Narodna Republika Kina provela je proteklu godinu pokazujući tehnološkim titanima koji su postali isuviše jaki za svoje dobro, ko je zapravo šef.
Kina se trenutno nalazi u sredini eksperimenta koji za cilj ima regulisanje velikih tehnoloških kompanija, a sudeći po svemu što se desilo do sada, ostatak sveta nikako ne bi smeo da ignoriše njene postupke.
Dok Amerika polako pokušava da pronađe pravi način na koji će regulisati Google i Facebook, Kineska komunistička partija pokrenula je nezapamćen napad na svoje tehnološke džinove kako bi pokazala da niko u Kini ne može da bude veći i važniji od nje.
Vlasti su otkazale lansiranje deonica koje je trebalo da bude najveće do sada, ograničile su decu na samo 3 sata video igrica dnevno i donele nove zakone koji se tiču privatnosti. Centralna banka zemlje zabranila je upotrebu kripto-valuta, a čini se da su svi ovi potezi tek početak.
Napad na tehnološke kompanije samo je deo većeg plana za „Prosperitet nacije“
Nezapamćen ekonomski rast zemlje u proteklih 20 godina pritom je dodatno povećao finansijsku nejednakost u zemlji - jedan odsto najbogatijih trenutno kontroliše 30% svog bogatstva.
Kako bi nekako smanjili ovu razliku, partija je na nišan stavila slavne osobe, kompanije zavisne od zaduživanja kao što je Evergrande i, možda najvažnije, velike tehnološke kompanije.
Druga najveća ekonomija na svetu sada je postala veliki eksperiment u sudarima države sa moćnim kompanijama, a posledice će definitivno biti globalne.
Mnoge kompanije koje Kina pokušava da zauzda i privoli svojoj volji poseduju veliki uticaj i van granica ove zemlje.
Primera radi, u vlasništvu Tencenta nalazi se kompanija koja pravi čuvenu League of Legends igricu.
Korporacije, posebno one tehnološke, su vrlo često na udaru vlasti jer plaćaju izuzetno mali porez uprkos vrtoglavom profitu koji ostvaruju.
Međutim, najveći problem koji mnoge zemlje pokušavaju da pažljivo reše jeste – kako regulisati industriju koja se kreće mnogo brže od postojećih zakona?
Napad na velike kompanije sa sobom donosi i određene rizike. Permanentna šteta ekonomiji i finansijskom tržištu su definitivno najveći – gotovo 1.5 triliona dolara vrednosti bukvalno je izbrisano sa berze od prošlog oktobra, podseća BBC.
Godina koja bi mogla da uđe u istoriju
Pre godinu dana, osnivač čuvene kompanije Alibaba, Jack Ma, stajao je ispred poslovnih magnata u Šangaju i kritikovao nesofisticiranu finanasijsku infrastrukturu Kine i mentalitet njenih banaka koji je poistovetio sa zalagaonicama.
Samo dve nedelje kasnije, kineska regulatorna tela optužila su Ant Group, finanasijsko-tehnološku grupaciju izrođenu iz Alibabe, za monopolističke prakse. Izdavanje deonica Ant Groupe trebalo je da obezbedi 35 milijardi dolara – što je trebalo da bude najveća zabeležena ponuda svih vremena.
Međutim, blokirana je u poslednjem trenutku.
Mnogi divovi su u međuvremenu poklekli pred vlastima. Didi, kineski Uber, proteran je sa prodavnica aplikacija nakon što je navodno prekršio pravila njihovog korišćenja. Alibaba je kažnjen sa 2.8 milijardi dolara zbog monopolističkih poteza. Takođe, kineska država kupila je mali udeo u vlasništvu tvorca TikToka, kompanije ByteDance, kao i deo vlasništva u Weibu (izuzetno popularan microblogging sajt).
Nakon ovih izuzetno agresivnih poteza, mnogima je postalo jasno šta se dešava i odlučili su se za raniji odlazak u penziju ili su se jednostavno povukli iz javnog i poslovnog života, kao što je to uradio Jack Ma.
Kineski pristup regulisanju tehnologije takođe je u velikoj meri prožet moralizmom – najverovatnije kako bi se dalo dodatno opravdanje obračunu sa kompanijama.
Primera radi, državni mediji video igre nazivaju „duhovnim opijumom“ – što je bila jasna poruka koju su mnogi, kao što je Douyin, shvatili na vreme. Douyin, kineski brat TikToka je uveo pauzu od 5 sekundi između videa sa porukama kao što su „vreme je za spavanje“ ili „sutra se radi“ za korisnike koji previše vremena provode gledajući u ekran svojih uređaja.
I dok su vlasti više nego srećne da prave primer od tehnoloških platformi, Kineska komunistička partija ispoljava relativno visok nivo zaštite tehnologijama koje vidi ključnim za geopolitičku bezbednost kao što su procesori i 5G tehnologija.
Posmatranjem načina na koji se velike tehnološke kompanije ponašaju u SAD, vlastima u Kini postalo je jasno koliko je važno na vreme reagovati i staviti ih pod svoju kontrolu, kako se ne bi desilo suprotno.
Potez koji je država napravila 1. novembra predstavljanjem novog zakona o zaštiti privatnosti podataka jasno govori kolika je potreba za maksimalnom kontrolom velikih i moćnih kompanija.
Sličan GDPR-u u Evropi, novi zakon donosi pravila koja se odnose isključivo na privatne kompanije, ali ne i na državne entitete.
Izostanak državnog sektora dodatno ide u prilog mnogih da Kina polako postaje država koja direktno nadgleda svoje stanovnike i prati svaki njihov korak.
Lekcija na koju treba obratiti pažnju
Za razliku od prilično neuspešnih pokušaja Amerike i drugih zemalja da uspostave svoju dominaciju nad velikim kompanijama i reguliše njihov rad regularnim metodama, pritup Kine je znatno agresivniji i direktniji.
Tamo gde mnoge druge zemlje nisu uspele, Kina jeste, a pojedini stručnjaci veruju da postavlja nove temelje kada je odnos prema moćnim kompanijama u pitanju.
Ipak, obračun sa kompanijama u Kini je lekcija koja nas više uče o tome šta ne bi trebalo raditi. Otkazivanje objavljivanja obveznica je potez koji SAD ili Evropa sigurno neće poduzeti, ali će sve oči sigurno biti uprte u brojne načine na koje je Kina kažnjavala i planira da kazni neposlušne kompanije koje veruju da je profit iznad svega.
0 komentara