Količina novca koju IT-jevci mogu da zarade u Srbiji nije presudna u odnosu na to da li će neki stručnjak izabrati u eri “digitalnih nomada” da u njoj radi i stvara. Da bi dobila odgovor na pitanje kako da privuče strance ili vrati svoje stručnjake, po oceni naših sagovornika, Srbija bi trebalo da krene od – sebe. Od društvenog uređenja, vladavine prava, odnosa prema radnicima i balansa poslovnog i privatnog... Jer, plata nije svima presudna, iako se za nju u Srbiji može mnogo više dobiti nego na zapadu, koji mnogi ipak biraju zbog toga što žele da im deca rastu u uređenom sistemu.
Filip Maličević iz Novog Sada otišao je iz velike nemačke firme u Srbiji upravo u Nemačku. Verovali ili ne – na poziciju koja mu je donosila manje novca nego u Srbiji.
“Ja sam odlučio da idem da bih naučio da radim i živim drugačije”.
Jednostavno, pritisak na njega i raspoloženje oko njega bili su preveliki, zbog čega se odlučio na ovaj potez za koji je uvreženo mišljenje da donosi više novca. U njegovom slučaju – ipak ne.
“I sada, kada razgovaram s kolegama, sa mojim bivšim kolegama koji su na istom nivou, oni više sada zarađuju nego ja. I neto im više i ostane, sa trenutnim stanjem u Srbiji”, tvrdi Filip.
Drugačija su iskustva ljudi iz Srbije sa kojima se u Nemačkoj susreće – jedan je otišao jer ne želi da mu deca odrastaju u Srbiji, drugi je takođe doživeo “burnout” u srpskoj firmi, treći nije uspeo da nađe odgovarajuću poziciju za sebe na tržištu Srbije, ali na nemačkom govornom području jeste.
“Nemačka meni izgleda kao SFRJ da nije bilo rata. Ništa nije, kao, wow, ne šljašti, ali funkcioniše”, kaže Filip.
Svi koji su se školovali na zapadu, a koji bi da se vrate savetuje – ni pod razno.
“Znam da se ljudi oduševe kada dođu ovde što je gradski prevoz normalan – ne trebaju ti kola, ideš biciklom svuda, možeš svuda da se organizuješ da stigneš na vreme, ne treba ti kao u Novom Sadu i Beogradu, gde god da kreneš, da moraš kolima, a nigde nema parking mesta” – navodi samo jednu od komparativnih prednosti Nemačke u odnosu na Srbiju.
Mane Nemačke? Skupo pozorište!
“Veliki minus koji mi je bio ovde je da karta za pozorište košta 70 evra. Ja sam u Novom Sadu svakog utorka ili srede išao u pozorište, karta je koštala 5-6 evra. Taj luksuz koji sam imao u Novom Sadu, tamo je bilo Srpsko narodno pozorište gde sam išao redovno, ovde ne mogu tako. Ima jako puno pozorišta i jako su kvalitetne predstave. Recimo, išao sam na jednu operu – 200 evra je karta bila”, kaže Filip.
Sve se svodi na to koliko novca ostaje od plate. Ukoliko želi da uštedi za stan, mora poprilično “da se stisne”. Jer, za razliku od Srbije, programeri u Nemačkoj ne zarađuju dvostruko ili trostruko više od ostalih visokoškolovanih stručnjaka, poput mašinaca ili elektroničara.
“Iako je, recimo, hrana jeftinija, ali druge stvari su dosta, u kvalitetu života, skuplje. Jer se mnogo više i vrednuje to. U Novom Sadu ti kao programer jako brzo zaradiš za stan. Ovde ipak moraš da radiš kao i svi drugi ljudi – 20 godina da ga otplaćuješ na kredit jer su cene jako velike i o mnogo drugih stvari razmišljaš da li ti je bitno da u to uložiš ili ne”, ocenio je Filip.
I pored toga, retki su momenti kada pomišlja da se vrati u zemlju.
