Tehnologija, kao najbrže rastuća industrija, nudi pregršt mogućnosti za one koji se njome bave. Međutim, za žene je ona i dalje teren sa znatnim preprekama. Uprkos brojnim i ozbiljnim izazovima, kojima su, videćemo, one izložene, neosporna je činjenica da su kroz istoriju dale neprocenjiv doprinos IT industriji.
Diskriminacija - nejednake zarade i mogućnost napredovanja
Rodne nejednakosti i dalje su prisutne širom sveta, naročito kada je reč o pozicijama koje sa sobom nose moć i veću zaradu. Tu se žene suočavaju sa kulturološkim i profesionalnim poteškoćama u napredovanju. Iako IKT sektor u našem regionu, kao i u svetu, beleži brz rast i otvara brojne mogućnosti za ekonomski i društveni razvoj, praksa pokazuje da one često ostaju zaglavljene na nižim pozicijama usled sistemskih, teško uočljivih predrasuda.
One su nedovoljno zastupljene na najvišim rukovodećim mestima, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja. U Srbiji, zaposlene u ovom sektoru zarađuju oko 9% manje od muških kolega. Od honorarnih radnika na onlajn platformama, u Srbiji su 37,6% žene. Iako su obrazovanije od muškaraca, manje zarađuju. Za razliku od njih, koji uglavnom rade na poslovima razvoja softvera, one su većinom angažovane na administrativnim poslovima i prevođenju.
„Na projektu na kojem sam radila, nije bilo žena na višim pozicijama. Scrum master/Team manager bila je najdalja pozicija dokle je neka žena, u tom trenutku, dobacivala”, izjavila je za HelloWorld.rs Snežana Ristić, nekadašnji scrum master.
Manjak ženske radne snage
Dečaci se tokom obrazovanja, više od devojčica, usmeravaju ka STEM fakultetima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), navodi se u Nacionalnoj startegiji za rodnu ravnopravnost za period 2021. do 2030, a koju je pre tri godine usvojila Vlada Srbije.
Negativan odabir u pogledu budućeg izbora zanimanja temelji se na još uvek prisutnoj tradicionalnoj podeli poslovana muška i ženska. Ovaj trend prati i kretanja u svetu.
Kada se sagledaju okolnosti u EU, žene u Srbiji u većoj meri upisuju i završavaju STEM fakultete (studentkinje čine 29% ukupnog broja IKT studenata, nasuprot 17% u EU tokom 2021. godine). U IKT sektoru dominantno je učešće muškaraca, sa udelom zaposlenih od oko dve trećine. U užoj oblasti informacionih tehnologija oni zauzimaju čak 70% radnih mesta, dok je učešće žena 30%.
„Uzimajući u obzir odnos developera rekla bih da je odnos muškaraca i žena 70:30, kako u mojoj kompaniji tako i u ostalima, a što je znatno bolje u odnosu na period od pre par godina, te 2017. godine bila sam jedina android developerka. Žene bivaju sve zastupljenije, to je neminovno, ali su i dalje muškarci dominantniji. S obzirom da od početka svoje karijere pretežno radim u muškom kolektivu za mene to izgleda kao rad u bilo kom drugom timu. Ipak su najbitniji zdravo radno okruženje i dobra radna atmosfera. Što se procesa odabira kadra tiče, smatram da svi imaju jednake ulazne intervjue, iste ulazne zadatke, bez polne diskriminacije“, navodi Anđela Anđelić.
Sindrom varalice i drugi problemi
Izazovi žena u tehnologiji počinju sa nedovoljnom zastupljenošću, pri čemu samo mali deo njih nastavlja tehnološke karijere usled društvenih očekivanja i rodnih predrasuda. Širenje predrasuda utiče na njihovo samopouzdanje i radni elan. Postaju žrtve sindroma varalice - zaposlena u IT-ju počinje da sumnja u svoja dostignuća, jer oseća strah da će biti izložena podsmehu. KPGM istraživanje iz prošle godine, pokazalo je da je čak 75% žena na rukovodećim pozicijama u IT sferi, iskusilo ovo na svojoj koži.
Na prethodni izazov nadovezuje se i manjak mentora, koji su uzor i izvor nadahnuća drugima. Manjak žena mentora utiče na slabljenje motivacije kod drugih koleginica kad je postizanje ciljeva u pitanju. Mentorstvo, u različitim oblicima ključni je faktor u podsticanju profesionalnog rasta. To se posebno odnosi na žene koje rade u tehnološkoj industriji, koje su iskusile velike koristi od dobijanja smernica i saveta kroz ovaj vid izgradnje odnosa.
Balans između posla i porodice
Baš kao i u drugim oblastima industrije, mnoge žene i u IT sferi rastrzane su između porodičnih obaveza i zahtevnih radnih zadataka. Ove okolnosti utiču na to da sve više bivaju žrtve izgaranja ili napuštanja radnog mesta. Prema izveštaju Girls Who Code, 50% žena u IT-ju napusti industriju do 35. godine. Ovo se može objasniti osećanjem usamljenosti u pretežno muškom svetu, zatim, majčinstvom, čestim bolovanjima radi nege deteta i nerazumevanjem poslodavaca u svim sferama industrije uopšte.
„Konkretno na projektu na kome sam ja radila, žene koje su se vraćale sa porodiljskog ponovo su onboardovane na projekat, sa obezbeđenim mentorom i vremenom odvojenim za to. Procenat žena na tom projektu, koje su bile starije od 35 godina, bio je, recimo 2%“, navela je Snežana.
Osvajanje sveta
Žene čine više od polovine ukupnog stanovništva, njihova veća prisutnost u sferi IKT bila bi od koristi za samu industriju. Istovremeno, veći udeo žena uticao bi na to da usluge i proizvodi budu prilagođeni potrebama oba pola, što bi se afirmativno odrazilo na poverenje korisnika. Veći upliv žena u ovu oblast direktno bi uticao na njihovu ekonomsku nezavisnost..
Na pitanje da li nešto smatra prednošću toga što je žena u IT-ju, Snežana Ristić kaže: „Što se pozicije scrum mastera tiče, prednost bi bila neka ženska energija i mogućnost da se bolje razume druga osoba“.
Utisci zaposlenih u IT-ju svedoče u prilog tome da se okolnosti koje idu u korist žena popravljaju.
„S obzirom da se danas sve više ljudi opredeljuje za IT karijeru, premda vlada mišljenje kako je u IT-ju sve „med i mleko“, imala bih generalni savet da svako treba da se bavi onim što voli i što ga ispunjava, koliko god to zvuči kao kliše.. Ako je to IT, onda bih ženama savetovala da se ohrabre i da pokušaju. Rad u pretežno muškom kolektivu nije nimalo bauk, čak je ponekad sa njima lakše sarađivati nego sa koleginicama. IT svet sporo, ali ipak sve više osvajaju pripadnice nežnijeg pola“, poručuje Anđela.
“Na kraju, prvi programer bila je žena. Znanje i želja za usavršavanjem lako kompenzuju pripadnost ženskom polu“, navodi Snežana.