Startapovi širom sveta suočavaju se sa problemom nedovoljnog finansiranja. Nakon perioda pandemije, kada je zabeležen "bum" u oblastima koji se tiču remote rada (potreba na koju je adekvatno mogla da odgovori samo digitalna privreda), usledila je još uvek aktuelna kriza visokih kamatnih stopa. Svež kapital je postao (pre)skup, a proces umiranja inovativnih preduzeća se ubrzao. Konkretno, prema podacima tehnološke kompanije Carta, prošle godine je, umesto "samo" svakog desetog, kraj poslovanja proglasilo skoro 92% članova tamošnje startap zajednice. Najveći broj njih, više od trećine, kao razlog za obustavu rada navodi upravo manjak novca, odnosno neuspešnost u prikuljanju dodatnog kapitala.
Iako prema podacima Startap skenera za 2024. godinu ukazuju da se broj startapova u Srbiji ne smanjuje (naprotiv), i u ovoj analizi se naglašava da finansiranje ostaje glavni problem za domaće preduzetnike. Ovo je potkrepljeno poslednjim podacima, za prvo polugodište, koje ukazuje da su domaći startapovi u tom periodu prikupili (blago govoreći) skromnih 11,2 miliona evra. Ista analiza The Recursive-a je alarmantna, jer je cela Centralna i Istočna Evropa istovremeno skupila oko 1,15 milijardi evra za svoje startapove, od čega je negde između polovine i trećine cele sume otišlo u Češku.
Prirodno je da su banke nevoljne da ulažu u visokorizične poduhvate - VC fondovi zato i postoje - jer se jedna dobra ideja, uz dobru izvedbu i market fit, može višestruko isplatiti. Ali samo ako imate "novca na bacanje", odnosno ulaganje u mnoštvo ideja od kojih znate da neće sve biti uspešne. Zato je i dalje najveći broj lokalnih startapova bootstrap-ovano, odnosno finansirano ušteđevinom samih osnivača, zaposlenih i njihovih porodica.
Pošto je do skora postojeća ponuda VC fondova skoro pa presušila, a anđeoski investitori razmišljaju kako da svoj novac sačuvaju za "crne dane", startapovi se mogu okrenuti državi za pomoć. Ali, ne i u Srbiji.
Subvencija ima, ali su retke u IT-ju
Nije samo u Srbiji dug put od ideacije do plasiranja proizvoda na tržište, a različite države imaju različite politike subvencionisanja privrede. Mnoštvo zemalja uopšte ne interveniše u domaće ekonomske aktivnosti - ali Srbija nije jedna od njih. Konkretno, preduzeća se u Srbiji subvencionišu duže od 15 godina, a u međuvremenu im je dodeljeno više stotina miliona evra. Samo od početka godine je odobreno tačno 20 novih subvencija. Preko 90% tog novca otišlo je stranim investitorima, uglavnom u raznorazne fabrike.
Pa ipak, iako je domaći IT jedna od najvitalnijih privrednih grana (o čemu je HelloWorld već pisao), subvencije koje se slivaju u ovaj sektor praktično ne postoje. Naravno, postojali su slučajevi u kojima su velike kompanije dobijale državnu pomoć koju su koristili, između ostalog, i za zapošljavanje mnoštva IT-jevaca - ali su domaći digitalci i dalje ostali "žedni" državnog novca.
Premda Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direкtnih ulaganja ne zabranjuje eksplicitno isplaćivanje subvencija i IT sektoru, to se retko dešava, jer se prijave ocenjuju po ključu "što više novozaposlenih - to bolje". Za IT tu, jednostavno, nema mesta.
Nisu državne subvencije i jedini mogući vid za domaće preduzetnike. Ministarstvo privrede je objavilo da će u 2024. godini sprovoditi deset programa podrške malim i srednjim preduzećima, kroz koje će plasirati dve milijarde dinara bespovratnih sredstava pomoći domaćoj privredi (dakle, nepunih 17,1 miliona evra).
Od tih deset programa, samo bi "Linija za razvoj preduzetništva žena i samohranih roditelja" i "Program podrške početnicima u poslovanju i mladima" mogao da se podvede pod šansu za razvoj srpskog IT-ja. Svi ostali programi su usmereni na proizvodne i prerađivačke delatnosti, na preduzeća na Kosovu i Metohiji ili Republici Srpskoj...
U međuvremenu, važna stavka su i poreske olakšice koje početnicima možda nisu najlakše za korišćenje, poput "Moje prve plate" ili R&D poreskog oslobođenja, za koju je ipak neophodna asistencija dobrog računovođe, poreskog savetnika ili advokata.
Uprkos svemu navedenom, stručnjak za IT poslovanje Nebojša Bjelotomić smatra da nema mesta pesimizmu. Naprotiv, njegovo mišljenje se nije promenilo od "nekih srećnijih vremena" - ni tada ni sada ne veruje da je subvencionisanje IT sektora dobro rešenje.
"Ja ne bih priželjkivao da pređemo na bilo koji sistem subvencionisanja, jer je bolje ili izboriti se (ili promeniti neke stvari, pa makar dramatično) - nego se zavaravati sa novcem koji neće uvek biti dostupan", smatra Bjelotomić.