“Vrednovanje ‘work-life balance’ u Srbiji nije lako. U Srbiji ako nemaš posla ‘možeš da se slikaš’, ili ako imaš onda je ‘šta da radiš, moraš da se trudiš’ pošto ćeš ga lako izgubiti, da li će firma uspeti ili neće, velika je neizvesnost. Ovde se ne očekuje ni od koga da radi prekovremeno ili da radi pod nervozom, jer – odmah ćeš dati lošije rezultate” – njegovo je iskustvo.
Da bi se to promenilo, po njegovom mišljenju, potrebno je malo više – poštovati ljude.
Za Borisa Aleksova iz subotičkog IT klastera, da bi donosioci odluka došli do odgovora kako da privuku talente da stvaraju u našoj zemlji, prvo treba sebi da postave pitanje - zašto Filip kao dobar deo njih odlazi iz Srbije.
“Razlozi spadaju u širi socio-ekonomski aspekt koji se teško mogu brzo preokrenuti u korist zemlje. Iz dostupnih javnih podataka i ličnog iskustva, nalazim da ima pozitivnih i negativnih aspekata i teško je reći da li je čaša do pola puna ili prazna kada bi se odgovaralo na pitanje " Da li Srbija gubi talente ili privlači povratnike?", mišljenja je Aleksov.
IT sektor, po njemu, nudi malo bolje uslove, da geo-lokacija nije presudna, pogotovo posle pandemije, ali neki poslovi su zavisni od lokacije.
“Subotičanin koji radi za firmu Meta u Irskoj, na poslovima optimizacije grejanja i hlađenja data centra teško da može biti van predgradja Dublina, opet neke firme Subotičkom IT klasteru uspešno rade za inostrane poslodavce i ponekad se vraćaju IT stručnjaci da žive u gradu gde su rođeni”, navodi Aleksov.
Naravno, uslovi za povratak nisu svakom isti, zavise od potreba individue, ali opšti životni standard - od medicinske nege, školovanja, infrastrukture, kulturne ponude - jeste jedan od glavnih faktora.
“Često količina zarađenog novca ne može kompenzovati lošu ponudu usluga ili robe. Povrh svega, to se razlikuje od grada do grada u zemlji”, dodaje on.
Prednosti i mane Srbije su različiti za one koji su rođeni u zemlji i imaju širu familiju i krug poznanstava od onih koji žele da dođu u Srbiju, kao što su Rusi i Ukrajinci, studenti iz inostranstva koji mogu ostati "u Evropi".
Prednosti Srbije su, po njegovim viđenju, sledeće: ponuda "jednostavnijeg" neprofesionalnog života, veličine gradskih sredina primerenijih zasnivanju porodica, geografska blizina raznih destinacija, relativno jeftino obrazovanje, ali i kulturni obrasci, kao što su neposrednost, solidarnost, relativna tolerancija drugačijeg.
Njene mane: visoko koruptivna sredina po svim osnovama, neadekvatna ponuda medicinske, pravne i svake druge zaštite pojedinca, lokalno tržište za profesionalne usluge, izolovanost od EU (nit smo tu, nit smo tamo), politička nestalnost i žarišta koja mogu uticati na dugoročno planiranje...
Podseća da je opšti trend mlađih generacija, onih rođenih u 21. veku, manja vezanost za lokaciju.
“U IT svetu digitalni nomadi se pojavljuju i unutar i van naše zemlje - spremnost da se odseli u drugi grad ili drugu državu nije faktor stresa nego prilike”, konstatuje Aleksov.
On ne očekuje da će se ovi trendovi promeniti u budućnosti. Naprotiv, očekuje povećanu migraciju IT profesionalaca.
“Kako je IT sektor sve širi, deo njih će biti privučen uslovima, kako ekonomskim tako i profesionalnim, a deo će tražiti bolji odnos rada i života. Taj deo može da gravitira "našim krajevima", kaže Aleksov.
Sve će to, prema njegovom mišljenju, imati uticaj na razvoj tehno eko-sistema u smislu da se “radna snaga gubi u korist onih koji ulažu u deficitarne IT pravce i odlaze na bolje plaćena tržišta, gde lokalne kompanije, bilo da su startapi ili strane investicije, teže zadržavaju talente i iskusne radnike u sektoru”.