Svaki peti IKT stručnjak u Srbiji je žena, a od svojih muških kolega u proseku zarađuju 9,1 odsto manju platu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako ovaj podatak deluje obeshrabrujuće, ipak smo bolji od Evropske unije, jer je u 27 država članica prosečno 17,2 procenata zaposlenih u ovom sektoru ženskog pola. Na Zapadu su i rodne razlike u zaradi takođe (uglavnom) veće, a Evropa po svim važnijim merilima rodne ravnopravnosti kaska za SAD i Kanadom. Možda je kontraintuitivno, ali broj žena u STEM (science, technology, engineering, mathematics) širom Evrope ili stagnira ili opada iz godine u godinu - dok u Srbiji ili stagnira ili sporo raste.
Bolji smo po tom pitanju od dela regiona, koji je po svojim parametrima takođe blizak proseku EU.
Poređenja radi, Hrvatska je po ovom merilu na 18. mestu u Evropi i po broju žena u IKT ima neznatno lošiji udeo u odnosu na Srbiju, a razlika u platama između polova je još veća.
U susednoj Bosni i Hercegovini, međutim, situacija je bolja - u tamošnjem IT sektoru 23% radne snage je ženskog pola, što je za dva procentna poena bolje nego u Srbiji.
Severna Makedonija, izgleda, prednjači u ovoj oblasti - u IT sektoru jaz između polova gotovo da ne postoji, navodi Metamorphosis Foundation. Severna Makedonija se zapravo sa udelom od 36 odsto žena u sektoru nalazi negde između Rumunije i Bugarske, koje imaju jedan od najboljih "skorova" na kontinentu. Naravno, kao i u mnogim drugim oblastima, Nordijske zemlje su ubedljivo najbolje po ovom merilu, a tamo ni rodna razlika u zaradama praktično ne postoji.
Srbija se po zastupljenosti žena osnivača startapa sa 19 odsto nalazi iznad globalnog proseka (15 odsto), ali one čine samo trećinu menadžmenta ovih inovativnih preduzeća (ako su osnivači muškarci). Takođe, udeo osnivačica koje su stekle obrazovanje u IT oblasti procentualno je 2,5 puta manji od udela muških osnivača.
Na globalnom nivou, žene su na samo 16 odsto vodećih (menadžerskih) pozicija u industriji. Za Srbiju, uglavnom zato što statistika ne razdvaja IKT od, na primer, rada u medijima, nemamo precizne podatke.
Obrazovanje je (i u ovom slučaju) osnova
Iako devojke odavno "razbijaju" što se fakultetskog obrazovanja tiče (prošle akademske godine 41,4% novoupisanih studenata bili su muškarci, preostalu većinu čine devojke, slična situacija je i sa brojem izdatih diploma), ova situacija nije preslikana kada posmatramo IT ili srodne fakultete.
Studije IKT je 2022. godine (poslednji objavljeni podaci) upisalo oko 25.200 studenata. Manje od trećine su činile žene, što je u skladu sa prosekom EU. Slična situacija je i u polju obrazovanja "Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo", u kojoj je u prošloj akademskoj godini preko 40% odsto novoupisanih bilo ženskog pola.
U smerovima koji pokrivaju "Poljoprivredu, šumarstvo, ribarstvo i veterinu" jedino postoji ravnopravnost polova, a na svim ostalim fakultetima i smerovima devojke su većina.
Razlika među polovima što se tiče tehničkog obrazovanja se dakole smanjuje, ali veoma sporo. Primera radi, sada već daleke 2015. godine, od 19.285 brucoša na IKT smerovima, 25 odsto bile su žene. Ukupno, među diplomcima IKT u Srbiji, 28,6 procenata čine žene, što je ponovo iznad proseka EU, gde je ova brojka tek neznatno iznad petine.
Jedna naša sagovornica, koja se sa diplomom EKOF-a zaposlila u domaćem startapu kao Customer Support (pa se u međuvremenu prekvalifikovala za QA), ocenjuje da je i neformalno obrazovanje način da se rodne uloge "razdrmaju".
