Ko radi, taj i greši, kaže stara narodna. Ali, šta raditi kada shvatite da ste pogrešno odabrali čitav posao, odnosno, samu profesiju? Neko ima sreće, pa još tokom školovanja shvati da izbor koji je načinio baš i nije bio onakav kakvom se nadao, a neko tek posle možda i više od decenije radnog staža skupi hrabrosti da sebi prizna da ga trenutna profesija i posao koji obavlja ne ispunjavaju i da bi želeo da se okuša u nečem novom. IT industrija raste i razvija se, maltene, logaritamskom progresijom i kao takva je vrlo čest izbor među mladima koji su tek na početku svojih karijera. Diplome domaćih tehničkih fakulteta vrlo su cenjene među poslodavcima, ali kakav izbor imaju oni koji su, recimo, na pragu svojih 40-ih godina, daleko od penzije, ali daleko i od mogućnosti da na vreme promene fakultet i uhvate se u IT kolo?
U tim godinama, očekivano je da neko već ima solidnog iskustva u svom poslu, da vlada materijom i da je u makar malo nadređenoj poziciji u odnosu na početnike. Šta kada neko u takvoj situaciji, jednostavno, reši da krene od nule, u nekoj potpuno novoj sferi, sa kojom do sada baš i nije imao mnogo dodirnih tačaka?
Dobro plaćen posao kao motiv
Pre svega, trebalo bi da prihvati činjenicu da taj put nije ni lak, niti kratak, a ni povoljan ishod nikako nije zagarantovan. Ako to prihvatimo i mentalno se spremimo za predstojeći izazov, sledi nam možda i najteži korak - odabir oblasti kojom želimo da se bavimo u svojoj budućoj IT karijeri. Nije nikakva tajna da programeri, odnosno, devovi, kako vole sebi da tepaju, zarađuju cifre na kojima bi im pozavideli i direktori mnogih non-IT firmi. Ipak, taj posao nije bez razloga toliko dobro plaćen, pa je ujedno i najteži u IT svetu, a sticanje adekvatnog znanja, čak i bez formalne potvrde u vidu diplome, dugotrajan je i izazovan proces. Koliko će neko biti uspešan u savladavanju materije zavisi i od predznanja i ličnih afiniteta, ali verovatno će za većinu čitav proces biti previše dug da bi se odlučili za konkretan korak u ovom smeru.
Međutim, IT sfera je vrlo šarenolika i nudi alternative koje iako znatno manje plaćene u odnosu na programerske pozicije, još uvek predstavljaju sasvim solidan izvor prihoda. Na primer, već neko vreme, dobru ulaznicu u svet IT-a do koje je relativno lako doći, predstavlja pozicija koja se krije iza kratkog akronima – QA. O ovoj poziciji, koja je širem auditorijumu poznata i kao „tester softvera“, moglo bi štošta da se kaže i napiše, ali to ćemo ostaviti za neku drugu priliku. Ovoga puta će nam poslužiti samo kao primer o tome šta čeka nekoga ko bi da se upusti u avanturu suštinske promene karijere.
Prednost je što ste savesniji i odgovorniji
Na domaćem tržištu rada već dugo vremena vlada trend koji podrazumeva da idealan kandidat ima do 25 godina života, od čega bar pet godina radnog iskustva, poželjno doktorat iz oblasti kojom je obuhvaćena pozicija, a nije zgoreg ni još jedan iz neke srodne oblasti, članstvo u Mensi i pilotska dozvola. Malo karikiramo, ali činjenica je da su postavljeni zahtevi u najvećem broju slučajeva znatno iznad onih koji su realno potrebni za obavljanje poslova koju određena pozicija traži. S tim u vezi, budući kandidat na konkursu ne bi smeo sebi da dozvoli da bude obeshrabren inicijalno visoko postavljenim zahtevima po pitanju iskustva, kao ni konkurencijom, koja je, mahom, mlađeg uzrasta. Naprotiv, od ljudi u nekim zrelim godinama se (s pravom) očekuje da budu savesniji i odgovorniji prema poslu, te da ne donose ishitrene odluke po pitanju promene poslodavca, a što je vrlo svojstveno mladima.
