Pisali smo već o položaju žena u IT industriji, nižim zaradama u odnosu na kolege na istim pozicijama, i generalno težem karijernom putu sa kojim se suočavaju u pretežno “muškim” industrijama u koje svakako spada i IKT sektor. Često možemo čuti procenu da je udeo žena U IT-ju cca 30% vs 70% muškaraca, ali s obzirom da ovde ulaze i tzv. support pozicije (najčešće HR, marketing, administracija, dizajn, itd.) moramo biti svesni činjenice da je ovaj udeo i niži ukoliko pričamo samo o tehničkim pozicijama tj. o developerima. Npr. u 2022 Developer Survey istraživanju koje svake godine sprovodi Stack Overflow, učestvovalo je samo 5% ispitanica koje su se deklarisale kao žene.
Statistika je još poraznija ako govorimo o ženama na rukovodećim pozicijama u tech sektoru jer ako sagledamo opšte stanje u Srbiji (u skladu sa podacima iz APR-a), udeo žena na direktorskim pozicijama 2023. godine bio je 24%, isto kao i udeo žena u Upravnim odborima (ovde govorimo o svim registrovanim preduzetnicima i preduzećima, ne samo o IT industriji).
O ovoj temi smo popričali sa sagovornicama koje sopstvenim primerima pokazuju potencijal žena-rukovodilaca.
Tri primera vredna deljenja
Primer Eleonore Milić iz niške iGaming kompanije Fazi pokazuje kako u STEM industriji itekako ima mesta za žene na najvišim pozicijama. Kao doktorand na Katedri za računarstvo i informatiku Elektronskog fakulteta u Nišu, karijeru u Faziju započela je 2012. godine kao Softverski inženjer (.NET i Android), 2015. unapređena je na poziciju Team Lead-a za online igre, da bi 2022. godine postala Head of Business Development, a ove godine i Head of Business Technology.
Na ovoj se poziciji bavi nadgledanjem tehnološkog pravca kompanije, praćenjem novih tehnologija, IT sistema i arhitekture sistema, a uključena je i u proces strateškog planiranja. Uporedo završava doktorat na temu bihejvioralnih obrazaca i veštačke inteligencije.
“Ne znam kako je u ostalim gradovima u Srbiji, ali što se tiče Niša klima je povoljna za žene u IT-ju. Poznajem puno koleginica sa fakulteta koje su na rukovodećim pozicijama. Smatram da to zavisi od osobe, a ne toliko od pola, iako muškarci jesu u blagoj prednosti, jer ne prave pauze u karijeri zbog porodiljskog odsustva. U svakom slučaju organizovane žene imaju odličan balans između poslovnog i privatnog života, tako da to nikada nije bio problem. Na osnovu svog iskustva, mogu reći da sam kroz karijeru u IT sektoru upoznala puno sposobnih žena. Osnovno što ih je razlikovalo od ostalih zaposlenih je sportska disciplina, temeljan pristup rešavanju problema i entuzijazam deteta. Žene koje su inženjeri retko beže od izazova i ništa im nije teško. Prag tolerancije im je veći, a želja za novim znanjem još izraženija. U kompaniji u kojoj radim u jednom trenutku bilo je tri tima koji su se bavili razvojem tri različita proizvoda i na čelu svakog tima bila je po jedna žena. Slična situacija je i danas. Kompanija je puno porasla, ali i dalje ima puno žena na liderskim pozicijama”, kaže Eleonora za HelloWorld.rs.
Sa Milicom Maksimović porazgovarali smo o razlozima zašto smo još uvek daleko od toga da imamo dovoljno žena na rukovodećim pozicijama svuda, pa i u IT industriji.
“Pošto u tech svetu danas imamo manje žena u odnosu na muškarce, rekla bih da je logično da su žene brojčano manje prisutne i na liderskim pozicijama. Potrebno je više uložiti u to da na samom početku, u obrazovnom sistemu rešimo taj problem, da bi smo mogli da pričamo o tome šta je sve to blocker za žene na rukovodećim pozicijama. Ako govorimo o startapima, pretpostavljam da ima žena koje odbija nezrela kompanijska kultura mladih firmi, jer biti na liderskoj poziciji ovde ne znači samo donositi dobre rezultate, već imati i dobre međuljudske odnose unutar tima i kompanije”, kaže nam Milica koja radi na razvoju Wasp veb-frejmvorka.
