Žene u „muškom“ IT svetu

IT industrija je i dalje oblast u kojoj dominiraju muškarci. Predrasude o tome kako je oblast informacionih tehnologija teren na kom se muškarci bolje snalaze, u mračnim i zagušljivim prostorijama za svojim računarima, sa mnoštvom nerazumljivih kodova, dovele su do toga da se mlade žene sve ređe opredeljuju za ovu profesiju.

Ipak, po statistikama, Srbija može da se pohvali boljim prosekom u odnosu na druge zemlje u Evropi po broju visoko obrazovanih žena u IT sektoru. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo ženskog kadra u našoj zemlji u ovoj oblasti je 44%. Na evropskom nivou taj udeo je nešto manji od 30% (podaci Evropske Komisije). Naravno, ti podaci su zasigurno drugačiji ukoliko bismo u  obzir uzeli i freelanser-ke. U svetu žene čine samo desetak odsto inicijatora startap projekata, bilo da se radi o razvoju aplikacija ili kreiranju veb stranica, što je poražavajuća činjenica s obzirom na to da je danas pokretanje startap-ova u ekspanziji.

Nezainteresovanost ili diskriminacija?

Razlozi deficita žena u IT branši su različiti. S jedne strane, vrlo je mali procenat žena koje su zainteresovane za kompjuterske nauke i tehnologiju, dok se sa druge strane  čini da se tehnički fakulteti i dalje doživljavaju kao “prirodno” okruženje muškaraca, gde su žene poput uljeza, zbog navodnog nedostatka predispozicija za ovaj poziv. Naravno, to ne znači da se žene u Srbiji sistemski suočavaju sa rodnom diskriminacijom na tehničkim fakultetima, ali se očigledno radi o dominaciji tradicionalnog i patrijarhalnog obrasca i pogrešnoj percepciji koje još uvek opstaju.

Prva programerka

Istorijski podaci govore drugačije o učešću žena u ovoj “muškoj” oblasti. Prvi programer je u stvari bila programerka – Avgusta Ada King, engleska matematičarka i “kraljica paralelograma i algoritama” koja je 1840. godine  napisala prvi algoritam za rano mehanički, opšte namenski računar (tj. analitičku mašinu). Grejs Murej Huper (1906-1992.), admiral u američkoj mornarici, bila je izuzetna žena koja se uhvatila u koštac sa razvojem softvera. Doprinela je razvoju programiranja od primitivnih programerskih tehnika koje su bile veoma naporne, do sofisticiranih tehnika koje upotrebom kompajlera (programa prevodioca) iziskuju od programera mnogo manji napor i poznavanje viših programerskih jezika (Cobol, Basic, Pascal…). Ona je i tvorac termina “bug”, koji danas često koristimo. Tokom 1941. godine, šest žena bile su glavni programeri prvog elektronskog programabilnog računara na svetu – ENIAC-a. Projekat je vođen pod okriljem američke vojske za vreme Drugog svetskog rata. Ovih šest žena su naučile da programiraju bez programskih jezika ili alata, već samo uz pomoć logičkih dijagrama. Margaret Heafield Hamilton je radila u MIT Instrumentation laboratoriji, koja je razvila softver za svemirski program Apolo. Bila je zaslužna za sprečavanje prekida sletanja letelice Apolo 11 na Mesec.

Žene u IT svetu danas

Različite istorijske i društvene pojave utiču na našu percepciju o muško-ženskim odnosima, a samim tim i na raspodelu poslova na tipično muške i ženske. Međutim, iako se i u 21. veku i dalje bavimo temama o rodnoj ravnopravnosti i predrasudama, postoje žene koje se ističu svojim učešćem u ovom značajnom segmentu za razvoj društva. Marrisa Mayer, predsednica i CEO Yahoo-a, jedna je od njih. Pre sadašnje pozicije bila je potpredsednica odseka za pretragu i iskustvo korisnika u Google-u, gde je u vreme kada se zaposlila bila jedina žena u timu. Studirala je informatiku na Stanfordu, a specijalizirala veštačku inteligenciju na Institutu za tehnologiju u Ilinoisu. Padmasree Warrior je šefica za tehnologiju u Cisco-u. Na istoj poziciji ranije je radila u kompaniji Motorola. Ona unapređuje Cisco za povećanu efikasnost, uštedu i bezbednost. Rođena je u Indiji, gde je završila Indijski univerzitet za tehnologiju. Facebook takođe ima ženu na visokoj poziciji. Radi se o Sheryl Sandberg, operativnoj direktorici ove najveće društvene mreže na svetu. U ovom ženskom dream team-u ne možemo a da ne spomenemo i Safru A Catz, dugogodišnju predsednicu, a od 2012. godine i CFO IT kompanije Oracle. Ovaj gigant broji preko 390.000 klijenata, među kojima je i sto najbogatijih kompanija na svetu, prema magazinu Fortune.

Dokaz da IT sektor nije neprivlačan svim devojkama i ženama jesu i brojna udruženja i događaji koji se organizuju kako bi se otklonile predrasude o programiranju kao o komplikovanoj nauci i kako bi se žene stimulisale u domenu preduzetništva i pokretanja startapa. Primer za to je Svetski dan žena u IT zajednici, koji se u svetu obeležava svakog četvrtog četvrtka u aprilu, a kod nas će ove godine biti održan prvi put u Novom Sadu.

Ljudski talenat sa pravim veštinama će i nadalje biti ključan za izgradnju dinamičnog i diversifikovanog IT sektora. S obzirom na to da je oblast informacionih tehnologija brza i dinamična, IT radna snaga mora da drži korak sa tempom promena. To znači da bi IT kvalifikacije trebalo da budu proširene na mnogo širi spektar – što opet ukazuje da postoji potreba za otvaranjem novih radnih pozicija, koje bi mogle da privuku pažnju i interesovanje i devojkama i ženama. Angažovanje žena i devojaka u IT sektoru nije dobra stvar samo sa stanovišta socijalne pravde, već je dobro i sa ekonomskog aspekta. Rodna raznolikost u IT poslovima, i u menadžmentu i u odborima kompanija, je svakako dobra za poslovne performanse. Studije koje istražuju vezu između žena na rukovodećim pozicijama i poslovnih rezultata pokazale su direktnu pozitivnu korelaciju između rodne raznolikosti na liderskim pozicijama u timu i finansijskih rezultata kompanije. Raznovrsniji timovi donose bolje odluke, što dovodi do manje rizika i više uspešnih rezultata za kompanije. Na ženama je “samo” da ne beže od izazova i da svojim znanjem, profesionalizmom i radnim učinkom dokažu poslodavcima da mogu sve što mogu i muškarci.

<html>
<body>
<h1>HelloWorld</h1>
<p><b>Women, do IT!</b></p>
</body>
</html>