Kako se školska godina za maturante privodi kraju, tako je sve bliže i polaganje prijemnih ispita za fakultete i odluka – šta upisati. I ove godine će u samom vrhu popularnosti biti IT studije, jer se sve više mladih, zbog velike potražnje na tržištu rada i dobrih zarada, odlučuje da upiše neki od ovih studijskih programa. Kako raste interesovanje, tako se povećava i ponuda fakulteta i visokih strukovnih škola na kojima se mogu steći znanje i diploma iz oblasti informacionih tehnologija.
Nekada je onima koji žele da se bave kompjuterskim naukama bilo lako da donesu odluku - u Beogradu se upisivao Elektrotehnički, Matematički ili Fakultet organizacionih nauka, u Novom Sadu Fakultet tehničkih nauka, u Nišu Elektronski fakultet. Danas je ponuda mnogo veća, pa mesta ima ne samo za one koji iz škole nose sve petice i na prijemnom zablistaju, nego i za ostale đake koji žele da se bave IT-jem.
Univerzitetski centri dobili konkurenciju
U Srbiji su akreditovane desetine programa osnovnih akademskih i strukovnih studija iz oblasti računarstva, softverskog inženjerstva i informacionih tehnologija. Zbog toga bi svaki budući brucoš, pre nego što odluči šta bi da upiše, trebalo da proveri da li željeni fakultet ispunjava sve zakonske uslove i ima „zeleno svetlo“ Nacionalnog akreditacionog tela kako ne bi bacio novac i vreme na sticanje diplome koja nije priznata.
Pored univerzitetskih centara - Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, IT studije postoje i u mnogim drugim gradovima, poput Čačka, Trstenika, Aranđelovca, Subotice, Blaca, Zrenjanina, Požarevca... U ovim mestima, uglavnom se mogu studirati strukovne studije - trogodišnje osnovne, a posle toga i master. A osim državnih univerziteta i fakulteta, informacione tehnologije su u ponudi i privatnih fakulteta. U toj konkurenciji, najbolju reputaciju ima Računarski fakultet u Beogradu, koji posluje u okviru univerziteta Union, za koji je interesovanje već godinama značajno veće od broja akreditovanih mesta za upis. IT smerovi postoje i na Singidunumu, Metropolitenu i drugim privatnim univerzitetima.
I pored toliko velikog izbora, najveća borba za indekse i dalje je na Elektrotehničkom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Stalno raste broj studenata koji se školuju za IT
Prema rečima dekana FON-a, prof. dr Milana Martića, za upis na ovaj fakultet u poslednjih sedam godina javlja se više od 2.000 studenata po generaciji.
- Najveće interesovanje je za upis studijskog programa Informacioni sistemi i tehnologije - kaže prof. Martić za HelloWorld.rs
- Pre 10 godina na ovom studijskom programu upisivali smo 360 studenata, a broj kandidata je bio oko 1.400. Pre pet godina na studijski program Informacioni sistemi i tehnologije (ISiT) upisivali smo 420 studenata, a konkurisalo je oko 1.600 kandidata. Prošle godima smo upisali 590 studenata na ISiT, za koji se prijavilo više od 2.000 zainteresovanih. Dakle, u odnosu na 2014. godinu, FON na ISiT upisuje za 64 % više kandidata, a u poslednjih 10 godina konkurišu skoro četiri kandidata za jedno mesto. Prosečna ocena kandidata koji upisuju ovaj studijski program konstantno je u blagom porastu. U poslednjih 10 godina u Srbiji se stalno povećava broj studenata koje školujemo za potrebe IT industrije i mislim da bi onda i ponudu fakulteta trebalo povećati za još 20 odsto. Više od polovine naših studenata na studijskom programu ISiT ima posao u momentu završetka studija - dodaje profesor Martić.
Kao i na FON-u, “borba za indekse” žestoka je i na Elektrotehničkom fakultetu, gde su u vrhu liste primljenih brucoša svake godine državni prvaci u matematici i fizici i osvajači međunarodnih nagrada iz ovih predmeta. Prošle godine na rang-listi za upis na studijski program Softversko inženjerstvo čak 18 kandidata imalo je maksimalnih sto bodova, jedan zahvaljujući svim peticama u školi i svim urađenim zadacima na prijemnom, a ostali su bili vukovci i oslobođeni prijemnog zahvaljujući državnim i međunarodnim nagradama. Ovaj smer o trošku države može da studira samo 30 akademaca po generaciji, a taj poslednji „na budžetu“ prošle godine imao je čak 91,49 bodova na rang-listi. Na samofinansiranje primaju 150 brucoša.
