Tokom karantina jedna od interesantnijih aktivnosti za ubijanje vremena je bilo opsesivno čitanje HelloWorld grupe na Viberu.
Jedna od konverzacija koja se povela me je navela da se prisetim svojih početaka i osećanja povodom “zatvorenih programerskih krugova” - što je upravo bio razlog zašto sam i pomišljala da odustanem od faksa, pređem na neki marketing ili tako nešto i olakšam sebi život. My, oh, my koliko bih pogrešila da sam poslušala instinkt! Zahvaljujući ludoj sreći i genijalnim mentorima na koje sam naletela zbog iste, imam diplomu, posao, znanje… Pa reših da pomognem/podelim savete koje sam sama dobila, usput pokupila od značajno iskusnijih od mene (kroz anketu i istraživanje, kao pravi novinar!) i nekome možda vratim veru i želju da se trudi.
Prvo da ti u startu izbušim mehurić: ne, nije istina da završiš faks i kreneš da zarađuješ desetine hiljada eura mesečno kao programer, zaposliš se u Guglu ili postaneš CTO neke ogromne kompanije u narednih godinu dana… Dobro, možda hoćeš. Ali ako budeš uspeo/la, molim te seti se da nam napišeš članak o tome kako pobogu?!
Realna slika je da ćeš malo da se namučiš, pokušavaš na nekoliko strana, prođeš čak i nekoliko plaćenih/neplaćenih praksi, gomilu intervjua i par pozicija pre nego što budeš imao standardnu programersku platu i budeš zadovoljan svojom pozicijom i znanjem. So, brace yourselves, coding is coming.
Takođe, moram da razbijem ono ubeđenje da se programeri drže u uskim krugovima i ne primaju nikoga u iste - nije istina. Potrudi se malo više. Isprati šta zajednica radi. Kreni na konferencije, job fair-ove, meetupove, priđi ljudima, popričaj sa njima, postavljaj pitanja, potraži pomoć. Ovo je jedna od retkih zajednica na koje sam naišla, a da je svako spreman da izađe u susret mladima i neiskusnima, pomogne, mentoriše, deli svoje znanje i iskustvo šakom i kapom. Ali niko neće da te juri da isto podeli sa tobom. Inicijalni korak je na tebi.
Ukoliko ne znaš nikoga ko bi ti javljao za događaje, guglaj (ionako će ti to biti bar 80% posla u prvih godinu dana).
I treći bitan savet: ne odustaj. Uči, interesuj se, nemoj da se oslanjaš na znanje koje si dobio/la na kursu/fakultetu isključivo. Probaj sam/a kući da napraviš nešto - bilo šta. Koristi Git za sve projekte na kojima radiš tokom školovanja/obuke. Trudi se da ispratiš bitne(?) kul nove tehnologije koje se masovno koriste. Širi mrežu poznanstava. I pitaj. Stalno pitaj (samo ne istu osobu uvek :)). Nemoj slepo da kopiraš kod, razmisli zašto je nešto baš tako, može li drugačije, lepše, kraće?
Kada konačno dođeš do momenta da tražiš posao/praksu, imaćeš manje - više dobru osnovu.
CV - šta pisati ako nemaš iskustva i ostale muke
Prvi savet oko koga se slaže 92% ljudi koji su popunili gorepomenutu famoznu anketu je da prvo potražiš praksu, pre nego što počneš da tražiš posao. Praksa će ti dati uvid u osnove koje su ti potrebne za rad, što se tiče tehničkih i soft skill-ova, mogućnost da naučiš puno toga i ispraviš neke svoje mane i šansu da se brže i lakše plasiraš na tržište rada.
Ja bih ti rekla - nemoj da navodiš svaku tehnologiju za koju si čuo tokom kursa/studija na CV-ju jer ćeš dobiti pitanja vezana za iste i zbuniće te - međutim ovde su mišljenja podeljena, pa ću poslušati starije i iskusnije i reći: navedi sve tehnologije sa kojima si se lično susreo/la tokom učenja.
Ali zato OBAVEZNO dodaj link do Gita na CV-ju i navedi studentske projekte. Tu se svi slažu - Git je ogroman plus. Projekti ne moraju da budu fensi, savršeni, ali ukoliko ih objasnite ukratko na CV-ju (koje tehnologije ste koristili, šta ste želeli da postignete, šta je kul stvar koju ste naučili tokom izrade projekta) i dodate link do Gita, regruter/intervjuer će stvoriti jasniju sliku o vama i tome koliko se trudite/radite na sebi i kako napredujete. To može da pokaže da su teorijski koncepti usvajani u toku školovanja uspešno primenjeni u praksi i da izdvoji kandidata u pozitivnom smislu.
Još jedan divan savet koji dolazi od regrutera koji je meni “napravio sačekušu” pre par godina, a od koje sam naučila puno toga kad su u pitanju CV, intervjui, i sve ostale peripetije, Milene Manić: čak i ako neka firma nema oglas na sajtu, možeš da pošaljes prijavu - ništa ne košta, a možeš da otvoriš sebi vrata za zanimljvu priliku.
I onda dođeš do intervjua - kako da ne ubaguješ?
Kroz anketu, razgovore sa kolegama, kao i regruterima - Milenom Manić koja je head of HR u firmi Ingsoftware i Markom Vidakovićem koji je HR u HDM Transport-u, ali je dugo radio kao eksterni regruter ili narodski rečeno headhunter, kojima se zahvaljujem na odvojenom vremenu i živcima, trudila sam se da izvučem maksimalni broj saveta koji će pomoći da se što bolje kotirate, ali i opustite tokom intervjua.
