U digitalnoj eri koju živimo, uloga Internet korporacije za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) nikada nije bila važnija. Od 1998. godine, kada je osnovan, ICANN je na čelu upravljanja domenskim nazivima i adresama na internetu, čineći osnovu za globalni doseg i funkcionalnost interneta.
Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) bila je domaćin krovnog Dana Univerzalne prihvatljivosti (UA Day 2024), održanog u Beogradu 28. Marta. Tom prilikom je Sali Kosterton, v. d. predsednica i izvršna direktorka ICANN-a ekskluzivno za HelloWorld.rs, podelila uvide i izazove sa kojima se ICANN susreće, viziju organizacije, kao i njen lični doprinos u oblikovanju interneta kakvog poznajemo danas.
Sali, je deo ove globalne organizacije više od decenije, a ICANN je 2023. proslavio 25. godina postojanja.
Kako ocenjujete rad ICANN-a tokom poslednjeg četvrt veka i šta vas čini najponosnijom kada je reč o vašem doprinosu organizaciji?
- To je zaista jedno šire pitanje. Iako nisam razmišljala o poslednjem delu pitanja, fokusiraću se na prvi deo. ICANN se bavi tehničkom infrastrukturom, konkretno sistemom domenskih naziva. Naša primarna misija se deli na dva dela, od kojih je jedan tehnička misija, odnosno koordinacija sa svim našim partnerima u ekosistemu onoga što nazivamo identifikatorima - imenima, brojevima i protokolima, pravilima koja omogućavaju kretanje podataka kroz internet. Cilj te misije je osigurati da internet ostane interoperabilan, jedinstven i univerzalan, tako da možemo pristupiti istom sajtu gde god da se nalazimo na svetu i da bude siguran i bezbedan za sve korisnike interneta širom sveta, kao i održiv.
Kada sam se pridružila kompaniji pre 10 godina, često sam slušala pitanja šta znači da internet bude održiv, da li je to ekološki termin, šta to znači u praksi. Daću vam primer na šta sam najponosnija - zamislite gde bi svet bio 2020. godine da je tehnička infrastruktura interneta pala tokom pandemije COVID-19. Sama pomisao na to izaziva nelagodu, zar ne? Jer, to je bio jedan period užasan za ceo svet, i koji je predstavljao ultimativni test za održivost interneta. Održivost, naravno, znači da je internet uvek dostupan i da se na njega možemo osloniti. Zahvaljujući tome, kada je ostatak sveta bio potpuno zatvoren na period od godinu do 18 meseci, svetski naučnici su mogli da sarađuju 24 sata dnevno širom sveta kako bi pronašli vakcine.
Činjenica je da nikada pre nismo bili u takvoj situaciji, i najbolji planovi na svetu nisu mogli da nas pripreme. Ali, šta se zapravo dogodilo? Okrenuli smo se internetu i građani sveta su “živeli na internetu”, dok se stvari nisu vratile u normalu.
Sigurno niste mogli ni da pretpostavite da će se internet ovakvom brzinom menjati?
- Da, upravo je to druga stvar na koju sam izuzetno ponosna. Neverovatan uspeh interneta. Čak i pre 10, 11 godina, kada sam se pridružila ICANN-u, bilo bi veoma teško zamisliti koliko će internet postati neophodan i sveprisutan u našim životima. A to je u velikoj meri zahvaljujući modelu upravljanja internetom, načinu na koji su pravila implementirana kroz višestranačko učešće, tako da svi zainteresovani učesnici na internetu dogovaraju pravila i održavaju ih tokom tog perioda. Podrška tom slobodnom, otvorenom modelu, gde su svi jednaki i niko ne može kontrolisati internet, je ono što nam je dalo taj neverovatan rezultat i održavanje toga u budućnosti je izuzetno važno kako bismo se osigurali da možemo nastaviti da radimo.
Dakle, sve što smo u ICANN-u uradili u tom periodu kako bismo pomogli da se sve te stvari očuvaju, to je ono na šta sam najponosnija.
Koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se ICANN suočava i kako zamišljate narednih 25 godina za organizaciju?
- Jedan od najvećih izazova s kojima se internet danas suočava jeste rizik od fragmentacije. Pod fragmentacijom podrazumevamo podelu tehničkog sloja interneta, što direktno ugrožava multistejkholder - model gde zainteresovane strane donose praktičke politike po modelu “odozdo na gore”, uz formiranje što šireg konsenzusa koji imamo poslednjih 30 godina. Ovaj model je omogućio svu raznolikost sadržaja koja danas postoji na internetu. Imamo vlade, institucije, pa čak i pojedince koji žele da se ovaj model promeni, težeći ka sistemu u kojem svi učesnici ne bi imali jednaku ulogu za pregovaračkim stolom.