Ipak, njeno iskustvo je veoma ohrabrujuće za žene jer razbija neke stereotipe, slično kao i u Eleonorinom slučaju.
“Moje lično iskustvo je da je neophodno pokazati inicijativu da se bude na takvoj poziciji i da sam ja imala sreću da radim sa ljudima koji su me cenili zbog mog znanja i mog iskustva. Nikada nisam osetila da je to što sam žena prepreka da budem na nekoj poziciji. Isto tako sam često bila osoba koja je u timu “preispitivala” neke ranije donešene odluke, procese i procedure, i malo više obraćala pažnju na dugoročne efekte. Imam osećaj da je muškarcima nekad lakše da se fokusiraju na jednu stvar, i to da ostvare neki cilj, dok je meni prirodno da sagledavam širu sliku i to kako se jedan projekat može odraziti na neki drugi ili dugoročnu strategiju. Kao i u svemu, rekla bih da je bitno naći balans u pristupima, i da je to jedna od ključnih stvari za poslovni uspeh. Takođe, rekla bih da je ključ mog ličnog uspeha to što sam imala odlične mentore kojima sam jako zahvalna što su nesebično delili svoje znanje sa mnom”, objašnjava Milica.
2021. godine su startapi osnovani od strane žena u Centralnoj i Istočnoj Evropi dobili samo 1% investicija i da tek svaki deseti startap osnuje žena, pa nas je pored liderske, zanimala i osnivačka perspektiva.
Uvide nam je dala Tamara Jakovljević Papić - suosnivačica healthtech startapa BabyFM koji na inovativan način i uz pomoć veštačke inteligencije, senzora i aplikacije pomaže roditeljima da na vreme dobiju informaciju ukoliko je njihovom detetu porasla temperatura, da zakažu lekarski pregled, itd. Dok je pokretala svoju startap kompaniju, Tamara nije imala nikakve nedoumice po pitanju da li će kao žena biti u nepovoljnijem položaju, ali kaže da se više puta susrela sa muškom sujetom nego sa ženskom. Ona nesrazmernu zastupljenost žena rukovodilaca u IT-ju vidi na sličan način kao Eleonora i Milica.
“U IT industrijama generalno nema puno žena na rukovodećim pozicijama, odnosno dosta ih je manje u odnosu na ostale industrije gde je taj procenat već manji od muških rukovodilaca. Međutim, dosta utiče i samo interesovanje žena za ove oblasti, tako da je ključna motivacija i edukacija žena kako bi taj procenat bio veći. Poznato je da su žene stabilnije, empatičnije i da gledaju širu sliku posebno u rešavanju konflikata u timovima, tako da ako preuzmu rukovodeće pozicije, uglavnom su veoma uspešne”, kaže Tamara.
Saveti za buduće liderke
Iako cifre i statistički podaci nisu ohrabrujući, kako pokazuje i izveštaj Women In Tech iz 2021. godine, kao i Women in Tech Survey iz 2023, ipak je važno ne gubiti nadu i nastaviti ulagati napore kako bi se ovaj jaz premostio i postigao određeni balans.
“Nemojte čekati da vas neko vidi, prepozna vaš uspeh i onda vam da neko priznanje. Biti lider znači zauzeti se za sebe, za svoj tim, priznati sve neuspehe ali i govoriti o uspesima kada za time ima potrebe. Svima bih preporučila da pročitaju “Radical candor” i “Lean in”, te dve knjige su me dosta oblikovale i pomogle mi da prepoznam neke obrasce ponašanja na koje ranije nisam obraćala pažnju”, kaže Milica.
“Savetujem svim ženama da se uzdaju u svoje znanje, intuiciju, senzibilitet i da ulažu u lični razvoj sa kojim dolazi i kompanijski tj. karijerni razvoj, te da neće biti mesta problemima koji proizilaze iz rodnih razlika”, objašnjava Tamara.
“Kvalitet uvek nađe put i za svakog ko želi da uči i trudi se da napreduje ne postoji diskriminacija u IT svetu, ako mene pitate”, zaključuje Eleonora.