Iako našu družinu krasi šarenilo različitih karaktera, interesovanja, navika, porekla, godišta...jedna stvar nam je ipak svima zajednička - ljubav prema hrani! 'Ajde, dobro, možda neki od nas malo prednjače u tome... :)
Naime, u našoj kancelariji svakoga dana, već oko 10 sati ujutru, osoba A započne debatu (zbog koje, bar na kratko, svi ostavljaju sve što su do tog momenta radili), pitanjem od životnog značaja: "Šta ćemo jesti?". Nakon zajedničkih pregovora i donošenja te teške odluke, sledi iščekivanje. Kako vreme odmiče, na scenu stupaju različite taktike preživljavanja do ručka - osoba A sve češće ide na puš pauze, osoba B traži nešto za grickanje ili ispija 6. kafu po redu, osoba C kuka, osoba D junački izdržava...Konačno je vreme ručka!!!
Počinje euforija - svi se stvore u kuhinji, hitrinom kakvu svet nije video postavlja se sto, najgladniji već mažnjava pokoji zalogaj onako u letu dok raspakujemo/podgrevamo/seckamo/vadimo iz frižidera svEE, lupamo, zveckamo, šuškamo, saplićemo se jedni o druge...Premda ove zajedničke pripreme i sedenje za trpezarijskim stolom imaju posebnu čar, neodoljivo podsećajući na porodične ručkove vikendom, ipak povremeno volimo da jedemo i van kancelarije. Posebno kad je lepo vreme, da protegnemo noge, vidimo ljude i budemo na vazduhu. Kad smo u Beogradu (da bismo radili i družili se sa našim team lead-om, koji se preselio u pokušaju da pobegne od nas, ali bezuspešno :)), uvek odemo negde na klopu i trudimo se da isprobamo neko novo mesto ili drugačiju kuhinju - japansku, meksičku, itd...Imamo i svoje omiljeno mesto za uživanje u dobroj kafi - jedan posebno šarmantan, mali lokal sa vrhunskim slatkišima.
Bude, naravno, i onih dana kad smo jako zauzeti, pa jede svako kad i šta mu je zgodno (dok drugi guraju nos u njegovu kutiju da vide šta je poneo), ali deljenje hrane nam pričinjava posebno zadovoljstvo. Svi istinski hranoljupci znaju da je to najveći izraz ljubavi i prijateljstva - ne deli se hrana sa bilo kim!
Iako naslov ove priče kaže drugačije, volimo da smo zdravi i zgodni. Trudimo se da se hranimo kvalitetno i raznovrsno i da "debeli" ostanemo samo u duši. Podržavamo i bodrimo jedni druge u tome, rečenicama poput: "Ostavi to, neću posle mesecima da slušam kako si debela!".
Sve u svemu, bilo da je na meniju klopa koju smo naručili ili kupili, jelo koje smo poneli od kuće ili koje je neko od kolega skuvao za sve nas, slanina i kulen koje suši nečiji tata, a taanko nasecka sigurna ruka našeg master chefa ili kolači koje je napravila nečija mama...mi jednako uživamo, dok musavi, punih usta, ćaskamo o svemu i svačemu.
Za više informacija, posetite Devione d.o.o. Novi Sad
