U četvrtak, 16. decembra, sajt Helloworld.rs je organizovao još jedan vebinar za kandidate koji tek započinju svoju karijeru u IT-u ili su samo zagrebali ispod površine. Među panelistima našli su se majstori svog zanata - Vladan Vukmanov, Web Developer u kompaniji Sketch i Siniša Nimčević, Senior Consultant u kompaniji Nexus Alpha.
Uloga moderatora pripala je Bojani Ćirić sa sajta Helloworld.rs koja je sa svojim gostima razgovarala o najvažnijim veštinama koje neko treba da poseduje kako bi bio senior, šta je bitniji faktor - godine koje programer ima ili količina znanja, koji je sledeći korak seniora i da li su starije i iskusnije kolege spremne da podele svoje znanje.
Razmišljanja učesnika panela su se podudarala oko nekih pitanja, međutim, dotakli su se i tema oko kojih su imali različite stavove. Jedno je sigurno, svi su se složili da “Niko neće napraviti seniora od tebe, moraš sam!”, a baš takav naziv nosio je i ovaj online događaj realizovan putem Zoom platforme.
Greška je preskočiti 7 stepenika
U prvom delu vebinara govorilo se o najvažnijim veštinama koje osoba treba da poseduje kako bi za sebe rekla da je senior i da li do te pozicije dovodi određena količina znanja ili broj godina koje programer ima.
Panelisti se slažu da je za senioritet zaslužan zdrav spoj godina provedenih u poslu, na određenoj poziciji ali i znanja potrebnog za tu branšu. Međutim, Vladan Vukmanov naglašava da i način razmišljanja igra veliku ulogu.
- Nisu samo godine i iskustvo jedini merodovni faktori koji određuju poziciju seniora. Smatram da je to i jedan skup razmišljanja, stavova i etičnosti u poslu, ali sve to zavisi i od same kompanije, njene dinamičnosti i brzine kojom se razvija - objašnjava Vukmanov.
Usledilo je pitanje vezano za znanja i kompetencije, i učesnici su se jednoglasno složili da je mnogo lakše savladati tehničke veštine nego one mekane (soft skills) i da se senioritet najviše ogleda u dobroj komunikaciji i jasnom razmišljanju.
- Kada govorimo o znanju koje je objektivno i prenosivo sa projekta na projekat, onda je najbitnije da znaš da komuniciraš i da razumeš kako treba izgraditi jedan sistem tako da on može da traje godinama. Takođe, mislim da je senioritet na granici sa nekim sledećim korakom, a to je da ti vodiš neki tim - dodaje Siniša Nimčević.
Vladan se nadovezuje i naglašava da je potrebno savladati način razmišljanja kako bi nam u daljem radu bilo koja tehnologija išla od ruke. Njegovi uvidi su takođa da mnogi juniori na početku prave grešku jer preskoče sedam stepenika i odmah krenu da se bave nekom konkretnom tehnologijom dok još uvek nisu naučili osnovne stvari koje se tiču samog programiranja.
Briga o arhitekturi i mentorstvo su sledeći korak
Kada si na početku, cilj kojem težiš jeste da postaneš majstor u svojoj oblasti. Međutim, nije tu kraj puta. Seniori svoju karijeru dalje razvijaju u vidu eksperta, konsultanta, tim lidera ili se posvete mentorstvu mlađim kolegama.
- Postoje ljudi koji nisu vešti u komunikaciji i takve osobe mogu da budu visoko plaćeni eksperti i konsultanti - oni imaju svoju usku oblast delovanja i njih ne zanima ništa više od toga. Ako je neko malo bolji komunikator, tada on sa pozicije seniora prelazi u tim lidera čija je odgovornost uglavnom arhitektura sistema (kako osmisliti sistem) - objašnjava Nimčević.
Sa druge strane, Vladan poručuje da je za njega briga o juniorima i njihovom prilagođavanju kompaniji sledeći stepenik u hijerarhiji senioriteta:
- Postoji veliki broj putanja kojima seniori mogu da idu. Neki će krenuti na put dubljeg razmišljanja o proizvodu ili projektu na kojem rade, dok postoje oni koji više žele da se upuste u svet menadžmenta i brige o juniorima u vidu mentorstva. Tada je njihov cilj da učine što zabavnije i prijatnije prilagođavanje novajlija i da im budu vetar u leđa prilikom izvršavanja početnih zadataka. Seniori koji idu ovim putem treba da pomognu HR službi i da budu most između njih i plašljivih juniora.
Praktični projekat i x faktor su lozinka za ulaz u IT kompanije
Da bi stigao do senioriteta, prvo moraš biti junior. Zato su se panelisti, kroz dinamičan razgovor sa moderatorkom dotakli i procesa selekcije i time dali odgovor na pitanje šta je sve potrebno kako bi se neko prijavio za ulaznu poziciju.
- Naša branša dozvoljava da se uradi mnogo toga samostalno, i kad neko pokaže takvu inicijativu, lako dobije posao. Bitno je da kandidati svoje tehničko znanje predstave kroz praktičan projekat. Ne da slepo prate neki tutorijal, već da reše konkretan problem. I onda kada se neko pojavi na intervjuu sa praktičnim projektom automatski ima mnogo veće šanse, jer je on sam, svojom voljom, zagrejao stolicu i napravio nešto - poručuje Siniša.
Iskustvo koje Vladan ima u regrutaciji, govori da na razgovoru za posao mnogo bolje prolaze kandidati koji pokažu svoj x faktor i sebe istaknu u odnosu na druge.
-Glavni savet koji imam za juniore je da pronađu nešto što će ih izdvojiti od drugih i čime će moći da "oduvaju" ispitivače na intervjuu. Uvek dajte nešto više, ubedite ih da zaista želite da radite sa njima. Pišite obavezno motivaciona pisma i kroz njih pokažite zašto treba baš vas da zaposle. Pronađite kompaniju u kojoj želite da radite, pogledajte čime se ona tačno bavi i onda se fokusirajte na nešto konkretno i time sebe izdvojte iz mase - dodaje Vukmanov.
Za sve koji još uvek nemaju iskustva u web programiranju, ali imaju u planu da zaplivaju IT vodama, učesnici panela naglašavaju da su HTML, CSS i JavaScript tri nezaobilazna stuba. Takođe ističu da na Internetu, posebno YouTube platformi, postoji mnogo besplatnog materijala za učenje i usavršavanje.
Vladan ovu priču zaokružuje savetom da se kroz zabavu mnogo lakše uči i deli dve igrice pomoću kojih možete jednostavnije da savladate CSS, a to su Flexbox Froggy i CSS Challenges.
- Poenta Flexbox Froggy igrice je da kroz pisanje CSS-a premestite žabe sa jednog lokvanja na drugi, dok je CSS Challenges igra u paru, gde dobijete sliku i takmičite se sa kolegom ili koleginicom ko će brže da napiše HTML i CSS koji odgovara slici - zaključuje Vladan.
Ceo vebinar možeš pogledati u na našem youtube kanalu: