Praksa pokazuje da nakon 40-te programeri manje programiraju, a više su na pozicijama direktora, rukovodilaca i slično. Čime, efektivno, prestaju da se bave “pravim” IT-jem. Takođe, po oceni stručnjaka, seniori koji se u tim godinama uljuljkaju i izgube oštricu postaju preskupi za outcome koji daju i bivaju zamenjeni mlađim kolegama koji više grizu. Kako “ne zarđati” u tim godinama?
Filip Stanišić, Java Software Architect & Engineering Lead, u kompaniji “Levi9” je punu deceniju.
“Trudim se da redovno čitam knjige, pratim blogove, njuzletere kao što je Dear Architects, objave AWS heroja AlexDeBrie, Jan Cui… Konferencije su dobra šansa za nove kontakte, razmenu iskustava, mišljenja i izvor su inspiracije”, njegov su odgovor na pitanje na koji način već formiran stručnjak u ovoj oblasti može da isprati sve promene koje donosi razvoj IT.
U ulozi Engineering Lead-a u kojoj se trenutno nalazi, podrazumeva da prati trendove i kreira šanse da timovi koje vodi isprobavaju nove tehnologije.
“Teorijsko znanje ispari ako se ne primeni u praksi. Jedan lep primer da to izbegnemo u Levi9 je hakaton Hack9 gde će timovi realizovati svoje ideje za rešenje realnih problema uz pomoć različitih AI alata zarad većeg dobra”, kaže Stanišić.
Razvoj industrije ne donosi samo novine u tehnologiji i “svežu krv” preko HR-a već i potpuno nove tehnologije. Međutim, priznaje da je čitav “hajp” oko AI tehnologija u nekim trenucima teško ispratiti.
“Mislim da je skoro podjednako bitno i proceniti da li je nešto stvarno vredno tolike pažnje, pa mi je u nekim trenucima i OK ako nisam baš 100 odsto on the bleeding edge”, smatra Stanišić.
Njuzleteri i konferencije su putevi kojima i Nebojša Horvat Cinger održava korak s razvojem tehnologije. Za deceniju i po, koliko je već u IT-ju, nije video mnogo prethodnika koji su iz IT-a otišli u penziju, već su iz IT-a otišli u nešto drugo, napominjući da ni branša kao takva nije “puno stara”, pa nije ni za očekivati da u njoj ima mnogo šezdesetogodišnjaka.
“Ovi koji su dočekali penziju u IT-u idu u dva smera. Ili ostanu programeri u nekoj staroj tehnologiji, jednostavno prestanu pratiti trendove, jer u jednom momentu ne možeš ili nema ni potrebe. Ili prelaze u menadžment. To su ljudi koji su od programera postali inženjeri, menadžeri ili nešto slično”, kaže Horvat Cinger.
Kako navodi, ni on sam ne može da isprati promene na svim frontovima njegove back-end specijalnosti, dok je front-end prepustio drugima, pa za sebe kaže da nije na tehnološkom nivou na kojem je samo tržište.
“Više idem na tu menadžment stranu u poslednjih nekoliko godina, pa onda imam i manje potrebe za time. Više sam energije utrošio u poslednjih godinu dana učeći menadžment tehnike, rad sa ljudima, organizovanje posla…”, kaže Horvat Cinger.
Branislava Gajić Stanojević učestvovala je u osnivanju Infostuda kao brucoškinja. Četvrt veka kasnije, Infostud je prerastao u Inspira grupu, a ona je i dalje u razvoju elemenata biznisa subotičkog IT konglomerata.
“U našoj industriji je prosto neophodno pratiti promene koje dolaze da bismo zadržali oštricu, ali prirodno je i da dolaze klinci koji su se sa tim promenama rodili pa im treba prepustiti štafetu za neke stvari”, kaže Branislava.
Tako je njima prepustila, kako kaže, puno unapređenja operativnog posla, od tehnološkog do procesnog, od digitalnog marketinga do podizanja efikasnosti u korisničkoj podršci.
“A da bi to tako radilo, ja se fokusiram na krovnu sliku i vodim računa da stavim svaku puzlu na pravo mesto. Krovna slika, naravno, podrazumeva da moram i ja da ispratim trendove”, dodaje.
Trendovi na zapadu pružaju odgovor kako će se generacija koja je donela bum u IT-u snaći u budućnosti.
“Seniori koji se uljuljkaju i izgube oštricu postaju preskupi za outcome koji daju i bivaju zamenjeni mlađim kolegama koji više grizu.S viđalo nam se ili ne, to je kapitalizam, a veliki deo našeg IT tržišta živi od rada za taj kapitalizam. Naravno, u uslovima u kojima nemamo dovoljno ljudi u IT-u ili je teško naći kvalitetne ljude, lako je uljuljkati se. Međutim, u svakoj profesiji nekada dođe do toga da se izbalansiraju ponuda i tražnja za ljudima i to su ranije kod nas prošli i bankari i komercijalisti i farmaceuti... A nama dolaze polako generacije koje su Python učile u osnovnoj školi. Tako da – promene su u životu neminovne i svako od nas treba da gleda kako da ih isprati i da im se najbolje prilagodi”, ocenjuje Branislava.
Kad već pomenu školu, kakva je situacija sa onima koji uče generacije koje donose (ili će tek donositi) promene u naše živote? Koliko su oni spremni i sposobni da isprate promene stvorene od strane nekih njihovih prethodnih generacija, među kojima su i Brana i Filip i Nebojša?
Predrag Matković, šef katedre na Ekonomskom fakultetu u Subotici napominje da je akreditacija jednog studijskog programa, pa i poslovne informatike, obavezna da bi se taj program izvodio na fakultetima. I važi, odnosno odobrava se na – sedam godina. Čitava istorija u odnosu na brzinu razvoja IT-a. Kojem poslovni informatičar može biti developer, ERP konsultant, menadžer digitalnog marketinga.
“To podrazumeva da mi ne bi trebali da menjamo osnovne kompetencije sa kojim izlaze deca sa fakulteta, ali svakako bi trebalo da osvežavamo znanja. Pre svega alate, tehnike i načine kako se izvode neki poslovi. I to se svake godine radi. Svake godine nastavnici svoja znanja osvežavaju, svoje alate i tehnike koje predaju menjaju, pa deca uvek imaju aktuelne stvari na kojima rade”, kaže Matković.
Tako da, kada se pišu budući studijski programi, mora se “gledati u budućnost” kuda i kako će se tehnologija razvijati, odnosno uzeti u obzir potrebe privrede.
“Mi smo, jednim delom, i ispred privrede uvek u tome, tako da nekada neka znanja koja mi radimo i dajemo deci, tek će za neko vreme da dođu u privredu. Tako da je to usklađivanje sa dve strane. Sa jedne ih “jurimo”, a sa druge naša deca donose nešto novo u privredu”, kaže Matković.