Veštačka inteligencija je ušla na velika vrata u svet umetnosti i dizajna, menjajući tokove stvaranja, produkcije i distribucije kreativnog sadržaja. Alati kao što su Midjourney, DALL·E, Firefly, ChatGPT i drugi postaju deo svakodnevnog kreativnog arsenala umetnika širom sveta — a ni domaći umetnici kreativci nisu izuzetak jer veoma uspešno integrišu nove alate u svoj umetnički rad.
Dvojica sagovornika portala HelloWorld.rs sa različitih krajeva spektra vizuelne umetnosti, Uroš Krčadinac i Nebojša Babić, dele sa našim čitaocima svoja iskustva, uloge i promišljanja o ulozi AI alata u savremenoj umetnosti i dizajnu.
U isto vreme, najavljuju da je ovo tek početak i da u narednim godinama možemo očekivati ekspanziju ovakvih alata kojih će vremenom biti sve više i više.
Krčadinac: „AI kao sparing partner i pomoćnik u kreativnom procesu“
Uroš Krčadinac je digitalni umetnik, doktor informatike i predavač, čija transdisciplinarna praksa obuhvata pisanje, programiranje, animaciju i mapiranje. Njegov umetnički i edukativni rad prisutan je na međunarodnim festivalima, izložbama i u akademskim časopisima, dok kroz radionice i predavanja aktivno istražuje mogućnosti integracije AI tehnologija u umetnost.
Za njega su alati kao ChatGPT, Midjourney i DALL·E nova poglavlja u kreativnom izrazu.
„To je jedan novi talas alata koji omogućuju da automatski generišemo slike, tekstove, video i audio zapise. To je proces koji evoluira iz dana u dan i menja način na koji stvaramo“, naveo je.
On koristi ChatGPT za organizaciju i strukturiranje pisanih radova.
„Pomogao mi je da organizujem teme i argumente. Kažem mu da napiše protivargument i na osnovu toga unapredim ono što pišem. To je kao da imam sparing partnera“, objašnjava.
Posebno naglašava važnost aktivne upotrebe alata.
„Ljudi često greše kada očekuju da im AI napravi gotov rad. Mnogo je zanimljivije koristiti ga kao saradnika – da nešto predloži, mi to preradimo, pa mu damo da izmeni. Tako nastaju novi radni procesi koji ranije nisu postojali“, ocenjuje Krčadinac.
Ipak, ističe i važna etička pitanja, posebno vezana za kolektivnu prirodu AI tehnologija.
„Najveći problem nije samo ekološki aspekt ili autorska prava. Problem je što su to kolektivne tehnologije koje funkcionišu zahvaljujući radu stotina hiljada umetnika, ilustratora i kreatora, dok profit odlazi u ruke nekolicine iz Silicijumske doline“, smatra.
Ističe da se zalaže za otvorene modele i participativni razvoj tehnologije.
„Idealno bi bilo da i AI alati i sadržaji budu otvoreno licencirani. Da imamo glas i udeo u razvoju tehnologije kojoj svi doprinosimo“, napominje Krčadinac.
Babić: „AI otvara potpuno novi svet za kreativno stvaranje“
Nebojša Babić je jedan od najistaknutijih srpskih fotografa, čija dela krase zbirke muzeja i koji je kroz dugogodišnju karijeru sarađivao sa brojnim institucijama kulture, izdavačima i humanitarnim organizacijama.
Njegov pogled na AI proizilazi iz bogatog iskustva, od analognog do digitalnog doba, i od tehnologije kao alata do tehnologije kao kreativnog saveznika.
„Moje polje rada je fotografija i bilo je veliko pitanje kako i kada će AI moći da dostigne realnu fotografiju. Mnogi nisu verovali da će to biti uskoro“, naveo je.
Svoje prve susrete sa veštačkom inteligencijom vidi u automatizaciji fotoaparata.
„Sećam se kolege sa Minoltom koja je automatski određivala blendu prema sceni. Danas, kamere prepoznaju lice, oko, fokus – sve u trenutku“, objašnjava Babić.
Za njega AI nije samo podrška tokom snimanja, već i u postprodukciji.
„Fotografija prelazi bežično na računar sa svim filterima. Sada imamo sve – kamere, laboratorije, softvere – u jednom telefonu“, podseća Babić.
Novi alati, poput Midjourney-a, pružaju nove horizonte.
„AI alati osvajaju srca kreativaca jer sada imate alatku gde je ‘samo’ potrebna mašta i dobro napisan prompt. Potpuno novi svet za kreativno stvaranje“, ocenio je Babić.
U kreativnom radu vidi prednosti i alata kao što su Adobe Firefly, kao i softvera poput Topaza koji unapređuju kvalitet vizuelnog materijala.
„Topaz može da poveća rezoluciju, smanji zrnatost, izoštri detalje. Suština svih ovih alata je u načinu njihovog korišćenja“, zaključuje.
Alat, saradnik ili protivnik?
I Krčadinac i Babić se slažu u jednom – veštačka inteligencija nije zamena za umetnika, već njegov saveznik, pod uslovom da se koristi svesno, kreativno i etički. Pitanje vlasništva, prava, doprinosa i pristupa tim tehnologijama ostaje otvoreno, ali prostor za stvaralačku evoluciju nikad nije bio širi.
Dok jedni posmatraju AI s rezervom, drugi ga već koriste kao integralni deo svoje umetničke prakse. Budućnost kreativnosti biće, po svemu sudeći, zajednička – između čoveka i algoritma.
0 komentara