Na pitanje da li je problem što Srbija pomaže manje profitabilne grane, umesto informaciono-komunikacionih tehnologija koja kao "sigurna opklada" vraća dosta na uloženo, navodi da se valja gledati više od "puke profitabilnosti".
On dodaje i da se u obzir mora uzeti da IKT nije radno intenzivna privredna grana ("mi smo se duplirali, pa nas jedva ima 100.000 u Srbiji"), zemlji koja ima manje od tri miliona radno sposobnih građana.
"Mi kao segment tržišta koji donese skoro tri milijarde izvoza, koji je važan za stabilnost valute - značimo. Ali, s druge strane, prosečna plata u našem segmentu industrije jeste dva ili tri puta veća od prosečne ostalih zaposlenih. IT zato nije najsrećniji segment za subvencionisanje, ali da ne ulazimo u sve to. Moj stav je da je bolje izboriti se sa slabošću sam, jer je iluzorno planirati sa novcem iz budžeta - koji je možda tu ove, ali ne mora biti naredne godine", dodao je Bjelotomić.
Na pitanje zašto je preduzetniku u praktično bilo kojoj oblasti lakše da dođe do državnog finansiranja od IKT profesionalca, Bjelotomić navodi da je, ponekad, svrsishodnije subvencionisati pokretanje manje profitabilnijih biznisa - nego prospektivne preduzetnike imati kao socijalnu kategoriju.
"Bolje dati subvencije za biznis nego socijalnu pomoć...Treba se izboriti da se snađeš na tržištu, a ja verujem u sposobnost ljudi da se snađemo, da smo dovoljno fit‚ da ovaj izazovni period prebrodimo. U tome je moja vera da ćemo naći izlaz, a da ne lobiramo za subvencije“, podvlači Bjelotomić.
Kao vid dovoljne državne pomoći, Bjelotomić navodi kreiranje imidža države kao investicione destinacije "koji ti ne šteti nego koristi".
"To je nama potrebno. Da kada kažete 'ja sam Srbin, moji programeri su u Novom Sadu, Beogradu, Nišu' prva asocijacija ne budu restorani i kajmak. To je imidž koji bi valjalo forsirati, a ne da ljudi osnivaju firmu u Estoniji, sa kompletno srpskim timovima, jer to bolje zvuči. IT-iju je potreban konstantatn rad na promociji Srbije kao odlične destinacije za tehnološke poslove. A imamo mnoštvo prednosti: od školstva koje forsira algoritamsko razmišljanje i matematiku, do uglednih naučnika koji su po univerzitetima širom sveta, do RnD centara koji su se otvorili širom zemlje", zaključio je Bjelotomić.
Šta nam još preostaje?
Ruku na srce, tu je Fond za inovacionu delatnost, jedina državna organizacija specijalizovana za "pružanje podrške inovacionoj delatnosti i upravljanje finansijskim sredstvima za podsticanje inovacija". Važno je napomenuti da se finansiranje za sve njih obezbeđuje uglavnom iz predpristupnih fondova Evropske unije, odnosno da ovo nije "prava" državna pomoć.
Desetine domaćih inovativnih preduzeća (dakle, ne samo "softveraši", tu su i drugi timovi koji se oslanjaju na razvoj tehnologije) svoje prvo finansiranje je dobilo upravo putem njega. Fond svake godine objavljuje pozive za tuce programa, među kojima je i od pre par godina i Katapult akcelerator, fokusiran na startapove u fazi rasta, a koji žele da se bolje pozicioniraju na svetskom tržištu. Kroz njega, pored mentorstva, startapovi u ranijim fazama razvoja mogu dobiti grant vrednosti do 2,4 miliona dinara, ili "Scale up" grant od šest miliona dinara, kada preduzetnici razmišljaju o izlasku na tržište.
Ako vam je prerano da razmišljate o shiping-u svojih rešenja, Fond u poslednje dve godine ima i izdašniji poziv za Program ranog razvoja, gde vrednost pojedinačnog projekta ide do 120.000 evra‚ ali ako sami obezbedite 30% traženog iznosa (naravno, i prođete javni konkurs).
Tu je i još izdašniji Program sufinansiranja inovacija, ali je on namenjen firmama koje već imaju tržišno prisustvo i koje nastoje da ojačaju svoju poziciju, što većina startapova jednostavno - nije (niti će ikada biti).
Evropske banke za obnovu i razvoj organizuje Star Venture program, u kom se odskora nalazi i Srbija. Veći deo rada u ovom programu bazira se na mentorski rad ili konkretan konsalting, ali je takođe usmeren na startapove koji već imaju dokazan proizvod, kome je sada samo potrebno skaliranje.
Naravno, pored navedenih, tu je i mnoštvo one-off programa koji se ne raspisuju svake godine, kao i dani za pitch-ovanje stranim investicionim fondovima (ceo proces će biti tema jednog od narednih HelloWorld tekstova), za čiju prijavu je nužno pratiti mnoštvo portala i društvenih mreža. HW će, u međuvremenu, nastaviti da objavljuje sve pozive koji mogu da budu značajni i startap zajednici i celokupnom IT ekosistemu.