Za razliku od prethodnih decenija, ukoliko imaš startap ideju, možeš zakucati na brojna vrata u potrazi za podrškom koju ćeš, ne tako retko i dobiti, o čemu svedoči desetak startapa iz naše zemlje koji su poznati na globalnom nivou. Ukoliko je ideja dobra, na podršku možeš da računaš kako iz privatnog, tako i iz državnog sektora. Iz Inicijative Digitalna Srbija stiže procena da je podrška startapima utrostručena, ali kao problem ostaje to što su podrške "kratkog daha", odnosno ne traju više godina.
Ukoliko imaš ideju, a nemaš garažu, jedna od prvih vrata na koje možeš da pokucaš jesu Inovativni regionalni startap centri, otvoreni u više gradova Srbije. Među njima je i Subotica.
"Inovacioni ekosistem se kontinuirano razvija kroz saradnju državnih institucija, privatnih inicijativa i akademske zajednice, stvarajući povoljno okruženje za rast startapa i preduzetničkih ideja. Naučno-tehnološki parkovi, regionalni inovacioni centri, fondovi i akceleratorski programi omogućavaju mladim kompanijama pristup finansijama, mentorstvu i infrastrukturnoj podršci, dok privatne organizacije i investitori dodatno jačaju startap zajednicu kroz mreže, edukacije i povezivanje sa tržištem", ocenjuju za HelloWorld.rs u Subotičkom centru.
Pored državnih programa, privatne inicijative kao što su Digitalna Srbija, ICT Hub Beograd i Garaža po njihovoj oceni igraju važnu ulogu u povezivanju startapa sa mentorima, investitorima i poslovnim partnerima.
"Regionalni inovacioni startap centar Ekonomskog fakulteta u Subotici deo je ovog inovativnog ekosistema – pruža mentorsku podršku, obuke, infrastrukturnu pomoć i mogućnosti za networking mladim preduzetnicima", navode u ovom centru.
Ako zakucaš na njihova vrata, odnosno želiš da razvijaš startap i tražiš načine da ubrzaš rast, uputiće te u neke od najvažnijih finansijskih i akceleratorskih programa, kao i dodatne izvore podrške dostupne u Srbiji.
Ako ti je potreban kapital za razvoj proizvoda, istraživanje tržišta ili skaliranje poslovanja, Fond za inovacionu delatnost nudi bespovratna sredstva i investicije. Fond je bitan akter u pružanju finansijske podrške inovativnim preduzećima, a nudi sledeće:
Mini Grants (Program ranog razvoja) – namenjen startapima u ranoj fazi razvoja, sa bespovratnim sredstvima do 120.000 evra, uz obavezno učešće startapa od 30%.
Smart Start – osmišljen za timove u najranijim fazama razvoja, pruža grantove od 50.000 evra, pri čemu startapi učestvuju sa 10%.
Katapult – akceleratorski program koji pruža mentorstvo, edukaciju i finansijsku podršku u iznosu do 36 miliona dinara za startape koji obezbede kvalifikovanu investiciju.
StarTech (NALED) - Ovaj program pruža grantove od 15.000 do 25.000 dolara za startape u ranoj fazi razvoja, uz obavezno učešće od 10%. Cilj je ubrzanje digitalizacije i inovacija u Srbiji.
OTP banka – OTP Connect – Namenjen za startape koji traže stratešku saradnju sa finansijskom institucijom, OTP Connect omogućava inovativnim timovima da razviju svoje ideje uz podršku OTP grupe. Ovaj program pomaže u validaciji proizvoda, pristupu finansiranju i povezivanju sa investitorima.
Pored finansijske podrške, mnogi programi nude i mentorstvo, edukacije i networking, što je ključno za uspeh startapa:
Raising Starts – Naučno-tehnološki park Beograd u saradnji sa NTP Niš i NTP Čačak organizuje ovaj program za startape u ranoj fazi razvoja. Pruža intenzivne edukacije i grantove od 15.000 do 20.000 švajcarskih franaka.
D Inkubator (Delta Holding) – Startapi kroz ovaj program dobijaju tromesečnu podršku u vidu mentorstva, edukacija i pristupa poslovnim kontaktima.
Launcher (NTP Niš) – Pruža mentorstvo, obuke i finansijsku podršku do 20.000 evra startapima koji razvijaju inovativne proizvode i usluge.
Pored navedenih programa, u Srbiji postoji niz organizacija koje doprinose razvoju startap zajednice kroz habove, mentorstvo i coworking prostore a neke od njih su:
Founder Institute Srbija – Globalni akcelerator program za startape u ranim fazama razvoja.
Haos Community Space – Coworking prostor i zajednica za startape, IT profesionalce i kreativce.
Zip Centar – Pruža prostor i poslovno savetovanje za osnivanje startapa.