Pored tih prednosti starijih kandidata koje će HR odeljenje znati da ceni, potrebno je zadovoljiti i kriterijume tehničkog dela. Tu već stižemo do glavnog pitanja – ima li nade za „matore juniore“ bez diplome i potrebnog iskustva? Odakle uopšte početi? Srećom, opcija za sticanje potrebnih znanja, mimo klasičnih obrazovnih institucija, danas ne manjka. Takođe, mnogi od tih izvora su prilagođeni upravo tempu života radnih ljudi, koji, uglavnom, ne mogu redovno da prisustvuju predavanjima u unapred određenim terminima. Naravno, reč je, pre svega, o online kursevima, koji su svima dostupni. Nemali je broj onih koji su čak potpuno besplatni, a jedino za šta je potrebno izdvojiti određenu sumu je digitalni sertifikat kojim se potvrđuje da je kandidat savladao gradivo. Taj detalj može, ali i ne mora da pomogne prilikom potrage za poslom, ali pošto se vodimo logikom „bez škole i diplome“, svakako ćemo ga preskočiti, barem u početku.
Pročitajte šta kažu drugi
Do samih kurseva je prilično lako doći, prostim upitom „free online course“ i navođenjem željene oblasti u omiljenom pretraživaču, ali odabrati onaj pravi u moru dostupnih je već pravi izazov. Treba napomenuti da je konkurencija velika i da loših kurseva gotovo i da nema, ali je pitanje ličnog pristupa određenoj tematici i predznanja s kojim se ulazi u materiju ono što će svakom pojedincu neki kurs učiniti manje ili više pristupačnim. Zato, nije zgoreg pročitati iskustva drugih polaznika, njihovih očekivanja i utiska koji su stekli po završetku određenog kursa. Koliko god neki kurs nastojao da bude sveobuhvatan, svakako neće biti dovoljan da bi se po uspešnom savladavanju odmah moglo konkurisati za radno mesto. Čak ni veći broj završenih kurseva nikako ne mora da garantuje da je kandidat spreman da se uhvati u koštac sa pravim izazovima, jer mu, svakako, nedostaje praksa.
Praksa, odnosno radno iskustvo, svakako je detalj koji je možda i najveći kamen spoticanja sredovečnom kandidatu za juniorsku poziciju. Omladinci sebi, uglavnom, mogu da priušte (slabo) plaćenu praksu ili čak volontiranje tokom nekog perioda, kako bi stekli početno radno iskustvo, ali ljudima u zrelim godinama je to najčešće jedini izvor prihoda i nemaju taj luksuz. Kako uveriti poslodavca da ćete dobro obavljati posao bez prethodnog iskustva, na osnovu nekog neformalnog obrazovanja i znanja stečenog na nekonvencionalni način? Pa, teško. Međutim, postoji rešenje i za taj problem.
Na internetu je moguće pronaći popriličan broj sajtova koji nude tzv. Freelance angažmane. Konkretno, testiranje softvera, pa čak i samo programiranje u manjem obimu, dostupno je svakome. Činjenica je da je ovakav angažman na početku krajnje simbolično plaćen, ali to je vrsta posla koja se obavlja u slobodno vreme, tako da je svakome ko je istrajan u svojoj nameri ovakav model priuštiv. U zavisnosti od toga koliko će truda i slobodnog vremena posvetiti ovakvom angažmanu, zavisiće i brzina i kvalitet i kvantitet stečenog iskustva. Vremenom će mu rasti i reputacija u okviru online zajednice konkretnog sajta, pa će dobijati sve složenije zadatke i tako, gotovo neprimetno, početi da barata materijom u dovoljnoj meri da bi na razgovoru na posao mogao dosta konkretnije da odgovara na postavljena tehnička pitanja.
Bez muke nema nauke, ali važno je da znamo da ovakvi poduhvati uopšte nisu nemogući. Ako ste istrajni i posvećeni, uz redovno žrtvovanje dela slobodnog vremena, već za godinu dana, a možda čak i manje, možete da računate na to da ćete dobiti prvu ponudu za posao. Možda ne baš kao programer, ali ni to nije nemoguće.
72 komentara