Prava i dužnosti autora: Vodič kroz zakonsku zaštitu intelektualne svojine

U moderno doba u kojem živimo autorsko pravo, kao deo korpusa prava intelektualne svojine, svojevrsna je roba kojom se može trgovati, odnosno na autorskim pravima se zarađuje. Nije potrebno posebno napominjati šta ona znače u muzici, filmu ili programiranju.

Bez zaštite autorskog prava verovanto ne bi bilo ni autora u ovolikom broju, a mnoge grane industrije ne bi postojale u današnjem obimu. Ukoliko izuzmemo večna nadahnuća stvaralaštva, ideja je da autor može da uživa plodove svog rada, bili oni komercijalni ili ne.

Ne treba posebno pominjati, ali autor nije isto što i umetnik. Umetnost je subjektivna kategorija, a autorstvo – zakonska. Zakon ne zanima da li je delo umetničko ili nije. Takođe, zakon pokriva široke oblasti i danas nekome arhaične pojmove, međutim apsolutno je primenjiv za sve oblike digitalnog stvaralaštva.

U prošlom delu smo razjasnili ko može biti autor autorskog dela, dakle samo čovek. Vreme je da se upoznamo o delu kao takvom i koja prava proističu iz njega.

Delo prvo mora da nastane i da se objavi

Kako bi autorsko delo bilo podobno za autorsko-pravnu zaštitu potrebno je da bude objavljeno. To znači da je na bilo koji način i bilo gde u svetu prvi put saopšteno javnosti od autora, odnosno lica koje je on ovlastio.

Saopštavanje javnosti podrazumeva činjenje dela dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno povezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama, što znači da pokazivanje dela na slavi, rođendanu, žurki, krštenju ili parastosu nije saopštavanje javnosti. Nasuprot tome, javno objavljivanje na internetu, izložbi ili u vidu formalnog izdanja ispunjava ovaj zakonski uslov.

Zakon (o autorskom i srodnim pravima) dalje navodi da je autorsko delo izdato kad su primerci dela pušteni u promet od strane autora, odnosno bilo kog lica koje je on ovlastio, u broju koji, imajući u vidu vrstu i prirodu dela, može da zadovolji potrebe javnosti.

Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna kopija dela učinjena trajno pristupačnom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom, i tako dalje.

Kada se autorsko delo smatra „zaštićenim“

Autorsko delo je „zaštićeno“ samom njegovom objavom. Ukoliko ste se zapitali da li je tako jednostavno, odgovor je uprošćeno – da, iako postoje mnogi izuzeci.

Ovde je ujedno i razlika između autorskog prava i drugih prava intelektualne svojine kao što su pravo žiga, industrijskog dizajna i drugih prava industrijske svojine jer potonji zahtevaju registraciju kod nadležnog organa, odnosno dobijanje upravnog rešenja kojim je zaštita potvrđena.

Treba napomenuti da i neobjavljena dela uživaju autorsko-pravnu zaštitu ukoliko ispunjavanju zakonske uslove da budu autorsko delo. Iako nije nužno, moguće je autorsko delo deponovati kod nadležnog organa kako bi postojao jasan dokaz ko je autor dela što je zgodno ukoliko delo još niste objavili, ali tražite ko će to uraditi umesto vas.

Međutim, ne treba se zavaravati da se radi o zaštiti dela ukoliko se radi o deponovanju. To je samo jedan od elemenata zaštite, konkretno dokazivanja u nekom budućem postupku prilikom povrede prava. Otud kod deponovanja dela deponent dobija potvrdu, a ne rešenje.

Pre ustonovljavanja depoa, slično se ostvarivalo tako što je autor putem pošte sam sebi slao pošiljku sa svojim delom koju nije otvara sve dok nije bilo potrebno da se otvori u sudskom postupku prilikom izvođenja dokaza.

