Koliko je vaš „karbonski otisak“? Odnosno, kolika je vaša svakodnevna količina energije koju sagorite i samim tim izbacite CO2 u atmosferu? IT kompanije, ne samo da rade na razvoju raznih softverskih rešenja koja dovode do manjeg „karbonskog otiska“ u svakodnevnim privrednim i životnim aktivnostima, već polaze i sami od sebe i pronalaze načine kako da umanje sopstveni „karbonski otisak“ koji nastaje direktno iz IT aktivnosti. U Subotici su otišli i korak dalje, s vizijom da Subotica do 2030 postane najzeleniji grad u Srbiji i misijom da u taj proces uključe što više zajednicu u kojoj stvaraju.
Građanima je važno u kakvom gradu žive, da li je on u dovoljnoj meri zelen, da li je čist, i u kojoj meri je zajednica u kojoj žive sa svojim porodicama izložena zagađenom vazduhu, ali i šta je ono što i sami mogu da urade da utiču na poboljšanje životne sredine.
Jednu od takvih inicijativa koje nastoje da utiču na promene u zajednici je pokrenula grupa IT-jevaca i osnovala organizaciju IT Subotica 2030 koja je izazvala veliku pažnju javnosti svojim akcijama sadnje drveća, čišćenja, farbanja žardinjera i strujnih ormarića u zaštićenom gradskom jezgru Subotice. Zatim, postavljanje 20 merača vazduha koji u realnom vremenu pokazuju kvalitet vazduha na različitim lokacijama u gradu.
Mladi u IT sektoru otvoreni za volonterske akcije
Izvršni direktor organizacije „IT Subotica 2030“ Petar Stakić rekao je za portal HelloWorld.rs da IT kompanije u velikom broju zapošljavaju obrazovane i informisane ljude koji imaju izgrađenu svest o značaju očuvanja prirode.
„Često su to mladi ljudi kojima aktivizam različite vrste nije stran i rado učestvuju u volonterskim akcijama koje sprovodi zajednica u kojoj žive ili kompanija za koju rade. Kao korisnici digitalnih tehnologija lako se uz pomoć nje organizuju“, naveo je.
On je ocenio da IT kompanije neguju i specifičnu kulturu rada u odnosu na neke tradicionalne sektore: fleksibilan rad sa dosta benefita, podstiče se kultura inovacija i kreativnosti, dobra organizacija i planiranje unapred.
„U takvom ambijentu pružaju se prilike za razmišljanje o dodatnom doprinosu zajednici kroz aktivnosti koje nisu isključivo poslovnog tipa pa je tako očuvanje i unapređenje životne sredine često zajednička, dodatna svrha kompanije i zaposlenih. Istina je da u tim društveno-odgovornim aktivnostima ponekad ima PR-a ali se takvi slučajevi brzo prepoznaju i obično ne potraju“, smatra Stakić.
Dodaje da je IT sektor finansijski prilično jak pa je u mogućnosti da vrati društvu tako što će, između ostalog, pomoći očuvanje životne sredine.
Kako tehnologija utiče na smanjenje zagađenja i čuvanje životne sredine?
Kao odgovor na pitanje, zbog čega tehnološki sektor ima značajan uticaj na zaštitu životne sredine i prilagođavanje klimatskim promenama Stakić objašnjava da su IT industriju uzdigle inovacije, što smatra najboljim objašnjenjem zbog čega tehnološki sektor ima značajan uticaj na zaštitu životne sredine i prilagođavanje klimatskim promenama.
„Tehnologija u velikoj meri unapređuje praktično svaku oblast. Jedan od načina je na primer optimizacija energetskih sistema upotrebom digitalnih rešenja što omogućava praćenje i štednju energije, što za posledicu ima i smanjenje emisije štetnih gasova“, kaže Stakić.
Upotrebom podataka, a sada i uz pomoć veštačke inteligencije, napominje, moguće je precizno predvideti obrasce potrošnje, identifikovati energetski neefikasne procese i predložiti mere za njihovo unapređenje.
„Zatim, virtualizacija i cloud computing (prelazak na virtuelnu infrastrukturu) smanjuje potrebu za fizičkim serverima, čime se smanjuje potrošnja energije i emisije CO₂. Digitalne platforme za upravljanje logistikom i planiranje ruta pomažu u optimizaciji transportnih sistema, smanjujući potrošnju goriva i emisije“, objašnjava Stakić.
Inovacije u poljoprivredi: Očuvanje kvaliteta zemljišta, smanjenje emisije štetnih gasova
Naš sagovornik ističe da veliki broj tehnoloških servisa u poljoprivredi doprinosi smanjenju uticaja ove industrije na životnu sredinu.
„Upotrebom senzora, GPS sistema i satelitskih snimaka omogućava se precizno doziranje đubriva, pesticida i vode a minimizira prekomerna upotreba hemikalija čime se čuva kvalitet zemljišta. Zatim automatizovani sistemi navodnjavanja i IoT rešenja prate stanje vlage u zemljištu, omogućavajući ciljano zalivanje. To dovodi do značajnih ušteda vode i smanjenja rizika od erozije i degradacije zemljišta“, napominje Stakić.