Postoje dva tipa rizika: namerna fragmentacija, gde se model menja na taj način tako da samo vlade ili pojedinačne organizacije diktiraju pravila, i nenamerna fragmentacija, koja je možda i veći rizik jer je manje vidljiva. Nenamerna fragmentacija može biti posledica dobronamernih poteza vlada koje pokušavaju da zaštite svoje građane od zloupotrebe na internetu, ne shvatajući da internet infrastruktura ne poznaje nacionalne granice.
Rešenje ovog problema leži u obrazovanju i konstantnom objašnjavanju, a ICANN i njegovi tehnički partneri ulažu mnogo truda u to. Radimo sa vladama kako bismo ih sprečili da nenamerno prave greške u regulativi, podržavajući model upravljanja internetom kakav imamo danas. Pored toga, fokusiramo se na razvoj višejezičnog interneta kao ključnog cilja, sa posebnim naglaskom na ulogu veštačke inteligencije, posebno generativne AI, koja nudi prilike za rešavanje raznih problema i, naročito iz oblasti jezika i pisma. U narednih 25 godina, veštačka inteligencija bi mogla da predstavlja najveću promenu koju ćemo videti, nudeći izvanredne mogućnosti koje su u isto vreme uzbudljive i zahtevaju oprez.
Šta podrazumeva univerzalna prihvatljivost?
- Radi se o sposobnosti svih korisnika interneta širom sveta da ga koriste bez obzira na pismo. Na primer, u Srbiji imate ćirilično i latinično pismo, te su Srbi već naviknuti na ta dva sistema. Međutim, trenutno samo oko 11% svetskih veb-sajtova prihvata ne-latinična pisma, što je prilično zabrinjavajuć podatak. U suštini, ako ne možete ili ne želite da koristite latinično pismo, a oko 65-70% svetske populacije ne koristi latinično pismo, i ne govori engleski kao prvi jezik, postoji ogroman jaz između sadržaja koji je trenutno dostupan na internetu i onoga što korisnicima treba. Univerzalna prihvatljivost je tehnička inicijativa usmerena na prevazilaženje ovog jaza. To uključuje kodiranje, ali je u suštini veoma jednostavno i osigurava da e/mail sistemi i softverske platforme koje se koriste za kreiranje sadržaja na internetu mogu prihvatiti bilo koje pismo. Na taj način, ljudi mogu pristupiti sadržaju na internetu koristeći svoje pismo, bilo da je to na srpskom, arapskom, gudžarati ili bilo kojem drugom, čime se postiže cilj univerzalne prihvatljivosti - omogućavanje pristupa istom sadržaju svima, bez obzira na pismo.
Put ka univerzalnom prihvatanju ćirilice
Da li se približavamo trenutku kada možemo reći da je ćirilica univerzalno prihvaćena i da se može koristiti bez tehničkih barijera?
- Nisam najkompetentnija osoba da odgovorim da li se približavamo tom trenutku. Cilj je da ćirilica, kao i svako drugo pismo, bude univerzalno prihvaćena, zahvaljujući internacionalnim domenskim nazivima.
Srbija se može smatrati odličnim primerom za druge zemlje. Ovde postoji značajan inženjerski talenat i veliki napor uložen kroz radne grupe da se u tome uspe. Da li su temelji za korišćenje ćirilice uspostavljeni? Da, to je svakako moj utisak. Da li svi danas mogu da je koriste bez problema? Ne verujem da je to još uvek moguće. Da li je to ono što želimo? Naravno. Put ka ostvarenju tog cilja je da se implementiraju kodne promene u sistemima. Što pre se to uradi, to će se brže ostvariti taj cilj.
Koji su glavni preduslovi za postizanje univerzalne prihvatljivosti?
- Ključno je osigurati da su sistemi usklađeni sa standardima univerzalne prihvatljivosti. Na primer, u ICANN-u imamo sveobuhvatan program koji osigurava da su svi naši postojeći sistemi usklađeni sa standardima univerzalne prihvatljivosti (UA). To je ono što organizacije mogu da urade kako bi osigurale buduću usklađenost.
Najveći problem je svest - moramo znati da je potrebno preduzeti akciju.
.jobs domen i budućnost zapošljavanja na internetu
Pošto je HelloWorld.rs sajt posvećen zapošljavanju tehnoloških talenata, prirodno nas najviše zanima .jobs domen. Šta se može očekivati u ovom segmentu na globalnom nivou i koji su glavni trendovi na ovu temu?
- Kada je reč o domenu .jobs, to je odličan primer specifičnih segmenata koji su postali sve popularniji. Pre 2012. godine imali smo oko 22 generička top-level domena (gTLD), a zatim smo otvorili mogućnost za podnošenje prijava za nove gTLD, što je rezultiralo implementacijom više od 1.200 novih generičkih domena. Ovaj potez je bio veoma značajan i doveo je do brojnih uspešnih priča, posebno u zajednicama okupljenim oko zajedničkih interesa, kakav je .jobs.