Šarenolikost studijskih programa
Kako je za HelloWorld.rs objasnila prof. dr Jelene Ćertić, prodekan za nastavu Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, osim na Softversko inženjerstvo, studente upisuju i na studijski program Elektrotehnika i računarstvo, koji ima module: Elektronika i digitalni sistemi, Energetika, Računarska tehnika i informatika, Signali i sistemi, Telekomunikacije i informacione tehnologije i Fizička elektronika, gde će ove godine moći da se upiše 400 studenata na teret budžeta i 140 koji će sami plaćati školarinu.
- Prilikom upisa, kandidati se opredeljuju za jedan od dva studijska programa, a na programu koji ima module, izbor modula je posle prve godine - objašnjava prof. Ćertić.
- Studijski program Softversko inženjerstvo je program koji se „prepoznaje“ kao IT, dok je naš drugi studijski program u širem polju elektrotehnike i računarstva, te uglavnom nije direktno prepoznat kao IT, osim modula Računarska tehnika i informatika, mada je pitanje gde je u današnjem trenutku tačna granica, jer se i ne mali broj studenata koji završe druge module zapošljava u IT industriji.
Ona dodaje da se na ETF-u svojski trude da održe visok nivo obrazovanja, te da je studijski program Softversko inženjerstvo upravo reakreditovan i generacija koja upisuje fakultet ove godine studiraće po toj novoj reakreditaciji, koja uključuje male izmene koje prate svetske trendove u sferi obrazovanja IT stručnjaka.
A kako je spektar zanimanja u IT industriji veoma veliki, tako se i visokoškolske ustanove trude da studente privuku programima koji nisu strogo vezani za softver i hardver, već da povežu različita domenska znanja sa informacionim tehnologijama i da im pruže zvanja koja su tražena u IT industriji.
Tako je Akademija umetnosti u Novom Sadu prva, još pre sedam godina akreditovala smer za dizajn video igara. Danas se dizajn video igara može studirati na univerzitetu Metropoliten, a kao master studije i na zajedničkom programu Matematičkog fakulteta UB i Univerziteta umetnosti, a Multimedijalni dizajn postoji na Računarskom fakultetu univerziteta Union. Na Poljoprivrednom fakultetu UB akreditovan je program Bioetički i informacioni inženjering, na Građevinskom može da se studira Geoinformatika, na Mašinskom Informacione tehnologije u mašinstvu. Najviše smerova i modula u ovoj oblasti ima Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, pa osim klasičnih inženjerskih studija, brucošima nude upis i na Animaciju u softverskom inženjerstvu.
Koliko košta školarina
Kako su poslovi u oblasti informacionih tehnologija jedni od najplaćenijih, tako su i cene školarina za ove studije među najvišima. Najpovoljnije su strukovne studije na kojima godina samofinansiranja košta manje od 100.000 dinara. U tom rangu su i cene na pojedinim fakultetima, pa je prošle godine školarina na izuzetno popularnom Elektronskom fakultetu u Nišu bila 89.000, na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku 81.000, a na Državnom fakultetu u Novom Pazaru 79.000 dinara. Većina fakulteta još nije objavila da li će i koliko korigovati cene za narednu školsku godinu.
Najpopularniji su značajno skuplji, pa će na Fakultetu organizacionih nauka godina studija koštati 171.000 dinara, a na Elektrotehničkom fakultetu 126.000 za program Elektrotehnika i računarstvo, a čak 282.000 za Softversko inženjerstvo. Na Singidunumu za godinu studija treba izdvojiti 2.100 evra, a na Računarskom fakultetu 2.160 evra za strukovne studije, osnovne akademske, master i doktorske su 3.000 po godini, ili 3.300 ako se plaća na rate, a najskuplji je studijski program Multimedijalni dizajn, čak 3.600 po godini ili 4.000 evra u dinarskoj protivrednosti, ako se plaća u tri rate.
Bez obzira na visoke školarine, interesovanje za IT studije je ogromno, jer se sa dobrim znanjem i željenim zaposlenjem veoma brzo vrati sav uloženi novac.
0 komentara