Softveraš, inženjer - čarobnjak, sposoban da pretvori tvoju ideju u konkurentnu i skalabilnu platformu, da izmodeluje svaku tvoju želju i od nje napravi pametan gadget. Dostupan je 24/7, jer on ne spava, snovi su za njega precenjeni. Takođe, on zna 37 programerskih i govori više od 29 svetskih jezika, poznaje gotovo sve arhitekture operativnih sistema i nikada ne izgovara reči u nizu, bez da one grade smislenu rečenicu. Obično je tih i povučen, ne nameće svoje mišljenje, ali uvek zna šta je najbolje rešenje. On ne čita dnevnu štampu, ruske ili francuske književnike, već oficijalnu dokumentaciju i forume. Možeš ga videti na slikama sa mature, publikacijama kompanija za koje radi, ali nikada uživo, jer on postoji negde izvan tvog vidokruga, izvan tvog scopa - a.
Realnost ili fikcija?
Nedavno sam imao priliku da držim jedno predavanje na temu “Web app development” u jednoj studentskoj organizaciji, a čiji sam član bio do nedavno, i baš sam bio iznenađen brojem ljudi koji dele identična interesovanja i stremljenja u pogledu karijere.
Iskustvo mi govori da je veliki broj mladih ljudi koji bi želeli da se bave razvojem softvera, ali ne znaju ili nemaju dovoljno znanja o tome šta to podrazumeva i koliko je to zahtevno ili manje zahtevno zanimanje.
Pa, stvari su sledeće:
Prvi korak je fakultetsko obrazovanje u ovoj oblasti ili neki drugi oblik obrazovanja koji podrazumeva interakciju na relaciji student - mentor, načešće su to online learning platforme, poput Udacity, Udemy, Pluralsight, Coursera, edX i drugi. Tokom učenja, vrlo je važno razumevanje koncepta na kojima se zasnivaju programski jezici, platforme na kojima su oni native, dodatni servisi, razvojna okruženja i alati koji nam mogu dodatno olakšati rad. Dakle, hiljade i hiljade fail - ova izgradiće u nama jedan jako važan skill - problem solving!
Nakon inicijalnog setUp - a, vreme je za praksu. Veliki je broj kompanija i startUp - ova koji vam mogu pružiti priliku da učite, razvijate se i postajete sve bolji i bolji u svom poslu. To podrazumeva rad na malo ozbiljnijim projektima nego na fakultetu i malo više izazova nego ranije. Najvažnije je ostati uporan i dosledan.
Drugi korak je, svakako zaposlenje u toj ili nekoj drugoj kompaniji, jer je ideja da se na praksi studenti upoznaju sa platformom i prođu kompletan flow jednog projekta kroz samostalne zadatke i praktičan rad, a to podrazumeva i project management tool - ove, slack, mailing liste, review coda itd, a sa tim možda niste imali prilike da radite ranije na faksu.
Nakon toga, dolazimo do Junior developera i onda kreće usavršavanje. Učenje, učenje, učenje (greške, greške, greške)! To je u suštini najbrži način za napredovanje i upoznavanje ovog sveta.
Problem je što je jako mali broj developera koji imaju razvijen problem solving skill, language agonostic su i ne odustaju dok ne pronađu optimalan način bilo za modelovanje rešenja ili njegovu implementaciju.
To znači da postoji veliki broj pozicija i kompanija koje su otvorene za učenje i usavršavanje, bez obzira na senioritet, problem je što mladi ljudi nisu u toku sa dešavanjima u ovoj sferi biznisa, jer fakulteti prilično zaostaju za aktuelnim tehnologijama svojim planom i programom, a developeri ili nemaju dovoljno konkurentnog znanja i iskustva, a imaju puno prilika i izbora, pa se stvara privid kvaliteta.