Javno preduzeće “Toplifikacija” Požarevac jedno je od najuspešnijih preduzeća u Braničevskom okrugu, a verovatno i šire. Rezultat toga je da Požarevac ima najkvalitetnije, najracionalnije i najjeftinije grejanje u Srbiji.
Gradovi Požarevac i Kostolac imaju tako dobro grejanje zahvaljujući činjenici da se energija za njihov toplovodni sistem dobija iz Termoelektrana “Kostolac. Sama ideja o tolifikaciji koja bi se oslanjala na energiju iz termoelektrana postoji verovatno od kako su one izgrađene, ali su konkretni koraci po tom pitanju pokrenuti početkom 80-tih godina prošlog veka.
Ovaj kraj raspolaže neprocenjivim energetskim resursima od šireg značaja. Energetska kriza aktuelizovala je potrebu da se energetski potencijali racionalno koriste i to u prvom redu putem kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. Ovim se kao prvo povećava stepen racionalnosti korišćenja uglja kao primarnog energetskog resursa i racionalnije rešava pitanje grejanja dva grada i supstitucije uvoznih energenata ( nafta, njeni derivati i gas) domaćim ugljem, koji se do tada koristio ipak na nedovoljno racionalan način.
Ozbiljnije na realizaciji te ideje počelo je da se radi tek početkom pretposlednje decenije dvadesetog veka. Tada je (početkom 1980-tih) odlučeno da se izgradnji jedinstvenog, centralnog, grejanja u Požarevcu pristupi u dva pravca: prvo da se izgradi jedinstvena gradska mreža u Požarevcu i da se ona poveže sa energanama Mesne industrije Požarevac i Fabrike šećera Požarevac, kao privremenim izvorima toplote i drugo da se pristupi izgradnji vrelovoda Kostolac-Požarevac i neophodnim prilagođavanjima u samim kostolačkim termoelektranama, koje bi dakle trebalo da budu trajni izvor topolotne energije. Bio je to pionirski i za Požarevac kapitalni posao, koji je trajao neočekivano dugo, jer je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina došlo do raspada države SFRJ, raspada koji je doneo ratove, besparicu, hiperinflaciju i čitav niz drugih veoma ozbiljnih problema. Period energetskog embarga, političke i ekonomske krize pokazao je međutim i koliko je bilo pametno što je Požarevac rešavanje svog centralnog grejanja, koje je kao takvo svakako jedno od ključnih pitanja za svaki grad i svaku zajednicu, vezao za Termoelektrane “Kostolac” i domaći energent, domaći ugalj, namesto za uvozne energente koji su i dosta skuplji i pokazalo se pokatkad i nepouzdani. Domaći ugalj iz koga se u termo-postrojenjima dobija električna energija, upravo, u Termoelektranama “Kostolac” najracionalnije se koristio i za dobijanje toplotne energije. Od jednog kilovata električne energije u samim termoelektranama dobija se pet kilovata toplotne energije.
