Analiza iskusnog inženjera: Zašto insistiranje na full-stack razvoju degradira kvalitet programera

Nakon 25 godina iskustva u tehnološkoj industriji, jedan stručnjak otkriva kako opsesija sa "full-stack developerima" transformiše talentovane specijaliste u preopterećene generaliste. Istraživanje pokazuje da ovaj trend stvara generaciju programera koji površno poznaju mnoštvo tehnologija, ali ni jednu ne poznaju dovoljno dobro da bi je koristili na pravi način.

Prema rečima ovog iskusnog inženjera, situacija u industriji može se uporediti sa restoranom gde se od šefa francuske kuhinje očekuje da istovremeno bude mesar, barmen i vodoinstalater. Problem nije u samoj želji za raznovrsnošću veština, već u činjenici da širenje površine znanja neizbežno vodi ka smanjenju njegove dubine.

Opasnosti generalizacije

Autor navodi konkretan primer iz prakse - developera koji je sam izgradio celokupnu e-commerce platformu. Na prvi pogled, ovo zvuči impresivno. Međutim, detaljnija analiza otkrila je ozbiljne propuste: sistem za plaćanje čuvao je CVV brojeve u običnom tekstu, baza podataka je imala 14 nepotrebnih JOIN operacija, a frontend je radio ispravno samo na razvojnom MacBook računaru.

Ispostavilo se da ovo nije izolovan slučaj, već direktna posledica industrijskog trenda koji od developera očekuje da budu "sve za svakoga".

Toksični obrasci u industriji

Istraživanje je identifikovalo tri ključna problema koje stvara insistiranje na full-stack razvoju:

1. Nedostatak dubine znanja: Developeri koji žongliraju sa 15 različitih framework-ova nikada ne stignu da stvarno razumeju zašto je React-ov virtuelni DOM važan, kako PostgreSQL upravlja konkurentnošću, ili kada je bolje koristiti gRPC umesto REST-a.
2. Sindrom lažnog stručnjaka: Junior developeri sada veruju da moraju savladati Kubernetes pre nego što nauče kako pravilno centrirati div element. Autor navodi da je video biografije koje navode više od 20 tehnologija u kojima su kandidati "stručni" - od TensorFlow-a do Three.js - sve naučene kroz YouTube tutorijale.
3. Problem održavanja: Full-stack projekti često postaju svojevrsni Frankenštajni: React komponente povezane jQuery-jem, Python mikroservisi koji pozivaju Perl skripte, i proces deployment-a koji zahteva "žrtvovanje ljudskih resursa cloud bogovima".

Autor predlaže nekoliko konkretnih koraka za prevazilaženje ovog problema:

1. Pronalaženje "T-shaped" balansa: Jedna duboka vertikala (npr. distribuirani sistemi) plus osnovne horizontalne veštine (osnovno poznavanje cloud infrastrukture).
2. Razvijanje ekspertize: Biti osoba koja može završiti arhitekturalne debate konkretnim benchmark podacima.
3. Dugoročno planiranje: JavaScript framework-ovi dolaze i prolaze, Kubernetes će biti zamenjen, ali fundamentalna znanja poput algoritama, optimizacije performansi i sigurnog dizajna ostaju trajno vredna.

Autor zaključuje da karijera u razvoju softvera nije BuzzFeed kviz ("Koji 97 tech stack-ova te opisuju?!"), već zanat koji zahteva posvećenost. Njegov savet je da developeri izaberu jednu oblast koja ih istinski zanima - ne onu koju LinkedIn označava kao trend - i da u njoj postanu dublji eksperti nego što iko smatra mogućim.