InspiraHub – Coworking prostor i mesto okupljanja IT i preduzetničke zajednice u Subotici, sa redovnim edukacijama, meetup-ovima i konferencijama.
Swiss EP (Swiss Entrepreneurship Program) – Povezuje srpske startape sa međunarodnim mentorima i investitorima.
DSI mreža poslovnih anđela – U okviru Digitalne Srbije, povezuje inovativne startape sa investitorima i mentorima.
U poslednjih nekoliko godina, srpski IT startapovi su ostvarili značajne uspehe na globalnom tržištu. Neki od najistaknutijih su:
Nordeus – Kompanija iza svetski poznate igre Top Eleven, prodata kompaniji Take-Two Interactive 2021. godine za oko 378 miliona dolara.
FishingBooker – Najveća online platforma za rezervaciju ribolovačkih tura, koja je bootstrapovana i sada zapošljava preko 80 ljudi.
Seven Bridges – Bioinformatički startap koji se bavi analizom genetskih podataka, prikupio investiciju od 45 miliona dolara.
Tenderly – Startap osnovan 2018. godine, koji je razvio end-to-end platformu za programere koji rade sa blokčejn tehnologijama. Tenderly je 2021. godine privukao investiciju od 58 miliona dolara, a 2022. dodatnih 40 miliona dolara u Series B rundi finansiranja.
Vast – Kompanija specijalizovana za analizu velikih količina podataka, koja je obezbedila investiciju od 14 miliona dolara.
"Bilo da tek pokrećeš startap ili si u fazi rasta, ovi programi i organizacije mogu ti pomoći da ubrzaš svoj razvoj i povežeš se sa pravim ljudima u ekosistemu. Ako razmišljaš o prijavi na neki od ovih programa, prati portale i budi spreman da predstaviš svoju ideju na najbolji način. Možda je baš sada pravi trenutak da svoj startap digneš na viši nivo", poručuju iz Regionalnog inovativnog startap centra u Subotici, koji se nalazi pri Ekonomskom fakultetu.
Pored podrške namenjene isključivo IT, ona može da se ostvari i kroz državne podrške početnicima u biznisu. Jedan od primera jeste konkurs Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, vredan 20 miliona dinara, namenjen mlađima od 40 godina, bez obzira da li dolaze iz IT-ja ili neke druge branše.
„Mi planiramo da do kraja ove godine kroz rebalans obezbedimo dodatna sredstva za novi konkurs za početak biznisa. Naša ideja je da tu prednost imaju teže zapošljive kategorije, prema Strategiji zapošljavanja. Dakle, nećemo se ograničavati isključivo na IT industriju, jer nam u ovom momentu to nije jedino primarno, već biznis uopšte", kaže za Hello World pokrajinski sekretar Nenad Ivanišević, precizirajući da se podrška ogleda u kupovini opreme.
U slučaju IT to znači podrška kupovini hardvera i legalnih softvera.
Da li je sve ovo dovoljno za košnicu ideja u srpskoj IT zajednici? Direktorka Inicijative Digitalna Srbija Tanja Kuzman navodi za Hello World Istraživanje PwC Srbija koje ukazuje na porast broja aktivnosti podrške za startape koji se utrostručio od 2022. godine.
"U Srbiji trenutno imamo devet organizacija podrške koje organizuju ukupno 10 programa. Primetno je i da većina aktivnosti podrške ne preraste u programe, jer one prestanu da postoje nakon jedne godine, ukazujući na problem održivosti organizacija koje žele da kreiraju programe podrške", napominje Kuzman.
Po njenom mišljenju, većina programa podrške u Srbiji nema specifičan industrijski fokus, omogućavajući većem broju startapa da učestvuje u ovakvim programima, dok sa druge strane nedostatak u pogledu specijalizacije i usmerenosti na određene industrije ograničava brzinu rasta startapa i razumevanje specifičnosti koje određene industrije odnosno tržišne niše nose sa sobom.
"Ovakav pristup je suprotan praksi na globalnom nivou, gde je veći broj programa specijalizovan za različite industrije i faze razvoje startapa. Naravno, imajući u vidu da se naš ekosistem nalazi u fazi aktivacije, sa ograničenim brojem startapa, upitno je i koliko bi postojanje specijalizovanih programa u ovom trenutku bilo opravdano", ističe Kuzman.
U poređenju sa regionom, po njenoj oceni, Srbija ima sličan broj programa podrške kao Hrvatska i Bugarska.
"Podaci ukazuju na nedostatak međunarodnih stručnjaka sa globalnim iskustvom u našim programima podrške, kao i fondova sa razvijenih tržišta, koji su u navedenim zemljama mnogo prisutniji. Imajući u vidu značaj i jedne i druge kategorije za razvoj startap ekosistema i uspeh na globalnom nivou, trebalo bi usmeriti našu pažnju na internacionalizaciju našeg ekosistema", zaključuje Kuzman.
0 komentara