Programiranje predstavlja veliki deo naše želje da rešavamo probleme. Suprotno popularnom mišljenju, ne odlučuje se za programiranje samo zato što je to trenutno veoma traženo zanimanje i dobro se plaća. Iako ima i takvih primera, programiranje treba posmatrati kao umetnost – nešto za šta je potrebna velika želja, puno učenja, ali i talenat.
Iza naizgled idilične slike programiranja, kriju se naporni dani sa satima uloženog truda i znanja, kao i puno uloženog slobodnog vremena.
Ako sav taj trud nije adekvatno nagrađen, dat smisao žrtvovanju ili tim ne funkcioniše kao tim otvara se ozbiljan prostor za pojavu stresa, nervoze, ali i onog najgoreg za zaposlenog (i firmu) – sagorevanja na poslu.
To je upravo ono što će biti fokus ovog teksta – kako do sagorevanja na poslu dolazi, kako možete da se zaštitiš i najvažnije, kako da ga prepoznaš i na vreme reaguješ.
Kako da prepoznaš da je došlo do sagorevanja?
Kako bi mogli da uopšte dođeš do zaključka šta je sagorevanje na poslu, potrebno je da znaš kako da ga prepoznaš.
Tehnički, sagorevanje predstavlja stanje fizičke ili emotivne iscrpljenosti koje prati osećaj smanjenog uspeha i gubitak ličnog identiteta.
Zašto dolazi do sagorevanja?
Vrlo često do sagorevanja dolazi usled dugoročnog i nerešivog stresa na poslu – što rezultuje osećanjima emotivne iscrpljenosti i udaljavanjem od kolega i važnih ljudi u vašem životu.
Do sagorevanja na poslu najčešće dolazi kada si primoran da radiš stvari u kojima ne uživaš i pritom ne dobijaš nikakvu nagradu ili priliku da se odmoriš i oporaviš od posla.
Prostije rečeno, imaš radne dane koji se protežu u nedogled bez ikakvog izgleda za odmor ili neke privatne aktivnosti, gotovo nikakvu priliku da iskažeš svoje mišljenje ili ideje u vezi sa tim kako stvari mogu da se promene na bolje.
Važno je da napomenemo i šta sagorevanje nije, jer simptomi mogu da se poklope sa drugim stanjima. Depresija, dosada i lenjost vrlo često mogu da se protumače kao sagorevanje jer su simptomi veoma slični.
Zašto puno ljudi u IT industriji pati od sagorevanja na poslu?
Sa sigurnošću možemo da kažemo da su mnoge pozicije u IT svetu izazovne i sa sobom nose poprilično stresa, ali pritisak svakako nije ni blizu onom koji imaju, recimo, hirurzi ili pripadnici vojske i policije. Ipak, ako ste 100% posvećeni svom poslu, zadovoljstvo urađenim vrlo lako može da preraste u pritisak.
Rad sa softverom ne poznaje granice i pruža popriličnu fleksibilnost po pitanju radnih sati i sredine iz koje se radi. Vrlo često postoji i veliki prostor za iskazivanje entuzijazma.
Sa druge strane, tu su i nerealni rokovi i očekivanja menadžmenta i klijenata. Usled toga, menadžeri, pa i sami programeri, daju sve od sebe kako bi sve ovo ispunili, iako znaju da objektivne okolnosti kao što su manjak ljudstva to neće dozvoliti – a pronalazak novih je sada već postao veoma naporan i skup proces koji firme pokušavaju da kompenzuju angažovanjem manje veštog kadra.
Upravo ta brzina često dovodi do toga da se projekti odbacuju, a ljudi koji su na njima naporno radili ne dobijaju pohvalu za svoj trud.
Takođe, uska specijalizovanost, i manjak stručnog kadra, sprečavaju mnoge u IT svetu da uzmu prekopotreban odmor, a kada se to i desi, na njega kreću sa osećajem krivice zbog toga što je tim ostao da radi sa jednim dragocenim čovekom manje.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da programiranje zahteva veliku količinu koncentracije, vrlo često i izolovanosti – što dodatno smanjuje interakciju sa ljudima.
Mali broj stručnih ljudi sa sobom nosi i poslovne prednosti, kao što su unapređenja na menadžerske pozicije, ali usled sve veće fluktuacije ljudi, do tih pozitivnih pomeranja često dolazi prerano i ljudi nisu spremni da na adekvatan način funkcionišu na novoj poziciji. Uživanje u programiranju može biti zamenjeno brojnim menadžerskim odgovornostima koje donose novi talas pritiska i manjka adekvatne podrške.
Preventiva - kako sprečiti sagorevanje na poslu
Veliki broj programera danas čine mladi ljudi koji su spremni da na sebe preuzimaju sve više posla i odgovornosti verujuću da će njihovo ja u budućnosti podjednako dobro moći da izađe na kraj sa povećanim obimom posla i manjkom slobodnog vremena.
Zato je važno da redovno pratite i beležite sve svoje obaveze (poslovne i privatne) kako biste u svakom trenutku imali uvid u to da li se balans pomera u korist poslovnog ili privatnog.
Ako osetite da polako ipak dolazite u situaciju koja bi dugoročno mogla da dovede do sagorevanja, stručnjaci preporučuju pravljenje redovnih pauza, vežbe disanja, meditaciju, fizičku aktivnost i prosto odvajanje dodatnog vremena za stvari koje vas ispunjavaju van posla.
Iako je odgovornost za naše zdravlje na nama samima, postoje i određene stvari koje bi menadžeri mogli da preduzmu kako bi sprečili najgori ishod:
- Dozvolite zaposlenima priliku da se na svakih par meseci odmore i odmaknu od poslovnih obaveza
- Kompenzujte požrtvovanost zaposlenih na adekvatan način bilo novcem, bilo dodatnim danima odmora
- Vodite tim svojim primerom
- Jasno definišite obaveze i pozicije zaposlenih
- Jasno komunicirajte
- Negujte pozitivne prakse poslovanja
Iako volimo da se osećamo važno i cenjeno, mnoge stvari mogu da sačekaju ili budu delegirane. Ako to uvek imate na umu, mnogo više ćete uživati u životu, ali i poslu, pa čak biti i u prilici da ozbiljnije planirate svoju budućnost.