji čine Solagro press tim.
Krenuli su sa manuelnim presama, koje mogi biti i solarne, i na električni pogon. Do sada su prodali preko 100 presa, i sarađuju sa kompanijama. Biće prisutni u sedam zemalja. Možda ste i primetili njihove spravice na Crnogorskom primorju, u Zoološkom vrtu, na bazenima, Kopaoniku…
Upečatljiv je recikl – bicikl za reciklažu, veoma popularan kod mladih na festivalima. Pogodan je za sve – od 5 do 75 godina. Lak je za upotrebu, a smanjuje zapreminu sirovina za 90%. Ovaj recikl mogao bi se naći i u vrtićima i predškolskim ustanovama jer je pogodan za edukaciju mladih ali i starijih.
Nemanja Janić ističe da je kvalitet sirovine koja se reciklira takođe bitna. Ako je u dobrom stanju, ako se reciklira odmah, onda se može i do 15 puta reciklirati, što ne važi za konzerve ili flaše koje dugo stoje. Ovakav primer najbolje se ogleda u otkupnoj ceni – za ambalažu koja je dugo stajala u prirodi otkupna cena je oko 15 dinara, a za očuvanu ambalažu cena ide i do 70 dinara po kilogramu.
Solaris energy - Da li ste znali da postoji solarna elektrana u Srbiji?
I to ne jedna već dve! One su smeštene u Kladovu, selo Velesnica, na površini od 4,5 hektara.
Kada su u eksploataciju sunca krenuli 2011. godine, sve je delovalo kao nerealna priča. “Bilo kome da smo pomenuli ideju da napravimo ovako veliki objekat, reakcije su bile – Klinci, jel ste vi normalni? Gde ovo da napravite u Srbiji, i ko će to da vam finansira? Gurali smo dalje, i nismo hteli da nas ovakve reakcije demotivišu. Prvi megavat, odnosno prva faza bila je 2013. godine, a drugi megavat 2014. Investicija je 3 miliona evra. Nakon dve godine, možemo da kažemo da stojimo iza izuzetnog projekta,” objašnjava Miloš Kostić ispred Solars Energy-ja.
Postoje i oni koji ih kritikuju jer su zauzeli zemljište. “Poveli smo se idejom da treba da zauzmemo zemljište lošeg kvaliteta, a zemljište na kojem se nalaze solarni paneli su upravo takvo, glinovito, šeste kategorije.” Drugi kriterijum zašto su se odlučili baš za ovo zemljište jeste broj sunčanih dana. U Negotinskoj krajini je isto zračenje kao i na jugu,
Treći kriterijum je pristupni dalekovod. “Naša ideja je da proizvodimo energiju koja će biti za korisnike širom Srbije. Dalekovod je rezervni vod između Negotina i Kladova, povezuje negotinsku elektranu Đerdap 2 i kladovsku Đerdap 1,” objašnjava Kostić. Elektrana tokom leta može da snabde pola Kladova!
Ovaj tech doručak fokusirao se na obnovljive izvore energije, a sledeći – ko zna? Zanimljive stvari se zakuvavaju. Prijave su otvorene, zato, ako imate iskustvo koje želite da podelite sa drugima – samo napred! A mi ostali možemo da ih slušamo, upijamo pozitivne primere i družimo se.
0 komentara