"Žena ima više u QA, to im je i lakše za ulaz u sektor, u projektnom menadžmentu, često su Scrum Masteri, Product Owner-i, ali su Tech Lead-ovi uglavnom muškarci. Bootcampovi, radionice, sajmovi, paneli, prakse, su mesta gde bi mogle da provedu neko vreme, kako bi videle da to nije samo muški posao. Mnoge i dalje razmišljaju da će im 99% kolega u timu biti muškarci...Umesto toga, mogu da vide i buduće koleginice: 'Aha, pa ima 30 muškaraca i sedam žena - što ja ne bih bila osma?'"
Ona dodaje i da je disparitet između žena i muškaraca možda izraženiji u startapima, jer velike korporacije imaju posebne politike za postizanje rodne ravnopravnosti. U malim firmama, tech pozicije i dalje mahom popunjavaju muškarci - a finansije i operacije vode žene.
A plata?
Prosečna zaposlena žena u Srbiji prima 8,8 odsto manju platu od zaposlenog muškarca, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Naravno, ova jednakost je manje izražena "na vrhu" razlika između prosečne plate direktora i direktorke je oko pet procenata.
S druge strane, razlika između primanja inžinjera i inžinjerke ide do čak 19,3 odsto. Zapravo, rodni jaz je u domenu plate porastao prema poslednjim podacima (koji porede 2016. sa 2018. godinom), a unutar IKT sektora je sada na 9,1 odsto.
Ponovo, poređenja radi, razlika između plata muškaraca i žena u hrvatskom tech sektoru je trenutno na 13 odsto.
Uprkos svemu navedenom, Srbija beleži najbrži godišnji rast broja IKT stručnjakinja na kontinentu, ali one nisu podjednako zastupljene u svim domenima IT sveta.
Prema udelu žena, jedino se u obradi podataka, hostingu i radu na veb-portalima beleži balans, dok je u oblasti tehnologija (programiranje, IKT konsalting, upravljanje računarskom opremom) tek svaki treći zaposleni ženskog pola.
Nije svejedno u kom ste delu sektora
Najveći jaz između broja zaposlenih žena i muškaraca unutar IT sektora beleži se u oblasti sajberbezbednosti. Podaci Global Forum on Cyber Expertise (GFCE) ukazuju da je u ovoj grani tek svaki deseti zaposleni u Evropi - ženskog pola.
Iako su globalne brojke bolje, i ovde se Srbija kreće u okvirima evropskog proseka, iako nam je tačna domaća statistika takođe nedostupna. Uzroci za disbalans su i ovde isti kao i drugim programerskim branšama.
Sanja Kekić, predsednica fondacije Women4Cyber, u razgovoru za HelloWorld navodi da žene percipiraju sajberbezbednost kao "mušku" oblast, pošto nemaju uzore na koje bi se mlađa populacija ugledala.
"Druga stvar su socio-kulturne norme koje su kod nas zastupljene, da je IT muški posao. U porodicama u kojima nije bilo IT-jevaca, devojčice se uglavnom usmeravaju na medicinu i druge oblasti, bez obzira na to da li su talentovane, na primer, za matematiku... Za žene koje već rade u sektoru problem su i 'stakleni plafoni', one ne napreduju (unutar firme isto) kao muškarci, niti imaju istu platu, bez obzira na iskustvo i stručnu spremu", navela je Kekić.
Da bi se smanjio rodni jaz u Srbiji je 2021. godine osnovan lokalni odeljak globalne organizacije Women4Cyber, koji se bavi podizanjem svesti među žena mada i ova oblast IT-ja *jeste* za njih, recimo, kroz saradnju sa obrazovnim institucijama.
"Kada se gledaju ukupno zaposleni u kompanijama, možemo reći da postoji balans, ali kad se pogleda po ulogama - opet tehničke pozicije zauzimaju muškarci. To se očitava i u statistikama novoupisanih na tehničke fakultete, i to sve potiče iz porodice. Tamo gde postoji žena-uzor, devojčice se lakše odlučuju na upisivanje IKT (smerova)", dodaje Kekić.
Poredeći Srbiju sa svetom i regionom, ona navodi da po ovom pitanju idemo "u korak sa svetom".
"Trudimo se da podignemo svest na isti način kao i ostatak sveta, možda u regionu u ovome i prednjačimo", zaključila je naša sagovornica.
0 komentara