Stack Overflow je uradio obimno, godišnje, istraživanje u vezi osećanja koje programeri imaju prema svom poslu, sa akcentom na interakciji sa AI, a rezultat je istovremeno iznenađujući i poražavajuć. Naime, 80% programera nije zadovoljno svojim poslom, a čak svaki treći ispitanik tvrdi da mrzi svoj posao. Polovina njih funkcioniše u „modu za preživljavanje“. Preostalih 20% su donekle zadovoljni, ali s obzirom na plate i beneficije koje programeri imaju, postavlja se pitanje zašto je to tako i zašto procenti nisu obrnuti?
U istraživanju je učestvovalo više od 65.000 programera iz 185 zemalja i to je ono što je zabrinjavajuće, jer na ovakvom uzorku se rezultat istraživanja ne sme ignorisati. Iako je u fokusu istraživanja bila interakcija programera sa veštačkom inteligencijom, njihovo nezadovoljstvo poslom je „ukralo šou“.
Dalje, dolazimo do još čudnijeg podatka, iako nisu zadovoljni svojim poslom, većina programera se i dalje bavi programiranjem u slobodno vreme kao hobijem (68%), dok se gotovo 40% njih time bavi radi profesionalnog razvoja ili samostalnog učenja putem online kurseva.
Zaključak koji možemo da izvedemo je da nije problem u samom kodiranju i da programeri definitivno osećaju strast prema kodiranju.
Pa šta je to onda ono što je dovelo do katastrofalnih rezultata istraživanja?
Opšta nesigurnost u vezi globalne geopolitike, utiče na sve ljude, a ne samo na kreatore digitalnog sadržaja, smanjenje platežne moći usled inflacije, takođe. Otkazi u IT industriji, jesu izraženiji nego pre „korone“ i definitivno imaju uticaj, ali svakako ne u meri da 80% programera bude nezadovoljno. Tehnički dug, kultura „hustle mentaliteta“ (kultura prekomernog rada), veštačka inteligencija – kao pretnja i fizičko zdravlje koje prati stil života jednog programera su legitimni razlozi za nezadovoljstvo, ali... Možemo da nabrajamo razne aspekte koji imaju uticaj na to da se programeri loše osećaju u vezi svog posla, ali je činjenica da posao programera danas i pre 10-15 godina nije isti posao, iako liči. Ono što se promenilo ima veze sa birokratijom i sa time da se ljudi koji stvaraju kod više ne pitaju mnogo u vezi projekta na kome rade, već su tu ulogu preuzeli menadžeri.
Rokovi. U njima je problem. Programeri danas imaju „vođe projekata“ koji donose krucijalne odluke. U produkciju se ide tog i tog datuma, bez obzira da li je softver visokog kvaliteta, jedva radi ili čak fale veliki delovi „slagalice“, jer ipak dolazi vreme za naredni sprint. Sam rok ne bi ni predstavljao problem, da programeri imaju autonomiju, pa da mogu da isplaniraju vreme na adekvatan način, a ne da ga gube na obimnu birokratiju, pre svega. Njihovo mišljenje više nije važno, koliko je bilo ranije i to dovodi do ozbiljne frustracije. Jasno je da se pejzaž u kome softver nastaje drastično promenio, ali trebalo bi da se zapitamo da li je ovolika promena korisna za krajnji cilj. Činjenica je da je programiranje kreativna profesija koja može doneti zadovoljstvo, ali se čini da je uslov da se radno okruženje prilagodi potrebama ljudi koji je obavljaju, a ne obrnuto. Podrška, razumevanje i realistična očekivanja su ključne stvari, koje se očekuju od menadžmenta, a koje nažalost u velikom broju slučajeva, izostaju.
Možda je ovakva situacija, deo „velikog zlog plana“ da njihov posao preuzme veštačka inteligencija, pa je ovo samo težak period tranzicije. Nije nemoguće da će se u budućnosti programirati „objašnjavanjem“, a ne pisanjem koda. Ipak, programeri su veoma jasno iskazali i svoj stav da veštačku inteligenciju ne vide kao pretnju. Čak 70% programera ne vidi AI kao pretnju svojim radnim mestima, ali ih zabrinjava nedovoljno razumevanje koda od strane AI sistema, što po njihovom mišljenju predstavlja i najveći problem kod AI alata. 72% podržava implementaciju AI u svakodnevnom radu, a 76% ispitanika koristi ili planira da koristi AI alate, od kojih očekuju povećanje produktivnosti, pre svega (81%).
Posle ovakvih rezultata istraživanja, neko bi trebalo da se pozabavi eksplozijom nezadovoljstva programera, jer su ipak oni ti bez kojih nema ni koda, ni softvera. Ovo je crvena lampica koja se ne sme zanemariti. Ukoliko se stvari ne promene, kvalitet proizvoda će da trpi, a to nikome neće doneti ništa dobro. Veća autonomija i više poverenja u ljude koji stvaraju kod, može dovesti do toga da se „ponovo“ osete ispunjeno i zadovoljno u vezi svog posla.
Veštačka inteligencija je u razvoju i trenutno jako daleko od savršenosti, ali mi ovog trenutka imamo programere koji jesu savršeni, za naše potrebe i kojima bi trebalo pokloniti pažnju. Treba imati u vidu i to da njihovo nezadovoljstvo može da ugrozi brzinu razvoja veštačke inteligencije u sferi njihovog delovanja.