Koja prava ima autor dela

Kada nastane autorsko delo sa njim nastaju i prava autora na tom delu. Autor dela je nosilac autorskog prava, a ta prava su moralna i imovinska.

Uživalac autorskih prava na delu, dakle autor je fizičko lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni prilikom objavljivanja dela, osim ukoliko se ne dokaže drugačije.

Pored autora nosilac autorskog prava može biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa zakonom steklo autorsko pravo.

Ukoliko je autorsko delo stvorilo više lica, radi se o koautorstvu, odnosno koautorima i svaki uživa ista prava u skladu sa svojim autorskim doprinosom.

Moralna prava autora

Moralna prava autora podrazumevaju sledeća prava:

• Pravo paterniteta, odnosno isključivo pravo autora da se autoru prizna autorstvo na njegovom delu odnosno kao što naziv kaže da se zna ko je otac dela,
• Pravo na naznačenje imena, odnosno isključivo pravo autora da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno,
• Pravo objavljivanja znači da autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti. To dalje znači da do objavljivanja dela samo autor ima isključivo pravo da javno daje obaveštenja o sadržini dela ili da opisuje svoje delo,
• Pravo na zaštitu integriteta dela, zvuči rogobatno, ali znači da autor ima isključivo pravo da štiti konačni oblik svog dela i to naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi i da daje dozvolu za preradu svog dela,
• Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela je isključivo pravo autora da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Plastično rečeno, ukoliko ste autor neke pesme, a ona se pušta na mitingu stranke koja nije vaša politička opcija, imate pravo da se suprotstavite takvoj vrsti iskorišćavanja vaše pesme.

Kod moralnih prava autora bitno je istaći da su ona neprenosiva. Drugim rečima, ne možete na drugog preneti pravo da ste vi autor dela i slično.

Imovinska prava autora

Imovinska prava autora, kako im naziv govori, jesu prava ekonomske prirode. To znači da su to prava na osnovu kojih autor može zaraditi novac, odnosno da može ekonomski iskorišćavati delo. Za razliku od moralnih prava, imovinska prava autora su prenosiva na druge subjekte.

Imovinska prava autora su sledeća:

• Pravo na umnožavanje dela, kojim pravom autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način,
• Pravo stavljanja primeraka dela u promet, znači da samo autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela, prodajom ili drugim načinom prenosa svojine,
• Pravo davanja primeraka dela u zakup, podrazumeva da isključivo autor ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoženih primeraka svog dela u zakup,
• Pravo izvođenja - autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvođenje svoga dela,
• Pravo predstavljanja, podrazumeva da samo autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli predstavljanje svoga dela, što se odnosi uglavnom na scenska dela kao što su dramska, dramsko-muzička, koreografska, pantomimska dela koja nastaju uživo pred publikom,
• Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela, znači da autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela,
• Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja dela znači da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli prenošenje izvođenja ili predstavljanja svog dela u smislu kada se istovremeno javno saopštava delo, koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo izvodi ili predstavlja uživo, uz pomoć tehničkih uređaja kao što su zvučnik, odnosno ekran i zvučnik,
• Pravo emitovanja, podrazumeva da autor, odnosno nosilac autorskog prava ima isključivo pravo da dozvoli ili zabrani emitovanje svog autorskog dela u smislu emitovanja putem radija ili televizije, bilo kablovskim ili satelitskim putem,
• Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti (streaming) znači da autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere,
• Takođe autor ima pravo na satelitsko emitovanje u Republici Srbiji, pravo reemitovanja i kablovskog reemitovanja, pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje i pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike.

Ukoliko ste autor, bez obzira na umetničku vrednost dela koje ste stvorili (new age rečnikom: kreirali) u zavisnosti od vrste dela uživate neka od navedenih prava.

Na kraju treba istaći da iako autorska dela uživaju zaštitu kako je navedeno, ostvarivanje prava prilikom povrede je druga tema, a o njoj u jednom od narednih nastavaka.