Ma koliko bila pristuna u IT sferi, prokrastinacija predstavlja univerzalan problem svih ljudi.
Prokrastinacija nije isto što i lenjost. Ona predstavlja strategiju našeg mozga da se izbori sa negativnim emocijama kao što su anksioznost i frustracija. Naš um želi instant zadovoljenje i nije previše rad da misli o nagradama koje nas čekaju u dalekoj budućnosti – kada završimo kod ili projekat na kom radimo.
Od početka ljudskog postojanja, život je vrlo često bio veoma opasan, a životni vek ljudi izuzetno kratak. Bavljenje stvarima koje nas plaše vrlo često je impliciralo i naglo ugrožavanje života, a greška je značila sigurnu smrt.
Naš mozak jednostavno nije imao dovoljno vremena da se prilagodi na sadašnjost u kojoj ljudi bez problema mogu da žive 80 i više godina.
Zato je i dalje „programiran“ da izbegava sve što je neugodno i nesigurno.
Čekanje motivacije kako bismo uradili nešto definitivno nije recept za uspeh, posebno u užurbanoj IT industriji, i to bez obzira na poziciju i posao koji se bavite.
Iako smo svi svesni ovoga, vrlo često prokrastiniramo na rednom mestu, i zato je važno da na vreme uočimo zbog čega do toga dolazi, i upoznamo se sa tehnikama koje to efikasno mogu da spreče.
Do prokrastinacije najčešće dolazi zbog sledećih stvari:
- Perfekcionizam – plašite se da počnete sa kodiranjem ili projektom jer konstantno pravite planove koji će vam pomoći da kod bude savršen.
- Dezorjentisanost – previše stvari koje treba uraditi, a premalo vremena. Programeri vrlo često izgube fokus zbog hiljadu stvari na koje moraju da obraćaju pažnju tokom kodiranja.
- Kratkoročno zadovoljstvo – potraga za instant gratifikacijom kao što je zabava bez bilo kakvog dugoročnog benefita. Međutim, kratkoročno zadovoljstvo vrlo često može dovesti do dugoročnog bola.
Na svu sreću, postoji nekoliko tehnika koje vam mogu pomoći da se izborite sa prokrastinacijom. Ove tehnike možemo nazvati i hakovanjem, jer u osnovi, developeri hakuju aplikacije kako bi pravili funkcije ili popravljali bagove.
- „Samo još jedna stvar“ stanje uma
Ovakvo stanje uma pomoći će vam da ubedite sebe da uradite još tu jednu stvar koja vam je ostala, kada ste:
- Umorni od brojnih tiketa koje ste već završili – onda rešite još samo jedan tiket
- Umorni od same pomisli na hiljade linija koda koje morate da napišete – onda napišite još samo jednu liniju koda
- Nepripremljeni da počnete sa pisanjem koda - napišite još samo jednu liniju koda
- Task koji ste dobili je previše težak - završite neki drugi
Logika iza ovog načina razmišljanja jeste da se fokusirate na jednu, i samo jednu, stvar i završite je.
Naš mozak je kao prost procesor, napravljen je tako da može da se fokusira samo na jedan zadatak. Ova tehnika savetuje da izolujete sve druge stvari oko vas i maksimalno se fokusirate samo na jednu.
- 25-minutni sprint sa pauzama od 3 minuta
Brojni naleti produktivnosti koje prati kratak odmor između svakog pomažu vam da potpuno uronite u hitnost situacije. Ovde je važno stvaranje osećaja da je potrebno da na svakih 25 minuta morate da uradite manji zadatak.
Disciplinujte sebe da radite samo tokom tih 25 minuta, bez ikakvih distrakcija.
Ovaj interval se može menjati kako bi se bolje prilagodio vašim obavezama, pa tako možete da imate i 30-minutni sprint sa pauzom od 10 minuta.
Dokazano je da vođenje uz pomoć tajmera smanjuje sagorevanje na poslu jer se naš um fokusira na sprint od 25 minuta, a ne na celokupni radni dan od 480 minuta.
- Isključite autpopilota prostim odbrojavanjem
Sigurno ste primetili kada ste bili u školi da svi prestaju da rade ono što rade i automatski se fokusiraju na profesora koji počinje da odbrojava - i njegove instrukcije koje potom slede.
Ideja iza ovog sistema jeste da krenete sa odbrojavanjem od 5 do 1 svaki put kada primetite da je mozak prešao u autopilot mod i bavi se nekom beskorisnom aktivnošću.
Unutar ovog odbrojavanja aktivira se forntalni kortekst koji vas ponovo stavlja u poziciju kontrole onoga što vaš mozak radi – brzo izdajte sebi komandu da se vratite na ono što je važno i autopilot će biti isključen.
- Započnite dan nekom kreativnom aktivnošću, sastankom, diskusijom ili brejnstormingom
Ako dan započnete nekom kreativnom aktivnošću koja uključuje kolege, pa čak i rešavanje nekog njihovog problema, stvorićete u sebi pozitivnu energiju koja će vam pomoći da rešite i neki od svojih zadataka.
Ovakva akcija odmah po dolasku na posao može da aktivira vizuelnu i kreativnu stranu mozga koja je potrebna za komunikaciju, ali i rešavanje nestandardnih problema.
Prvi Njutnov zakon kaže da telo u pokretu ostaje u pokretu dok na njega ne počne da deluje spoljna sila. Isto ovo se može primeniti i na produktivnost.
Ako dan počnete proveravajući sve naloge na društvenim mrežama, biće vam znatno teže da se prebacite u produktivan mod.
- Postavite jasne rokove
Ljudski mozak se ne razlikuje puno od mozga životinja. Napravljen je da radi zabavne i lake stvari. Ako ne postoji rok, spremite se da taskovi, planovi i projekti zauvek budu na to-do listi dok je vaš mozak fokusiran na nešto zabavno i lako.
Bez pomoći roka i jasne liste obaveza, vaš um će obigravati oko svake obaveze, nekada će multitaskovati, nekada će biti ometen i vrlo često ćete zaboravljati na čemu zapravo radite.
Zato je važno da imate neki izvor podsećanja na obaveze i stvari koje je potrebno uraditi kao što je Trello kako biste tačno znali na čemu radite i koji je zadati rok.
- Odmor nije isto što i prokrastinacija
Važno je ne mešati odmor i prokrastinaciju. Odmor nam vraća energiju, dok nam je prokrastinacija crpi. Što manje energije imate, to ćete biti pod većim stresom, pa čak i depresivni.
I na samom kraju, važno je raskrstiti sa jednim veoma uvreženim mišljenjem – bolje radimo pod pritiskom.
Vrlo često možemo da čujemo, pa čak i sami to izgovorimo, da ljudi bolje rade pod pritiskom, i da zato vrlo često mnoge stvari ostavljaju za poslednji minut. Ovakvi potezi se vrlo često pravdaju tvrdnjama da je osoba najproduktivnijia kada je pod pritiskom.
Međutim, postoje naučna istraživanja koja su pokazala da je istina potpuno suprotna. Odlaganje stvari za poslednji trenutak predstavlja plodno tlo za stres, krivicu, konflikte i smanjenu efikasnost.
Zato, ne ostavljajte za sutra ono što možete da uradite danas!