Kao što je za dete važno da ima roditelje, u poslovnom svetu važno je da imamo mentora. Osobu koja ima više iskustva od nas i koja je tu za sva naša pitanja, podršku i pomoć. Mentor nam je posebno značajan na početku karijere, kada imamo najviše pitanja i nismo sigurni da li radimo to što treba na pravi način.
Nedavno smo razgovarali sa Nikolom i Đorđem, našim studentima na praksi koji su tu zahvaljujući FAROS programu. Oni su kroz svoje iskustvo objasnili koliko im znači podrška mentora i način na koji sa njim rade, pa su nas podstakli da o mentorstvu pričamo više sa njihovim mentorom.
• Šta su odlike dobrog mentora? • Da li se mentor rađa ili stvara? • Kako treba da izgleda proces mentorstva? • Koje su najkorisniji saveti za početnike u IT industriji?
Na sva ova i mnoga druga pitanja razgovaramo sa Aleksandrom Dodićem, senior softver inženjerom i našim najhvaljenijim mentorom. Ne znamo da li je najbolji jer nemamo jasno kriterijume niti smo organizovali takmičenje, ali slobodno možemo da kažemo da je najhvaljeniji jer je to istina.
Šta su odlike dobrog mentora?
Vrlo važno da li se mentor i učenik poklapaju. Nekom legne strog mentor, nekom ne. Nekome blag mentor bude super, a neko kaže - on meni ništa ne traži, šta god da uradim njemu je dobro. Da bi imali dobrog mentora, prvi zadatak je – pronađi mentora koji će ti odgovarati po načinu rada i deljenju znanja.
Dobar mentora treba da svoje učenike pušta da greše, ali ne previše. Treba naći tu zlatnu sredinu između toga da im dozvolimo da greše, ali ne i da provedu previše vremena u pogrešnom smeru, a i da ne naprave neku kardinalnu grešku na projektu koja će biti veoma skupa.
Nije svaki dobar inženjer i dobar mentor. Nije dovoljno da samo imaš znanje, jer svi mi seniori imamo znanja i iskustva. Da bi bio dobar mentor, treba da umeš da preneseš znanje i da uživaš u tome. Ako treba da sumiram sve što sam rekao, ukratko, dobar mentor treba da:
• Poseduje adekvatno znanje • Bude voljan da to znanje deli nesebično • Bude uporan
Da li se mentor rađa ili se stvara?
Verujem da se to uči i dolazi iskustvom. Kada se ti sam opečeš, onda želiš pomogneš drugima da to izbegnu i nauče iz tvojih grešaka. Ja učim druge vođen svojim dosadašnjim iskustvom i stečenim znanjem.
Neophodna je samo želja za deljenjem znanja. Postoje ljudi koji to ne vole ili nemaju strpljenja i njima ne treba davati ulogu mentora.
Kako izgleda proces mentorstva?
Iz mog iskustva mogu da kažem da zavisi od toga koliko dugo praksa traje i kako je koncipirana. Prakse kod nas u Enlight-u, pre FAROS-a praksa je trajala vrlo kratko, 3-4 nedelja. Za to vreme, mi ne možemo da prođemo kroz ceo razvojni ciklus softvera. Tada ne mogu da budem toliko zahtevan kao u slučaju višemesečne prakse.
Dugoročne prakse, koje traju, na primer, 5-6 meseci nam otvaraju mogućnost da stvari radimo drugačije. Evo objasniću kako funkcioniše takva praksa kod nas.
Iako je u pitanju praksa, mi ju posmatramo kao komercijalni projekat da bismo naučili praktikante kako bi trebalo da izgleda proces rada na realnom projektu. Iako se sam proces rada razlikuje od klijenta do klijenta, ono što mi želimo da ih naučimo je odlična osnova za dalju karijeru.
U suštini, koristimo SCRUM metodologiju za praćenje projekta.
Radne zadatke zapisujemo na backlog, definišemo ih i procenjujemo.
Na planiranju sprinta razlažemo zadatke na sitnije celine - podzadatke, donosimo odluku šta je moguće postići u naredne dve nedelje i krećemo sa sprintom. Na kraju sprinta se osvrnemo na to šta smo uradili i kako smo uradili. Trudimo se da ispoštujemo SCRUM u što većoj meri i da odstupanja svedemo na minimum.
Zadatke radimo u iteracijama. Kada završe zadatak, pregledam šta su uradili. Kada naiđem na nešto što mi se ne sviđa, osvrnemo se na dobru praksu, loš primer, kao i na posledice. Svaki put vratim zadatak na doradu i objasnim zašto nešto nije dobro, sve dok ne pošalju zadovoljavajuće rešenje.
Naravno, dešavalo se i da ja napravim previd i da moji komentari budu pogrešni. Bitno je da na kraju konvergiramo ka optimalnom rešenju.
Kako ljudi najbolje uče?
Zavisi od čoveka do čoveka – neko bolje uči iz dobrih neko iz loših primera. Ja sam učio iz grešaka i verujem da se najviše se uči iz onoga što najviše boli i što ti stvara najveću muku i problem. Ono što me je nateralo da čitam i da se osvrćem na dobre primere su greške koje sam pravio.
Takođe, mislim da je značajno da kada im ukažem na grešku, objasnim zašto je to greška i dam smernice za ispravku. Ne previše detaljno, jer treba im ostaviti prostora da se i sami snađu. Ne ustručavam se da im zadatak vraćam koliko god puta je potrebno dokle god mi ne pošalju rešenje zadovoljavajućeg kvaliteta.
Da bi učili, moramo da radimo, ali značajno je i da pročitamo i uputimo se pre što nego krenemo da nešto rešavamo. Na primer, pre nego što krenemo nešto da radimo, postavimo očekivanja – unapred dobiju zadatak da prouče i osmisle kako bi nešto uradili. Zatim se ispričamo i na osnovu toga donesemo odluku da li treba još proučavati neku oblast ili krenuti sa konkretnim zadacima.
Šta si ti naučio od svojih mentora?
Prvi mentor mi je bio Petko, naš COO, a zatim i Predrag Vujaklija, kolega iz prethodne firme. To je bilo davno, pre 10 godina, ali sećam se da sve što su me učili, radili su svojim ličnim primerom.
Ako treba da izdvojim dve glavne stvari koje pamtim i koje sam naučio u tom periodu mentorstva, to su sistematičnost i upornost. To su dve najvažnije osobe dobrog inženjera.
Kako meriš uspeh? Kako znaš da si nekome bio dobar mentor i naučio ga/je šta je trebalo?
To najviše vidim po njihovim rezultatima i komentarima. Prvo, kada krenu da manje greše i ne ponavljaju greške od ranije, vidim da su naučili i usvojili znanje do sada. Tačno se vidi ta kriva učenja, kada na početku sve sporije napreduje, a kasnije kada uhvate korak i uhodaju se, ne moram da ih podsećam na neke stvari, koje im postanu rutina, a pored toga još urade nešto dodatno.
Zatim, kada oni dobiju priliku da rade na još nekom projektu ili kada rade u nekom drugom timu, izvan naše kompanije pa mogu da uporede stečeno znanje sa znanjem drugih inženjera i procesima u drugim kompanijama.
Ovde u Enlight-u mi insistiramo da se radi po PS-u i imamo jasno definisan proces koji pratimo. Skoro sam čuo od svog bivšeg učenika da je radio na vrlo haotičnom projektu i da vidi benefit onoga što smo učili.
Šta su najčešći saveti koje daješ svojim mentijima?
Treba grešiti, jer ko radi taj i greši. Ko nije napravio nijednu grešku, ništa nije ni radio. Ne treba se bojati, već iz svake greške izvući znanje i dodati to u skup svojih veština.
Što se tiče naše struke, moj savet je: šta god da radite, radite što jednostavnije moguće. Kod koji pišete treba da razumete i nakon godinu dana i treba da ga razume i tek svršeni student. To nije uvek moguće ali tome treba težiti.
Ako se dobra praksa savlada na početku karijere, onda to postane navika.
Slušaj svakog ko ima šta pametno da kaže, a ne samo mentora. Uči od različitih ljudi sa različitim iskustvima i primenjuj stečeno znanje, ne samo u poslu već i u privatnom životu.
Ako želiš da uspeš, budi radoznao, željan znanja, sistematičan i uporan.
Posetite profil kompanije Enlight Engineering.
