Vrlo često izgovaramo reč perfekcionizam sa ponosom, ali on može biti kontraproduktivan, pogotovo ako ste programer.
Normalno je da osećate ponos kada napokon isporučite porizvod koji radi, jer ipak, radili ste na njemu i deo ste gotovog softvera. Normalno je da želite da odložite njegovo puštanje sve dok nema određenu funkciju ili nije prošao još jedan krug testiranja. Ukratko – potpuno je normalno stremiti perfekcionizmu.
Programeri znaju koliko je težko i nezahvalno proglasiti neki softverski proizvod, projekat, pa čak i samo jednu funkciju gotovom. Uvek će postojati nešto što treba utegnuti, usavršiti, dodati ili nadograditi. Zbog toga je jako teško odlučiti se na objavljivanje određenog softvera.
Ako u obzir uzmemo i to koliko je tržište danas kompetitivno i da se greške gotovo nikada ne praštaju, programeri veruju da sebi ne mogu da priušte puštanje u rad softvera koji nije savršen, da ne kažemo, perfektan.
Međutim, „gotovo je bolje nego perfektno“ pristup govori nam suprotno – programeri ne mogu da priušte sebi stalno usavršavanje i odlaganje u nedogled.
Bilo da ste perfekcionista ili ne, svakako bi trebalo da porazmislite o ovom pristupu.
Da li ste perfekcionista?
Stručnjaci za mentalno zdravlje nisu svi sasvim na istoj stranici. Postoje oni koji veruju da perfekcionizam motiviše, ali i oni koji smatraju da je svaki nivo perfekcionizma problematičan.
U najboljem slučaju, osoba koja je perfekcionista će gledati da uvek izbaci najbolji mogući proizvod. U najgorem, zahtevanje na perfekcionizmu može imati ozbiljne psihološke posledice.
Perfekcionizam može biti problematičan u sledećim slučajevima:
- Niste u stanju da primite kritiku. Perfekcionisti na kritiku gledaju kao na njihov neuspeh i ona im rađa osećaj niže vrednosti.
- Kritični ste prema drugima. Iako perfekcionisti nisu u stanju da prime kritiku, nemaju problema da je podele. Vrlo često nisu ni u stanju da delegiraju posao jer veruju da su oni jedini sposobni da ga obave.
- Odlažete stvari. Kada želite da projekat bude savršen, potrošićete mnogo vremena pokušavajući da počnete rad na njemu, pogotovo jer će uvek biti nešto što prvo morate uradite, naučite ili saznate pre nego što počnete rad na projektu. Drugim rečima, odlažete kao pravi perfekcionista.
- Motiviše vas strah od neuspeha, umesto želja za uspehom. Perfekcionisti guraju sebe preko granice jer se plaše kako će ih ljudi posmatrati ako nisu najbolji.
- Izjednačavate sreću sa uspehom. Perfekcionisti mogu da budu srećni samo kada postignu savršenstvo. Ali, zbog toga što su retko savršeni, retko su i srećni.
Ključni problemi perfekcionizma
Ma koliko se perfekcionizam činio poželjnim u svakoj sferi našeg života, on dolazi i sa nekoliko negativnih strana koje se tiču programiranja i posla.
Prvo, savršen softver zahteva jako puno vremena za razvijanje, i samim tim iziskuje mnogo više sredstava, radnih sati i energije, a tu je uvek i rizik da nikada neće biti objavljen jer nije savršen.
Uvek će postojati nešto što treba da se utegne, a s obzirom na brzinu kojojm se tehnologija kreće, vrlo lako se može desiti da ćete uvek biti jedan korak iza najnovijih trendova.
Stremljenje ka perfekcionizmu je u programiranju gotovo neostvariv cilj.
Dodavanje novih opcija, funkcija i kodova vrlo lako može „pokvariti“ ključnu ideju koja stoji iza projekta i učiniti je teškom, neupotrebljivom i bez konkretne vrednosti za korisnika.
Na kraju dana, da li želite savršen proizvod, ili onaj koji rešava probleme korisnika?
Kako se „izboriti“ sa perfekcionizmom
Sasvim je normalno dati sve od sebe. Ali perfekcionizam može da vas spreči u postizanju punog potencijala. Kako bismo rasli, potrebno je da budemo u stanju da neke stvari ostavimo iza sebe.
Važno je da na samom početku krenete od svojih planova i ne komplikujete ih previše. Napravite grubu skicu stvari koje želite da naučite ili uradite. Važni je da ne provodite previše vremena ulazeći u najsitnije detlje jer, svi planovi se menjaju u hodu, pa čak i oni perfektni.
Krenite sa idejom da poporavite problem koji je pred vama, a kasnije se posvetite usavršavanju. Oslobodite se pritiska da sve što uradite mora da bude savršeno – energiju usmerite ka tome da budete sve bolji i bolji.
Napišite svoju prvu radnu verziju brzo. Brzo kodiranje znači brzu povratnu informaciju prema klijentu ili projektu, a brza informacija je najbolja informacija.
Što pre početne, brže ćete napredovati.
Umesto da pokušavate da iz prve predstavite savršen softver, sasvim je u redu napraviti nešto što je dovoljno dobro i potom nastaviti da to usavršavate i poboljšavate kako vreme prolazi. Čak i najveće kompanije na svetu izbacuju apdejte za svoj softver i programe.
Važno da je budete u stanju da procenite kada je softver dovoljno dobar. Možda nije savršen i ne ostavlja bez daha, ali i to je i dalje svetlosnim godinama daleko od lošeg.
Gotovo je bolje od savršenog
Ovu frazu učinila je poznatom Sheryl Sandberg (Facebook COO). Ona u svojoj knjizi koristi ovaj moto kao podsetnik da je nekada potrebno odbaciti nemoguće standarde koji ne unapređuju softver na kom radimo, već ga zapravo unazađuju jer jurenje perfekcionizma u najboljem slučaju izaziva frustraciju, a potpunu paralizu u najgorem.
Ova kontekst vrlo lako se može primeniti i na programiranje jer se svodi na veoma prostu maksimu – objavljen softver je mnogo bolji od neobjavljenog.
Na kraju (programerskog) dana, važno je zaršiti projekat i imati hrabrosti da ga podelite sa drugima, umesto da se potpuno izgubite u sitnim detaljima i beskrajnim unapređenjima.
Svaki programer bi trebalo da oseti kada je njegov softver dovoljno dobar i da je došlo vreme da se posveti sledećem. U suprotnom, projekat će pojesti još sate i sate vremena, umesto da se posvetite građenju korisničke baze i rešavanju ključnih problema.
Sa druge strane, ova fraza nikako nije izgovor za loš softver. Softver koji ste napravili bi trebalo da reši problem koji ste krenuli da rešavate na samom početku. Softver mora da bude dobar, ali ne mora da bude savršen.
Zapravo, da li ste se ikada susreli sa zaista savršenim softverom?
2 komentara