Na netu postoji gomila članaka i spisaka pitanja za intervju (tehnički deo istog) koje možeš da izguglaš i iskoristiš da se pripremiš za intervju. Većina developera koji će da ti drže tehnički intervju ionako gugla pitanja, pa ih bira i menja par sati pre intervjua ;)
Čak ukoliko poznaješ nekoga ko je prošao kroz proces sa tom firmom, možeš da ga pitaš šta su njega pitali kako bi imao smernice za pripremu.
Markovi saveti su sledeći:
Dođi na vreme, uredno obučen/a, upoznaj se sa ljudima koji su odvojili svoje vreme (i živce :)) da te intervjuišu, nabaci osmeh, predstavi se.
U prevodu na moj jezik: nemoj da glumiš ludila, nisi Bil Gejts. Nemoj ni da umreš od straha, čak i ako ti je prvi intervju - to su ljudi koji su prošli kroz isti proces, na istom mestu. Znaju za muku.
Informiši se što bolje o firmi, kako bi znao/la koje delove svog rada da naglasiš - ukoliko postoji oglas za posao, obrati pažnju na tehnologije koje su navedene, na misiju i viziju firme itd. To će pomoći da “navedeš vodu na svoju vodenicu” i opustiš se.
A Milenini saveti su sledeći:
Pripremi se tako što ćeš svoj CV znati dobro - lepo je da umeš da objasniš projekte, da li studentske ili samostalne; koje si tehnologije koristio, šta si tu naučio itd.
Pokaži volju da učiš i da se razvijaš - u ovome ti delom pomaže sve ono što si radio do interjua (samostalni i testni projekti koje smo spominjali) i kako si kroz njih prošao - da li si ih radio tako što si kopirao gotova rešenja, ili si se potrudio da razumeš problematiku. Za početne pozicije je najčešće odlučujući faktor potencijal koji kandidat pokazuje za svoj lični razvoj - da je spreman da zasuče rukave, da uči, da odvoji svoje a i vreme na poslu da postane bolji.
I slobodno reci da nešto ne znaš kad ne znaš (!). 
Niko te neće ujesti, osuditi, čak će to videti kao plus. U IT-ju je jako razvijena kultura knowledge-sharinga i svi smo svesni da niko ne zna sve - ali se jako obradujemo kad vidimo da želi da uči, sazna i da je svestan svog neznanja. Čak i pitaj, u sred intervjua, ukoliko si naišao/la na nešto što ti nije najjasnije, i što bi voleo/la da razumeš - to je plus. I pokrenuće konverzaciju koja će biti opuštenija.
I ukoliko ne prođeš, ne očajavaj. Biće još intervjua, a svaki je dodatna priprema za sledeći. Ukoliko te zanima zašto nisi prošao i šta ti je falilo - slobodno pitaj.
Milena je pokušala da mi objasni uobičajene razloge: često se desi da neko ima potencijala, ali mu nedostaje znanje iz neke oblasti da bi imao dobru bazu za početak prakse/posla. U tim situacijama ćeš dobiti konkretne savete za učenje, materijale (online kurseve ili testni zadatak) kako bi znao u kom smeru da nastaviš razvoj.
Nekad početnike "zavede" more tehnologija i alata i ne fokusiraju se najbolje, pa prouče od svega po nešto, ali ništa dovoljno konkretno (narodski poznato kao Jack of all trades, master of none iliti zašto svi izbegavaju developere iz Indije). U tim slučajevima ćeš dobiti konstruktivan feedback kako bi znao/la da se vratiš u kolosek, zavisno od svojih interesovanja.
Nekad je problem što neko nije ušao dovoljno u suštinu, već se oslanjao na gotova rešenja dostupna na netu - u tim situacijama feedback će biti da to nije dobar put da se razviješ u pravog inženjera koji samostalno ume da rešava probleme.
Šta “oni” očekuju od mene?
- Analitičko i algoritamsko razmišljanje, granuliranje problema, čvrsta osnova programskog jezika za koji si se odlučio/la (frejmvorci nisu preterano bitni), rad sa bazama podataka, poznavanje SOLID principa, kao i nekih najkorišćenijih Design Patterna.
- Razumevanje i primena osnovih koncepata na konkretnim primerima
- Želja sa nadograđivanjem znanja, samostalnost u nekim osnovnim zadacima, proaktivnost, dobre radne navike
- Želja, volja i žar za učenjem. Ako uz to dođe i bilo kakvo iskustvo to je samo plus, nikako obaveza.
I da ne davim dalje - učenje, rad na sebi, želja i volja za napretkom i znanje se isplate. Ali ne odmah. Potrebno je vreme, strpljenje i deeeebeeeeli živci. Ali, to nije znak da odustaneš, već samo da se potrudiš malo više. I upaliće. A novac će doći vremenom. Šta da ti kažem, srećno!
P.S. zaboravih da navedem firme koje su naše kolege navele kao prilike za praksu i juniorska zaposlenja:
- HelloWorld naravno
- Ovde možete da pretražite prakse
- Vega IT Sourcing
- Ingsoftware - plaćene i neplaćene prakse
- Enjoying
- Endava - plaćene prakse
- Nordeus
Cover photo source: https://www.freepik.com/free-vector/young-person-playing-with-computer_5083891.htm
14 komentara