Zajednice bazirane na zajedničkim interesima, bilo da se radi o hobi grupama, trgovinskim asocijacijama, profesionalnim zajednicama poput, ili industrijskim grupama, pokazale su se kao veoma uspešne. Takođe, brendirani gTLD-i, koji omogućavaju kompanijama da koriste svoje brendove kao domene, pokazali su se kao potencijalno veoma moćan poslovni model. Brendiranje gradova kroz domene poput .london ili .berlin takođe su postigli veliki uspeh.
Što se tiče budućnosti, ICANN planira da ponovo otvori proces prijave za nove gTLD u aprilu 2026. godine, sa ciljem proširenja prostora generičkih top-level domena kako bi bio konkurentniji i globalno dostupniji. Fokus sledeće runde biće na multilingvalnom internetu, težištu na delovima sveta koji koriste pisma i jezike koji trenutno nisu dovoljno zastupljeni. To predstavlja veliku priliku za domene poput .jobs da se razviju u višejezičnim formatima, čime se ne ograničavaju samo na engleski jezik i latinično pismo.
Veštačka inteligencija - prijatelj ili izazov?
Kako vidite veštačku inteligenciju u budućnosti interneta?
- Veštačka inteligencija i internet su neraskidivo povezani, što otvara brojne tehnološke, etičke i sigurnosne izazove. Prvo, važno je naglasiti da je AI postao neodvojivi deo savremenog doba; praktično ne možemo da živimo u današnjem svetu, a da ne budemo svesni, zainteresovani ili na neki način “pogođeni” veštačkom inteligencijom. Ono što smo primetili, i što je svet primetio, jeste da je internet omogućio neverovatnu brzinu pristupa i distribuciju AI, stvarajući poslovne prilike za nove aplikacije zasnovane na velikim jezičkim modelima.
Razvoj AI, naročito kroz platforme kao što su OpenAI, Amazon i drugi tehnološki giganti, donosi revoluciju u način na koji pristupamo i koristimo informacije. Ova tehnološka promena se odnosi ne samo na tekstualne sadržaje već i na vizualne prezentacije, otvarajući mogućnosti za kreiranje sadržaja koji su pre bili nezamislivi.
Investicije u AI sektor su ogromne, a čini se da se nalazimo u još jednom velikom tehnološkom ciklusu, sličnom onima koje je industrija već nekoliko puta iskusila u poslednjih 25 godina. U kontekstu ICANN-a, ključno je razumeti kako ova tehnologija može uticati na našu sposobnost da ispunimo svoju misiju. Stalno pratimo razvoj novih tehnologija, posebno onih koje mogu uticati na sistem domenskih imena, kako bismo osigurali njegovu efikasnu funkciju.
AI takođe nudi ogromne mogućnosti internet korisnicima za rešavanje problema koji pre nisu mogli biti efikasno adresirani. Jedan od primera je univerzalna prihvatljivost i raznolikost jezika i pisama na internetu. Bitno je da koristimo AI na pravi način, poštujući etičke norme i sigurnosne standarde, ne prekoračujući granice naših nadležnosti. AI nepovratno menja način na koji funkcionišemo, utičući ne samo na ICANN već i na celokupno čovečanstvo.
Kako gledate na koncept digitalnog suvereniteta, posebno u kontekstu različitih perspektiva između Amerike i Evrope, i sa čijom vizijom se lično više slažete?
- Digitalni suverenitet postaje sve češća tema, posebno na nivou Evropske unije, i relativno je nov pojam koji je postao mnogo prisutniji u poslednjih nekoliko godina. Uloga ICANN-a nije da govori vladama, EU, SAD ili bilo kojem drugom nacionalnom ili regulatornom telu kako da vode svoje zemlje ili šta da misle po ovom pitanju. Međutim, svesni smo rasprava o digitalnom suverenitetu i pratimo ih, a naš tim blisko prati nastajanje regulativa i zakonodavnih inicijativa širom sveta.
Vlade imaju različita mišljenja o mnogim pitanjima, uključujući i pristup internetu, što je neizbežno kako internet postaje sve važniji aspekt života građana širom sveta. Naš zadatak u ICANN-u je da osiguramo sigurno i efikasno izvršavanje naše misije, koristeći se modelom zajednice u kojem vlade, kroz Savetodavni komitet vlada, imaju jednake mogućnosti za učešće i dijalog sa ostalim zainteresovanim stranama.
U ICANN-u težimo očuvanju neutralnog prostora, izbjegavajući političke stavove i omogućavajući svim učesnicima jednake šanse za izražavanje u sigurnom okruženju. Postojanje standarda ponašanja i ombudsmana u ICANN-u pomaže u očuvanju ovog neutralnog i sigurnog prostora.
Po pitanju ličnog stava, ICANN kao organizacija mora ostati neutralan i apolitičan, što je jasno definisano u našim osnovnim dokumentima. Stoga, ne zauzimamo strane niti podržavamo određene političke vizije, već se fokusiramo na ispunjavanje naše misije u interesu globalne internet zajednice.
0 komentara