Moj životni moto je "Never stop learning", a i današnji način života nas je nekako i primorao na to. Prirodne nauke – matematika, fizika i hemija su mi oduvek bile jača strana, pa nije ni čudno što sam se, još dok sam završavao gimnaziju, dvoumio da li da upišem studije farmacije ili elektrotehnike. Tada se, pre tačno deset godina, činilo da je hemijska strana preovladala; upisao sam farmaciju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i diplomirao 2014. godine. Međutim, nakon tri i po godine rada u apoteci, odlučio sam se na preokret, ne samo u karijeri, nego i u životu, zaplovivši u IT vode.
Voleo sam svoj posao u apoteci, ljude, dinamiku, i tokom vremena sam napredovao, ali sam u sebi imao osećaj da stagniram, da se ne bogatim znanjem, a neke opcije za promenu posla unutar struke mi tada nisu delovale primamljivo. Želeo sam nešto više, a da to ne budu ponovo nagomilani sati provedeni za knjigom.
Tokom ćaskanja sa drugaricom, preporučila mi je da se prijavim na besplatan kurs pravljenja sajtova u Infostud Hub-u u Subotici. Ideja mi se činila okej, imao sam vremena, iako tada nisam imao predstavu ni šta je HTML, želeo sam da probam nešto novo. Za prijavu je bilo potrebno odraditi dva kratka kursa na sajtu Sololearn i položiti lagan test. Kurs je trajao osam nedelja (oktobar – decembar 2017), od toga jedan termin subotom prepodne. Kako sam radio svake druge subote, smišljao sam razne načine da iskombinujem da odem neprimećen na 2 sata, iako su u apoteci bile gužve, ali koleginice su mi puno pomogle i izašle u susret. Inicijalno se nisam preterano zaljubio u HTML i CSS (zbog posla nisam baš redovno radio domaće zadatke), a kada smo krenuli da radimo JavaScript, petlje, funkcije, algoritme, tj. pravo programiranje, sam uvideo da mi lako pada i svidelo mi se.
U toku trajanja ovog kursa je bio aktuelan konkurs za IT prekvalifikacije u organizaciji Vlade Srbije i UNDP-a. Sada sam već znao neke osnove, imao predstavu o web development-u i odlučio sam da se prijavim. Selekcija se sastojala iz nekoliko krugova, prvi eliminacioni je bio test engleskog jezika, zatim test inteligencije i psihološki test. Od više od 10.000 prijavljenih, nas 2.000 je prošlo prvi krug. Nakon toga, mi u Subotici smo imali kratak test o znanju iz HTML-a i CSS-a (gde mi je prethodni kurs pomogao da uradim savršeno) i intervju u kom se stavio akcenat na našu motivaciju. Nas 16 je početkom februara 2018. krenulo u šestomesečnu avanturu. Kako se kurs održavao u Infostud Hubu-u u Subotici, pratio sam sve događaje koji su se tamo organizovali, redovno sam dolazio četvrtkom na predavanja iz raznih tema iz IT-a i biznisa i polako ulazio u internet svet. A, na kursu sam stekao i prijatelje sa kojima se i danas čujem.
Upoznao sam ljude koji ne žive standardni "od 9 do 5" život, freelancer-e, dizajnere, content writer-e itd. i polako sam iskakao iz svoje farmaceutske komfort-zone.
Kurs je trajao 18 nedelja, tri puta nedeljno. Tih šest meseci, četvrtak, petak i subota su mi bili rezervisani za učenje i vežbanje pod jačim tempom, a neretko se dešavalo da subotnju zoru dočekam kuckajući se sa kolegama na Slack-u i razmenjujući znanje i ideje. Upoznavši se sa planom i zahtevom programa (10 časova nedeljno + barem još 2x toliko na vežbanje i učenje), odlučio sam da napustim apoteku da bih se u potpunosti posvetio ovome, a dovoljno sam uštedeo, tako da sam sam sebe izdržavao tokom tog perioda kada sam bio nezaposlen. Sa nekoliko drugara sam zajedno učio, sami smo tražili dodatnu literaturu (uglavnom online kurseve), radili zadatke, smišljali kako ćemo frilensovati na Upwork-u ili Fiverr-u (nije se desilo :D ).
Sadržaj kursa su bile osnove web programiranja - HTML, CSS, PHP, MySQL, JavaScript, jQuery, AJAX. Nije mi bilo potrebno puno da shvatim da želim da se razvijam u backend pravcu. Nakon završenog kursa, dobili smo projekat koji smo radili više od mesec dana i branili pred komisijom. Nas devetoro je položilo i steklo pravo da idemo na praksu u jednu od 3 firme koje su učestvovale u celoj organizaciji (Infostud, Studio Present i ICB Tech).
Kao prvorangirani na završnom ispitu, imao sam priliku da biram gde želim i odabrao sam Infostud, oduševljen vrednostima kojima se firma vodi, ljudima, organizacijom i mestom. Na praksi smo, pored puno obuka (CodeIgniter, Git, MySQL, JavaScript, Symfony – osnove, Scrum), radili na projektu (Sistem rezervisanja sala za sastanke i opreme) u CodeIgniter-u. Imali smo priliku da vidimo kako funkcioniše pravi rad u firmi. Bili smo okruženi programerima, svaki dan smo imali daily meeting, mentor Miljan nas je usmeravao, učio nas pisanju kvalitetnog koda i pomagao nam kada zapnemo, a Saša - Product Owner i Csongor - Scrum Master su nam pomagali da rastavimo projekat na manje celine, postavimo prioritete, radimo na fokusima, da međusobno podelimo zadatke i da ga završimo na vreme. Nakon dva meseca lepog timskog rada, prezentovali smo svoj rad pred IT i razvojnom ekipom Poslova. Iako na početku prakse naše znanje nije bilo na zavidnom nivou, nakon dva meseca smo napredovali, a kolege iz Infostuda su prepoznale naš entuzijazam, sposobnost i volju za učenjem, tako da smo od decembra kolega Atila i ja, deo Infostuda, ja kao programer u sektoru Poslovi, a Atila u 4zida. Saša i Csongor su mi sada kolege i dalje svakodnevno sastančimo i zajednički rešavamo izazove. :)
Srećan sam što sam u Infostudu dobio priliku da se razvijam i postajem ne samo bolji programer, nego i bolja osoba, a farmacija mi je trenutno samo hobi i volim da dajem savete kolegama kada me pitaju o lekovima, terapiji, čajevima.
Ovaj iskorak mi je velika životna lekcija da verujem u sebe, da vredi preuzeti rizik i prepustiti se nepoznatom. To želim i da preporučim svima koji razmišljaju o prelasku u IT svet.
Zahvaljujući dostupnosti informacija, danas je lako naučiti ono što želimo, jedini neophodni resursi su nam motivacija, odlučnost i vreme. Odredite u kom pravcu želite da se razvijate i prepustite se učenju i radu, i odmah u startu kuckajte, smišljajte svoje projekte. Budite vredni i uporni, nemojte se bojati i sumnjati u sebe. Perioda neodlučnosti, sumnje i pitanja kao što je „Da li znam dovoljno?“, će sigurno biti, u takvim situacijama je najbolje da se osvrnemo i vidimo koliko smo postigli i naučili do tada i dozvoliimo sebi pauzu. Uživajte, na kraju - najbitnije je da čovek radi ono što voli.