Večita dilema na tržištu rada je da li vam je stvarno neophodna fakultetska diploma da biste pronašli izazovan i dobro plaćen posao. Mnogi poslodavci će na tome insistirati, pogotovo u poslednje vreme kako je sve više visoko obrazovanih ljudi. Drugi će želeti da vas najpre vide na delu, šta umete da uradite, a diploma će biti samo plus više. Na ovaj način uglavnom funkcioniše i IT industrija, jer diplomu je lepo imati, ali je mnogo važnije da posao bude kvalitetno urađen i na vreme. Za sticanje znanja u ovom poslu nije neophodno biti četiri godine na fakultetu, već je stvar individualna i usavršavanje traje ceo život.
Programer se ceni isključivo po svom umeću, a svi znamo da se ono može steći na fakultetu, određenom kursu, ili samouko na osnovu afiniteta. Praksa je mnogo važnija od naučenog iz knjiga, pa iskusan poslodavac nikada neće odbiti one koji znaju svoj posao. Druga specifičnost IT sfere je prostorna neograničenost, odnosno posao na daljinu možete naći i od kuće, čak i u mestima koja sežu dalje od vaše diplome.
"Kada zapošljavam programera, gledam šta zna i šta je radio, a ne šta je završio"- uobičajena rečenica poslodavaca u IT svetu.
Želja za zalaganjem je još jedna osobina koju potencijalni radnik mora da dokaže poslodavcu. Konkurencija nije velika kao u oblastima poput prava, ekonomije i novinarstva koje svake godine dobiju više stotina diplomiranih, dok taj broj višestruko raste ako dodamo one bez formalnog obrazovanja. Ali ni ovde se ne smete opustiti i verovati da radno mesto čeka samo na vas zato što je ponuda radne snage manja od potrebe IT industrije. Ako tražimo prednost diplome onda je to što ona navodno podrazumeva da ste stekli neko predznanje, dok osoba bez nje mora da se dokaže iz korena.
Iako o narednim redovima postoje studije i od toga je napravljena prava nauka, ne škodi da konstatujemo da je prvi utisak najvažniji prilikom razgovora za posao. Počev od telefonskog kontakta, do ulaska u prostoriju, preko obraćanja i prezentacije onoga što imate da ponudite. Od programera se ne očekuje da se ponaša po knjiškom principu, već da bude svoj i da ima lični pristup, jer će se tako mnogo bolje snaći u nepredviđenim situacijama koje ovaj posao nosi.
Ali treba znati osobenosti razgovora za recimo mesto programera jer se on razlikuje od onog za menadžera. Biografija je lepa kad je napisana, kada se iz nje vidi šta ste radili i za koga, ali poznavanje rada u određenim programima najbolje se demonstrira praktično. U tom momentu ne postoje dva odgovora kao kod nekih privrednih grana, već se od kandidata očekuje da na tačno određen način reši problem. Zato se nemojte začuditi ako od vas to bude zatraženo. U IT svetu je očekivanje da odmah donosite zaradu i opravdate svoje zaposlenje možda i najviše izraženo, mnogo više nego kod klasičnih društvenih nauka.
1 komentar