Danas, živimo u svetu u kom je promena poslovnog okruženja postala konstanta, podstaknuta faktorima kao što su npr. globalizacija i svetski ekonomski izazovi. Mnoge organizacije, i ljudi u njima, imaju veliki problem da se prilagode izazovima današnjeg globalnog poslovnog okruženja.
Dešavanja na jednom kraju planete mogu imati nepredvidive posledice širom sveta, prenoseći se gotovo u realnom vremenu. Nestabilnost i stalne promene vrše pritisak na donosioce odluka da deluju u mnogo kraćem vremenskom roku nego što bi većina lidera želela.
Da bi uspele u takvom okruženju, organizacije moraju prihvatiti promenu kao konstantu i reflektovati je kroz procese, strukturu i tehnologije koje koriste. Ovo zahteva veliku fleksibilnost i ubrzan tempo u donošenju odluka.
Imajući sve to u vidu, možemo zaključiti da tradicionalni pristup menadžmentu organizacije treba zameniti pristupom koji nam omogućava da sledimo izazove današnjice. Tradicionalni pristup menadžmentu vodi nas linearnom načinu razmišljanja gde sve ima svoj uzrok i posledicu i u kom upravljanju organizacije pristupamo kao da se radi o mašini koja se nalazi u predvidivom okruženju, pod pretpostavkom da poboljšanje celine zahteva nadgledanje, popravak i zamenu pojedinačnih delova.
Danas, više nego ikad treba da zamenimo „uzrok i posledica“ način razmišljanja sa tzv. complexity thinking pristupom gde organizaciju gledamo kao celinu (complex adaptiv system ) sastavljenu od "delova" koji su u međusobnoj interakciji, prepliću se i, na kraju, daju jedinstven krajnji rezultat. Organizacije moraju prigrliti promene i istraživati buduće prilike - ovo su neka od osnovnih obeležja agilne organizacije.
Tradicionalni menadžment i način liderstva se ne uklapa u moderno okruženje. Neka istraživanja čak pokazuju da su "old-style" menadžeri jedna od najvećih prepreka agilne transformacije u mnogim slučajevima zbog straha izazvanog nepoznavanjem njihove uloge u agilnom okruženju. Management 3.0 nam zapravo daje odgovor na pitanje: Koja je uloga menadžmenta u agilnom okruženju?
Postavimo stvari ovako - radiš kao menadžer u kompaniji koja je odlučila da uvede Scrum framework. Nakon nekog vremena, uspeha, neuspeha, srećnih i tužnih trenutaka, jednog dana shvatate da ste uspeli! Uspešno ste "implementirali" Scrum!
Ok, nije baš sve 100% savršeno... No, retrospektive daju rezultate koji garantuju continuous improvement.
Ne morate više prioritetizovati posao - to je sad uloga Product Owner-a. Ne morate više brinuti o procesu - to je sad uloga Scrum Master-a. Nema potrebe da timu govorite kako organizovati stvari - tim je self-organizing.
Hm? Koja je onda uloga menadžmenta u agile okruženju?
Postoji šest područja na koja se treba fokusirati: energize people, empower teams, align constraints, develop competence, grow structure, improve everything. Svako od ovih šest područja predstavlja zaseban view Management 3.0 modela.
Ljudi su najvažniji "delovi" svake organizacije i zato menadžment aktivnosti moraju biti usmerene prema tome da drže ljude aktivnim, kreativnim i motivisanim. Self-organizing timovi su jedan od temelja agilnog okruženja i zbog toga empowerment i poverenje menadžmenta moraju biti prisutni u svakodnevnom radu.
Samoorganizacija ne poznaje dobro i loše i može nas dovesti do mnogo čega, a da bi izbegli samoorganizaciju u pogrešnom smeru, neophodno je timovima dati jasnu svrhu i definisani ciljeve. Timovi ne mogu postići definisane ciljeve ukoliko članovi tima nisu dovoljno kompetentni i upravo zbog toga menadžment aktivnosti moraju da doprinesu razvoju kompetencija.
U današnje vreme timovi se nalaze u kompleksnom okruženju (organizaciji) i zato je važno razmotriti organizacione strukture koje poboljšavaju komunikaciju i olakšavaju svakodnevni rad. Okruženje u kojem se nalazimo donosi promenu kao konstantu i zbog toga ljudi, timovi i organizacije moraju da se kontinuirano poboljšavaju kako bi izbegli neuspeh.