Virtuelna stvarnost kao novi medij

Pojavom svakog novog medija civilizacija se po malo ubrzava. Nekada se vreme merilo danima, potom satima i minutama, danas smo već stigli do sekundi, a sigurno ćemo doći i do stotinki. I sve se ubrza pojavom nove tehnologije. Sada živimo u eri brzog interneta, smartfona, laptopova i pametnih satova, a sve je bliži dan kada ćemo živeti u vremenu novog medija - virtuelne stvarnosti.

Virtuelna stvarnost nije novina kao što nam se svima čini, jer je ideja o njoj bila izvodljiva čim su računari postali sposobni da prikazuju 3D generisanu grafiku. Duže od dve decenije u kontinuitetu, a pionirski od kraja šezdesetih i projekta "The Sword of Damocles", se pojavljuju nagoveštaji virtuelne stvarnosti. Sega je 1991. imala konzolu koja je pomoću LCD ekrana i senzora pokreta teorijski mogla da prati pokrete glavom i 3D prikaze na ekranu. Slično je razmišljao i Nintendo. Za oba projekta su vam trebale VR naočare i slušalice, ali je sistem koštao više od 70.000 dolara pa nije našao široku primenu.

Novac je bio jedina prepreka jer iako je pojava svakog novog medija izazivala sumnju i negodovanje otpor nije bio nikada toliko jak da zaustavi (r)evoluciju. Stariji ljubitelji tehnologija dobro pamte rat između VHS i Beta Max tabora i odlaganja prilikom pojave DVD. Danas, kada je pojava virtuelne stvarnosti izvesna, velike korporacije su se našle zatečene u raskoraku i pokušaju da iz te pozicije, na klimavim nogama, dođu do vazduha i izuste bilo šta, pa makar to bilo i besmisleno.

Najkonkretnija priča kreće 2012. kada, u tom trenutku nepoznati devetnaestogodišnjak, Palmer Luki odlazi do Džona Karmaka, inovatora i kreatora prvog softvera za pokretanje 3D igara kakvim ih danas poznajemo, kako bi mu pokazao svoj pronalazak - tablet zalepljen  trakom za kutiju sa dva sočiva od lupe. Ovu napravu, korisnik je trakom pričvršćivao na glavu kao skijaške naočare i kroz sočiva posmatrao sliku koja se emituje na ekranu tableta. Na taj način, slika ispunjava bezmalo čitavo vidno polje, a svaki pokret glave biva ispraćen istim onim senzorima pomoću kojih pametni telefoni i tablet prepoznaju da li se nalaze u horizontalnom ili uspravnom položaju. Korisnik u tim trenucima ne vidi ivice ekrana ni spoljašnji svet, već samo ivice maske čime je mozak zavaran da se nalazi u svetu koji mu generiše kompjuter i to 360 stepeni u svim pravcima. OVAKVA POJAVA, NAZIVA SE VIRTUELNA STVARNOST.

Videvši novi izum, Karmak odlazi na QuakeCon i svečano, sa puno detalja najavljuje početak novog doba virtuelne stvarnosti. A onda je pre godinu dana Fecebook pod svoje stavio kompaniju Oculus i u nju investirao veliki iznos bez škrtarenja, a na ruku Palmerove ideje.

Nastao je proizvod Oculus Rift koji se i dalje nalazi u beta fazi razvoja, ali ga je moguće testirati u realnom svetu. Proizvod u ovom trenutku ima ekran od 1080p, sliku od potrebnih 75fps, kratku postojanost osvetljenosti piksela (low persistence 2-3ms), ubacivanje ispuštenih frejmova (time warp) u slučaju kašnjenja grafičke kartice, praćenje pokreta glave korisnika uz pomoć web kamere i dvadesetak dioda koje su daljinski postavljene a kućište. Prognoze kažu da će do kraja 2015. na tržite izaći uređaj koji će virtuelnu realnost projektovati na ekranu od 1440p, imaće brzinu od 90fps, fenomenalan dizajn i cenu koji će skoro svako moći da plati, od svega 250 dolara. Tada će novo doba virtuelne stvarnosti stvarno zaživeti i postaće uobičajena pojava kao pametni telefoni, tableti i satovi.