Podseća da se dronovi koriste za praćenje zdravlja useva, identifikaciju štetočina i precizno mapiranje poljoprivrednih parcela pa se na taj način brzo reaguju na probleme, a primena pesticida i herbicida postaje selektivnija.
„Automatizacija i robotika poljoprivrednih mašina doprinose smanjenju emisija štetnih gasova, naročito u poređenju sa tradicionalnim mehanizovanim radom koji se oslanja na fosilna goriva“, kaže Stakić.
Dodaje da se u razvoju „pametnih gradova“ takođe primenjuju IT rešenja koja pored pobošljanja kvaliteta života stanovništva imaju i veliki ekološki značaj.
Međutim, smatra i da moramo biti iskreni i reći da IT sektor nije potpuno „zelen“ prvenstveno zbog velike potrošnje električne energije u data centrima jer oni zahtevaju ogromne količine struje a ukoliko ona dolazi iz fosilnih goriva to doprinosi zagađenju.
„Zato ne čudi što možete videti tehnološke kompanije koje investiraju u podizanje solarnih panela kako bi napajali svoje data centre čime se smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu“, napominje Stakić.
Šta su ciljevi Inicijative IT Subotica 2030?
Zajedno sa drugim IT kompanijama i obrazovnim ustanovama u Subotici osnovana je organizacija IT Subotica 2030 čiji volonteri nastoje da ovaj grad na severu zemlje učine prepoznatljivim regionalnim IT centrom, a ujedno pomažu da on bude još bolje mesto za život, studiranje i rad, što podrazumeva i ostanak mladih u Subotici.
Sprovođenjem raznih istraživanja u ovoj organizaciji su ustanovili da je građanima Subotice, a posebno mladima i porodičnim ljudima, zdravo okruženje jedan od bitnih uslova za ostanak u gradu, pored naravno prilika za dobar posao.
„Takođe i sami želimo da nešto preduzmemo za grad u kom živimo i radimo jer nam svaka godina iznova pokazuje koliko se klima menja i koliko je bitno prilagoditi joj se. Imali smo pre dve godine najveću sušu u Evropi u istoriji. Prošle godine najtopliji februar i mart otkad se mere temperature. Drvo koje zasadiš danas ima znatno manje šanse da se ’primi’ nego što je to bilo npr pre 20 godina“, podseća Petar Stakić.
Imajući sve ovo u vidu IT Subotica 2030 želi da pomogne da Subotica u ekološkom smislu postane dobro mesto za život, zeleni grad u kom će stanovnici lakše podneti topla leta, imati zdrav vazduh, manje smeća… Takođe, lepši pejzaži psihološki pozitivno utiču na ljude pa je otuda značaj zelenila još veći.
„Do sada smo, što u saradnji sa ekološkim organizacijama što samostalno, zasadili više od 1.000 stabala u Subotici i okolini. Nabavili smo 20 merača kvaliteta vazduha i napravili platformu gde se ti podaci prikazuju uz mogućnost njihove upotrebe za svakoga ko je zainteresovan. Pri kraju je aplikacija koju pravimo za volontersko čišćenje grada od smeća tj. manjih divljih deponija. Pišemo edukativne tekstove o energetskoj efikasnosti, pravilnom loženju u domaćinstvima i slično“, istakao je Stakić.
Mnoge od ovih aktivnosti sprovedene su uz pomoć volontera, građana i zaposlenih u subotičkim kompanijama. Takođe, IT Subotica 2030 ima dobru saradnju sa gradom bez kog neke akcije ne bi ni mogle da se sprovedu.
„Na ovaj način želimo da pomognemo da Subotica do 2030. godine bude jedan od najzelenijih gradova u Srbiji sa najzdravijom životnom sredinom“, poručio je Stakić i dodao da to ne mogu sami da postignu jer je veliki deo poslova van njihovog delokruga, poput gasifikacije, i tu grad Subotica igra ključnu ulogu.
Poziv građanima da se i dalje uključuju u akcije IT-jevaca
Subotičani se u velikom broju odazivaju akcijama sadnje drveća i po tome se može videti koliko je životna sredina za mnoge građane važno pitanje.
„Pozivam sve koji žele da rade na unapređenju životne sredine u Subotici da nam se jave i čuju naše planove a mi njihove ideje. U najvećem broju slučajeva pokazalo se da možemo da sarađujemo“, kazao je Stakić.
On smatra da je dugoročno za neke buduće generacije važno da ne žive u zagađenoj životnoj sredini, jer je zapravo jednostavno – „ako smo mi živeli, ne moraju i oni“.
„Ako je naše zdravlje zbog toga bilo lošije, ne mora i njihovo. Svaki dan kada šetate ulicama i gledate u drvored star nekoliko decenija, uživate u njegovom hladu i skrivate se od visokih temperatura, imajte na umu da je to nama neko ostavio kako bi nam život u njemu bio lepši i zdraviji“, zaključio je Stakić.
0 komentara