Zašto su IT prakse potrebne, to svi znamo. Ulazak u IT industriju sa teoretskim znanjem, bez obzira da li je stečeno na studijama, kursevima ili samostalnim učenjem, može da liči na #onokad prvi put sedneš za volan, znaš saobraćajna pravila i kako da upravljaš automobilom, ali bez instruktora vožnje, sva je prilika da se to neće dobro završiti. Slično je i kod ulaska u IT svet: kao potpunom početniku, mnogo će ti značiti neko ko će sa tobom podeliti svoje znanje i iskustvo, ko će te uputiti, posavetovati, ispraviti, a ponekad i sprečiti da uradiš nešto glupo. Tu osobu nazivamo mentorom, a ovaj tekst pišemo jer verujemo da je uloga mentora ključna za uspešan program prakse odnosno tranziciju od IT studenta do IT juniora.
Kada ment-ee postane ment-or
Mlađa je odlučio da postane mentor decembra prošle godine, i to na svoju inicijativu. On je i sam 2018. godine nakon fakulteta prošao kroz Ing praksu odnosno Ingternship i ovo je bio njegov način da vrati nešto od onoga što je on tada naučio od svog mentora, ali i da se oproba u nečem novom i drugačijem u odnosu na njegov dotadašnji opis radnog mesta. A pošto je Mladen Javaš koji je radio na mnogo različitih projekata u Ingu, ovo je bila idealna prilika da se njegovo znanje i iskustvo multipliciraju kroz mentorstvo.
“Nisam znao kako će sve ispasti, ali sam hteo da probam kako bih i sam nešto naučio kroz mentorstvo, jer smatram da je to veština kao i svaka druga, koja može da se usavrši i nadogradi ukoliko postoji volja, a ja sam volje baš imao.”
U Ingu imamo razrađene programe prakse i sprovodimo ih praktično tokom cele godine, a što se tiče zadataka na kojima praktikanti peku svoj developerski zanat, to su isključivo simulacije projekata koji dosta liče na one realne, jer nam je cilj da praktikante koliko god možemo pripremimo i osposobimo za sve ono što ih čeka na početku IT karijere, ali da ih istovremeno ne izložimo prevelikom stresu i pritisku do kojih može da dođe kada radiš na “živom” projektu sa “živim” klijentom, pa je i količina odgovornosti koju nosiš na svojim početničkim leđima mnogo veća. U tome se pridržavamo opštih smernica za prakse, ali se Mlađi u stvari najviše dopalo to što mu je naš CTO (glavni i odgovorni za prakse ) odmah rekao da ništa nije uklesano u kamenu i da slobodno predloži ako ima bilo kakvu ideju za unapređenje, inovaciju, i sl.
Mlađa je odmah iskoristio ovu kreativnu slobodu, pošto je shvatio da projekat na kojima su njegova dva praktikanta radila, ne pokriva baš 100% sve ono na šta jedan prosečan developer naiđe tokom rada na projektu, pa je odlučio da osmisli dodatni mini projekat. Tako se rodio Mars Rover - aplikacija kreirana od strane praktikanata koja omogućava korisnicima pristup i korišćenje fotografija koje slikaju vozila koja se šetkaju po Marsu. Praktikantima je bilo ultra interesantno to što mogu da “vuku” slike koje su roveri malopre ufotkali na Marsu, a Mlađa je uspeo da kroz taj projekat provuče i tehničke izazove kao što su čitanje dokumentacije sa eksternog servisa, kreiranje naloga i na kraju integracija sa eksternim servisom. Na taj način je uspeo da kroz ovaj projekat pokrije i tehničke aspekte za koje je smatrao da nedostaju.
Važno je da mentor bude dušička
Kada smo Mladena pitali šta je po njegovom mišljenju najvažnije za uspešno mentorstvo, na naše veliko iznenađenje, odgovorio je da su to smirenost i staloženost.
“Od mog mentora (koga su svi u firmi zvali “dušička”) naučio sam koliko je važno biti smiren, a pogotovo kada se komunicira bilo kakva vrsta kritike, a toga mora da bude u svakom procesu učenja, u kom od početnika stvarate profesionalca. Jer suština jeste da se uči na greškama, da li svojim ili tuđim.”
Mladen je nastojao da ovo što više primenjuje u komunikaciji s praktikantima, a ova se filozofija ispostavila kao recept za uspeh, što je očigledno i iz svega što nam je Boki (Mlađin tadašnji praktikant), ispričao o svom doživljaju prakse u Ingu (ono što se iz teksta ne vidi jeste koliko puta je Bojan pohvalio Mlađin pristup i celokupno iskustvo s njim kao mentorom i svim znanjem koje mu je preneo). Sada će kroz ovo isto iskustvo sa Mlađom kao mentorom proći njegov sadašnji praktikant, čija praksa je upravo započela.
Ipak, važno je za sve čitaoce ovog teksta da znaju da biti mentor podrazumeva i određene odgovornosti i obaveze, i da odvagate da li osim volje imate i vreme i energiju koji su potrebni da se na kvalitetan način, svakodnevno posvećujete svojim štićenicima i da ovaj “side” posao ne “otaljavate”, kako se praktikanti ne bi osećali kao da su prepušteni sami sebi i/ili (nedajBože) kao da su vam na teretu.
Negativne strane mentorstva?
Kao i u svemu u životu, ima i toga.
“Baš kada sam zvanično počeo da budem mentor, desilo se da sam istovremeno menjao i projekat i ovo mi je zadalo dosta glavobolje jer sam imao jako mnogo obaveza i našao se skroz van svoje zone komfora, ali sam uspeo da prevaziđem taj izazov jer sam bio veoma motivisan. I sada se tako pogodilo da sa novom praksom ponovo menjam projekat ali sada sam dosta iskusniji nego prošli put i verujem da će sve ići lakše (i podjednako uspešno).”
Mladen još kaže da je bio iznenađen stvarima koje je kao mentor naučio, prvenstveno o sebi, npr. slušajući samog sebe kako objašnjava praktikantima određene stvari za koje je bio siguran da bi znao da izdeklamuje i ako ga u 3 ujutro sabajle probudite, a praktikanti su ipak imali gomilu potpitanja što ga je nateralo da se resetuje i preispita svoj način prenošenja znanja kako bi ga prilagodio početničkom nivou.
U svakom slučaju, pitanja, potpitanja i preispitivanja su na našim praksama više nego dobrodošla (poslednjih nekoliko dana prakse posvećeno je samo pitanjima praktikanata), jer ne volimo da radimo nešto na isti način samo zato što smo tako navikli. Jedna od vrednosti Inga je i “Embrace change” i trudimo se da ovo zaista primenjujemo u svemu, pa i u načinu kako organizujemo i sprovodimo prakse, sa ciljem konstantnog unapređivanja.
Više o praksama u Ingu možete da pročitate i u OVOM tekstu.
Za više informacija posetite profil kompanije INGSOFTWARE!
